Nije lako brendu posvećenom ne samo prirodnoj nezi i oraganskim sastojcima, nego filozofiji suštinske povezanosti veze čoveka sa prirodom, da se ukopi u kozmetičke trendove koje nameće tržište.  A tržište nameće žeđ za novim proizvodima, novim teksturama, novim postupcima u nezi… Novim temama za priču, reklamame i društvene mreže gladne informacija.  

Prirodna kozmetika koja ne pravi kompromise sa sastojcima, nema na raspolaganju sve one supstance kojima može da se formuliše raskošna, gusta pena za čišćenje lica.  Utoliko je Weledina nova pena za umivanje vredna pažnje ljubitelja prirodne kozmetike.  Jer ona je, stvarno, dobra. 

Na ulazu u Weledinu upravnu zgradu čeka vas platno na kom su otisci ruku radnika Welede

3. okotbar 2017.

Jesen mi već nekoliko godina donosi poklon kom se unapred radujem: posetu Weleda vrtovima i fabrikama, uvek sa grupom odabranih blogera ili novinara iz Srbije. A Weleda, koliko god puta je posetili, uvek donosi nove inspiracije: ovaj put su to sveprisutne boje. Jarke, pune energije, preuzete iz vrta u cvatu, krase zidove, kuće, proizvode Welede. 

Priroda je u ovom biodinamičkom vrtu, jednom od najvećih u Evropi, bujna, zdarava, plodnošću i lepotom izdašno uzvraća ljubav i pažnju kojom je okružena.

Lice vam užareno, u glavi orkestar udaraljki, oči se usijale ali ne od strasti, zglobovi zaribali… Jasno je. Stigao grip.

Cele zime sam ih mimiolazila: prvo stomačni u više varijanti, pa onaj dvonedeljni sa užasnim kašljem. A onda je stigao ovaj, trodnevni, koji me je sustigao. Prvi dan: pad sistema bez mogućnosti restartovanja. Drugi dan: stalno na izmaku baterija. Treći dan: na punjaču, čekaš da se baterije napune pa da proradiš.  

Tokom vrućine, preznojavanja, groznice i temperature, koža se neverovatno isuši, a baš ti i nije do nege. Zato gledaj da minimumom napora obezbediš koži dovoljno nege da ne pati suviše. 

Evo 10 neophodnih stvari koje su meni pomogle da lakše preživim grip. 

Fotografija: Jelena Đukić

31. oktobar 2016.

Dan veštica je tu, praznik koji ne pripada našoj tradiciji, uvezli smo ga zajedno sa Danom zaljubljenih. Možda iz pomodnosti – ali hajde da prazniku ne gledamo u zube: važno je da se nešto slavi.

U čast veštica i magije, svih onih bića koja su nekada nastanjivala svet – ili barem našu maštu – u čast vremena kada je priroda bila čarobna, u čast vila i patuljaka, drekavaca i bauka, pišem danas. U čast sela u kojima još ima baba koje  motikom okopavaju svoje leje, ne počinju nijedan posao za punog meseca i veruju da na onoj livadi u nekim letnjim noćima možeš da uletiš u vrzino kolo.

U to ime pišem o mestu u kom ljudi još veruju da je priroda magična, u koje zakoračiš kao u Tolkinov Okrug.

Oktobar je za mene već godinama mesec Welede i njenog vrta.

Septembar 2016.

Izbor dezodoransa izgleda je prava nauka, jer je moj prethodni tekst o dezodoransima bez aluminijuma bio mnogima zanimljiv, jedan od najčitanijih, stizala su neka pitanja, a urednica Politikinog Magazina zamolila me je da napišem nešto za njene čitaoce.

I tako je u Politici, poslednje nedelje u julu, izašao tekst koji vam prenosim, ako niste pročitali, gde sam se potrudila da što jednostavnije prenesem ono što znam o ovoj temi.

Evo pitanja…

Zašto neki dezodoransi štite “72 sata” od znoja? Da li je opasno da sprečavate znojenje? Da li dezodoransi izazivaju rak dojke? Da li su potpuno prirodni dezodoransi pravo rešenje? O čemu je reč sa aluminijumom u dezodoransima? Vrede li dezodoransi iz kućne radinosti? Šta ako mi nijedan dezodorans nije dovoljan?

A evo i dogovora…

Baba Ruža je imala dvorište prekriveno oblim, od hodanja izlizanim kamenovima, između kojih je rastao prkos. U sred dvorišta bila je zidana česma, a iza nje ružičnjak. Ruža nije bilo mnogo, ali taman toliko da se napravi slatko od ruža, desetak tegli od kojih će se neke čuvati za slavu, a neke poslati unučićima, u Beograd. A možda i tamo, u beli svet, ako joj deca iz tog sveta dođu tokom letnjeg odmora.  Jer, njeno slatko od ruža bilo je čuveno, a recept su dobijale samo drage osobe, one za koje je baba Ruža procenila da su vredne tog recepta. Nikako ne ona što je “metula šešir na glavu i utegla se u onolki kaiš, a misli da se slatke puslice peku, kao da svi ne znaju da se one suše…” Baba Ruža nije znala za reč “skorojevići” ali je umela da takve prepozna na kilometar. Za njih su bile rezervisane “bože-me-sačuvaj” i još neke rečenice u kojima su se pominjali sveci, sa izuzetkom svetog Jovana koji je krsna slava i svetog Ilije koji je mnogo opasan.

Mraz je juče štipao po koži, a košava nosila u lice sitne, suve pahuljice. Konačno – posle nedelja punih magle.

Sneg+mraz+vetar=vreme kada na licu treba da budu balzami bez vode, ili kreme sa velikim sadržajem ulja. Ako ste negde na planini, utoliko pre.

Zaboravite na snegu ostala kozmetička svojstva osim – zaštite. Ne dajte da mraz isuši lice. Na snegu vam nisu važna kozmetička svojstva poput mirisa i tekstura, neka vas ne brine da li je nešto dobra “podloga za šminku” i da li će dobro držati puder.

U ovakvim danima pribegavam voskastim preparatima, balzamima, veoma bogatim (što je samo lepša reč za “masnim”) kremama.

1. novembar 2015.

Oktobar je za mene bio u znaku putovanja u Weledu, a osim na blogu i u Lisi, moj tekst o utiscima iz Welede objavljen je i u oktobarskom broju magazina Grazia.   Želim sada da vam predstavim i proizvode koje sam donela iz Nemačke, Weledini su, ali nisu kod nas dostupni, i nisu svi kozmetički; neki spadaju u lekove.  Ispostavilo se da neke od njih sada već naručujem iz Nemačke poput sjajnih kapi za oči.

Foto: Dijana Golubović

25. oktobar 2015.

Treća poseta Weledi (o prethodnoj čitajte ovde), i uvek isto. Opuštanje, uživanje, čisto zadovoljstvo – u vrtu u kom se priroda raskomotola, bezbedna i srećna.  Dijana je kamerom uhvatila trenutak, pred tim žutim poljem, blaženo-blentavu facu s koje su spale maske novinarke, blogerke, piarke i raznoraznih uloga svakodnevnog života… i ostala samo Ljilja, takva kakva je.

Kad proleće nagovesti da će, koliko za par nedelja, stići u svoj svojoj lepoti, uvek nas zatekne (ili barem “nas” sa zavidnim brojem godinica) uz nekakav umor, bezvoljnost. Poslednji relikt zime koja se koprca i ne bi da nas pusti tako lako. Postoji i sintagma “prolećni umor”, poznata i u medicini.

Vreme je za vitamine! Što za kožu, što za telo. Ovog sam se proleća odlučila za pasji trn. Ove neobične narandžaste bobice su mi se same nametnule: šta god da sam u poslednja dva meseca koristila, bilo je na bazi pasjeg trna. Krema za ruke – pasji trn. Puter za telo – pasji trn. Losion za lice – pasji trn. Čak mi i u bašti raste jedan veliki grm. Kada je u BudiLepa Outlet stiglo par bočica Weleda Soka od pasjeg trna – bio je to već prst sudbine.  Odlučila sam se da ove bobice koje prizivaju sunce budu prolećni izbor i izvor energije. Za lice i telo.