Koristim mnogo različite kozmetike, ali uvek volim da barem glavni deo moje dnevne nege lica čine brendovi sličnog koncepta. Često pišem o različitm vrstama kozmetike, pa da biste bolje razumeli o čemu pričam, evo kako ih ja delim i po čemu ih razlikujem.

Čista prirodna kozmetika

Volela bih da kažem 100% prirodna, jer ona to, u suštini jeste, ali ako ćemo da cepidlačimo, uvek tu ima nešto što strogo gledano ne može da se podvede pod prirodno – zato govorimo o sertifikovanoj prirodnoj kozmetici. Sertifikati su tu da potvrde da neki proizvod podleže pravilima koja važe za prirodnu kozmetiku. Ako želite da znate šta je tačno prirodna kozmetika i koji su sertifikati koji to potvrđuju, pročitajte ovaj stari post.

Bauk ulja kruži kozmetikom. Bauk sjaja na licu.

E da, uz malo parafraziranja (neću reći koga, setite se, vi moje generacije), tu sam danas da vam razbijem strah od ulja za negu lica. Užasi koji su u našoj mašti vezani za ulja na licu su:

– sijaću se i topiti kao sveća

– ulje na masnu kožu?!!!

– ne podnosim ništa masno na koži

– šminka mi se neće držati na licu

-stvoriće mi se bubuljice

– trebaće mi tona pudera da to pokrijem – … nabrojte i vi nešto.

A ja mogu da vam kažem: prirodna ulja za lice su prava blagodet, ne zapušavaju pore i ne stvaraju bubuljice ako su dobro odabrana, a koža je na njima uvek zahvalna. Mnoge kreme su masnije i teže na licu od ulja.