Francuski Lierac ove godine slavi 40-ti rođendan, i u ovim lepim godinama odlučio je da se vrati u Srbiju. Promenio uvoznika, i posle duže pauze ponovo je u apotekama. Rođendan i povratak obeleženi su akcijom “40, pa šta“, koja je pozivala sve one koji se ne plaše starenja da slave sa Lieracom (i dobiju poklone).

Moja deviza je, u ovom slučaju, nešto modifikovana, i sa “50+, pa šta?” isprobavam Lierac Magnificence kremu, i uzorke nekoliko seruma.

Koristim mnogo različite kozmetike, ali uvek volim da barem glavni deo moje dnevne nege lica čine brendovi sličnog koncepta. Često pišem o različitm vrstama kozmetike, pa da biste bolje razumeli o čemu pričam, evo kako ih ja delim i po čemu ih razlikujem.

Čista prirodna kozmetika

Volela bih da kažem 100% prirodna, jer ona to, u suštini jeste, ali ako ćemo da cepidlačimo, uvek tu ima nešto što strogo gledano ne može da se podvede pod prirodno – zato govorimo o sertifikovanoj prirodnoj kozmetici. Sertifikati su tu da potvrde da neki proizvod podleže pravilima koja važe za prirodnu kozmetiku. Ako želite da znate šta je tačno prirodna kozmetika i koji su sertifikati koji to potvrđuju, pročitajte ovaj stari post.

Aesop je australijski brend koji ima preko 50 brendiranih radnji u svetu, i sve su različite. I slične: po angažovanju lokalnih dizajnera, kreativnoj upotrebi drveta u geometrijskim formama. U njih ulazite kao u nekakav muzej, u kom su poput konceptualne umetnosti izložene “apotekarske” bočice od braon stakla sa crno belim etiketama. I kao kad uđete u muzej, imate osećaj da upravo otkrivate nešto posebno. Takva je i Aesop postavka u parfimeriji Metropoliten koja ekskluzivno u Srbiji prodaje ovaj brend. 

1. novembar 2015.

Oktobar je za mene bio u znaku putovanja u Weledu, a osim na blogu i u Lisi, moj tekst o utiscima iz Welede objavljen je i u oktobarskom broju magazina Grazia.   Želim sada da vam predstavim i proizvode koje sam donela iz Nemačke, Weledini su, ali nisu kod nas dostupni, i nisu svi kozmetički; neki spadaju u lekove.  Ispostavilo se da neke od njih sada već naručujem iz Nemačke poput sjajnih kapi za oči.

Foto: Dijana Golubović

25. oktobar 2015.

Treća poseta Weledi (o prethodnoj čitajte ovde), i uvek isto. Opuštanje, uživanje, čisto zadovoljstvo – u vrtu u kom se priroda raskomotola, bezbedna i srećna.  Dijana je kamerom uhvatila trenutak, pred tim žutim poljem, blaženo-blentavu facu s koje su spale maske novinarke, blogerke, piarke i raznoraznih uloga svakodnevnog života… i ostala samo Ljilja, takva kakva je.

Dosta je prirodnih brendova osnovano kod nas u proteklih nekoliko godina, prirodnih ili onih koji žele da mislimo da su prirodni. U nedostatku prav(n)e regulative kod nas u sferi kontrole kozmetike, u nedostatku novca da ti brendovi pribave sebi pouzdane (i skupe) međunarodne sertifikate prirodne kozmetike, (poput BDIH, ECO CERT, NA TRUE…), kako da znate da li da im verujete?

Da li su naveli sve sastojke koji su unutra? Da li su etiketu “prirodno” ili “organsko” stavili zato što dobro zvuči? Da li to što su preparati, možda, zaista prirodni, bilo šta znači ako su u njima jefitne prirodne sirovine, koje takođe mogu sadržati štetne supstance (pesticide?)

Da li bi, konačno, kada bi bili stavljeni na testiranje dobili sertifikat prirodne kozmetike?

Na osnovu nešto znanja o prirodnoj kozmetici, napisa na All Naturals sajtu (pre svega njihovo razmišljanje o hijaluronskoj kiselini), pa i na osnovu instinkta, odlučila sam dapoverujem da je All Naturals to što kaže da jeste. Dopalo mi se što na sajtu imaju sastav svojih preparata, njihova razmišljanja o konzervansima i mirisima, a i probala sam neke preparate – koji su mi se takođe dopali. Učinilo mi se da ne igraju na kartu lake dopadljivosti, i da im je pristup pošten.

Dve su tipične vrste letnjih mirisa: oni koji potenciraju leto, i oni koji nas rashlađuju. Prvi donose mirise vanile, kokosa i tropskog cveća budeći u nama žeđ za morem, plažom, sladoledom, koktelima, žurkama i letnjim provodom. Drugi nam šalju iskričavu svežinu vode, citrusa i ruzmarina da rashade leto poput koktela punog leda koji se pije negde n

pored vode.

Postoje i oni treći: oni šapuću o senovitim i zelenim mestima daleko od buke, kristalnoj vodi zaklonjenih uvala, ukusu svežeg voća i letnjeg opuštanja u hladu drveta,  uz monotoni žamor cvrčaka u pozadini. 

Takve su dve “smokvice” sa kojima se družim ovog leta: L’Artisan Parfumeur Premier Figuer  i Dyptique Philosykos. Dva slavna mirisa, dve možda najpoznatije smokve u parfemskom svetu. Obe je kreirala Olivija Đakobeti, istančani parfimer čije mirise obožavam.

UPDATE (2020.) – BOCASSY, NAŽALOST, VIŠE NE POSTOJI

Nedavno je u Srbiju stigao hrvatski brend Bocassy Paris, a meni su stigla dva preparata na probu.  Uprkos pohvalama koje je brend dobio od hrvatskih blogerki, pristupila sam sa dozom skepse koju kod mene u startu izazove nešto što nije francusko a nosi u imenu “Paris”.  Pa sam odmah krenula da razjasnim sve nedoumice, i postavila Marini Mustapić, osnivaču brenda, nekoliko pitanja na koje je ona ljubazno, i iscrpno odgovorila. Pozivam vas da pročitate, i da upoznate ne samo ovaj brend, nego razmišljanje o aktivnim supstancama, prirodnim sastojcima, konzervansima i delotvornosti, koji su mi se prilično dopali, uostalom kao i preparati, o kojima ću pisati u nastavku.

Spakovati sve u jednan mali kofer? Svu kozmetiku u omanji neseser?

Jedini način da vam ovo uspe je da ponesete – uzorke. Već dugo ovo praktikujem: uzorke kozmetike ne trošim odmah, nego na putovanjima. Divna stvar je u tome što ambalažu na kraju bacite, pa u povratku imate još manje prtljaga. Ako putujete avionom, i imate samo tzv. ručni prtljag koji ide sa vama u avion, ovo je i jedini način da ponesete kozmetiku, jer nikakvo pakovanje veće od 100 ml ne smete uneti u avion. 

Fotografija: Dario Marić

Blic Žena me je počastvovala pozivom da napišem “Dnevnik blogerke”. Naš najtiražniji ženski nedeljnik pre nekoliko godina bio je i moja redakcija, pa mi je bilo utoliko draže da pišem… A tema je bilo napretek: sve ono o čemu satima raspredam na blogerskim kafenisanjima.