Fleke i keratoze su uporan i neprijatan pratilac moje menopauze. Činjenica, fleke sam imala i ranije, ali nisu bile tako upadljive. Sa dolaskom menopauze, one su postale veće i intenzivnije po boji, a keratoze – zadebljna žućkasto smeđa manja ili veća, ostrvca,  počela su da se javljaju na licu, rukama, nogama, u kosi… Fleke i keratoze se skidaju različito. 

Tretman Lumecca, Centar Fractora

Deo kompanije DECIEM, The Ordinary je eksplodirao kao jedan od brendova sa najbržim rastom u poslednjih nekoliko godina, jer je tržištu umornom od senzacionalnih obećanja i visokih cena kozmetike doneo baš ono što mu je nedostajalo: transparentnost. U sastavu, koncentraciji, formiranju razumnih cena i očekivanom delovanju preparata. Uz direktnu komunikaciju preko društvenih mreža – usledilo i poverenje. 

Šta je to ponudio The Ordinary?

1. Preparati sadrže popularne i naukom i/ili dermatološkom praksom dokazane aktivne supstance u jednostavnim, logičnim formulama. Nazvani su po vodećem (često i jedinom) aktivnom  sastojku:  Retinol, Vitamin C, Lactic Acid…  sa jasno definisanim koncentracijama. 
2. Koncentracije aktivnih supstanci su visoke, toliko da se neke od njih graniče ili izjednačavaju sa preparatima koje prepisuju i primenjuju dermatolozi. 
3. Potrošačima je ponuđeno da birajući supstance sa The Ordinary menija sami kreiraju svoju negu, a od njih se očekuje i da se dodatno informišu o svojstvima, međusobnom uticaju i delovanju ponuđenih sastojaka. 
4. Razumne cene, često po nekoliko puta niže od konkurentskih proizvoda sličnog sastava i namene, učinile su brend izuzetno pristupačnim i dodatno popularnim. 
5. Konačno, ono što je brend lansiralo tako snažno da je internet samo brujao bila je komunikaciju ka korisnicima društvenih mreža. Nju je pokrenuo i maestralno vodio  tvorac brenda Brandon Truaxe (komunikacija je u nekom trenutku postala kontroverzna, kao i Brendonovi postupci nakon prodaje manjinskog dela akcija Estee Lauder kompaniji, kao i Brendonova smrt nedugo posle toga – ali ne želim da priču opterećujem ovim detaljima).

*

Menopauza će vas uhvatiti nespremne u nekom trenutku, sačekaće vas iza neke neprospavane noći i reći: “Bu!” Možda će to biti jutro u kom će vaš mozak prvi put u ogledalu da vam prikaže realnu sliku koju je od vas već mesecima s nežnošću i brigom skrivao: vaše lice je mnogo starije od onog koje poznajete od juče!

Možda će to biti dan kada ćete shvatiti da ste tri osobe oslovili pogrešnim imenom i od deset planiranih stvari iz kupovine kući doneli pet.  Možda onaj dan kada prvi put kažete sebi da ta umorna i bezvoljna osoba koja bi prespavala vikend nema veze sa vama.

Pročitajte ceo tekst

Ova slika za mene ima posebno značenje.  Prvo, zato što je na njoj Dona, draga, verna i čupava, koja me je 16 godina pratila u stopu. Doslovno. Već nekoliko godina više nije tu, a ja mazim kučiće po ulici nespremna da se ponovo upustim u novu ljubav, sa drugim, čupavim bićem.

Drugi razlog je događaj vezan za dan kada je fotografija snimljena, kada sam donela neke odluke  kojih se kao i tolikih drugih ne držim baš čvrsto, ali vredi ih se podsetiti s vremena na vreme.

Od kada sam sa dr Kablar razgovarala o retinolu i tretinoinu, toj moćnom antiejdž molekulu delovanja dokazanog i u praksi i u istraživanjima, (pročitajte ovde) razmišljam o  tretinoinu, mami me njegova snaga u regeneraciji kože, ali me odbijaju propratne pojave.  Otišla sam, zato, kod dr Dragane Kablar, da mi razjasni sve o ovom dermatološkom preparatu, njegovoj primeni i načinima da dobijem što više rezultata uz što manje neželjenog perutanja. 

Endrju mi je dodavao po dva blotera naprskana različitim mirisima i pitao: koji od ova dva je bolji?

Posle više neodlučnih odgovora, rekla sam mi ovo liči na oftalmološki pregled gde ti stalno menjaju stakla na naočarima i pitaju: da li je ovo bolje od onog prethodnog?  Da li sada vidite bolje? Pitanje na koji nikada nisam znala pravi odgovor. 

Endrju je kroz bučan smeh rekao da mu niko tako nešto nije nikada rekao. I dodao mi još jedan bloter. 

Daleko od toga da je biranje parfema neprijatan posao, za nas neodlučne (koji nikada nećemo imati pravu dioptriju) saveti o načinu izbora parfema su dragoceno iskustvo i dobra škola. 

Evo mog iskustva sa ličnih konsultacija u parfimeriji Metropoliten  o izboru parfema sa Endrjuom Rajtom (Andrew Wright), brend ambasadorom luksuznih Roja Dove parfema, koji svoj posao radi sa znanjem i strašću kakve bi (hipotetički) trebalo da imaju svi prodaci parfema na svetu.

Foto: Shutterstock 

16. mart 2017.

Zove me Brana Kostić, urednica u Elle magazinu. Kaže, ima jednu priču za mene. Primetila je flekice na levoj strani lica… Znam je kao perfekcionistu, pa verujem da se to vidi samo pod lupom, ali nastavak priče mi je bio ultrazanimljiv. Brana nije zvala da pita šta da radi sa svojim flekama, nego da me obavesti da je otkrila kako su nastale i krenula u akciju da reši problem. Odmah.

Fleke su, po Brani, nastale na delu lica gde ne stavlja zaštitne kreme, jer su joj preteške (zona oka). Detektivski posao je išao ovako: zašto samo na levoj strani lica? Odgovor se nametnuo. Zato što je ta strana lice izložena više od druge samo kada vozite kola. Tako je Brana utvrdila da ima “vozačke fleke”, što je potpuno nova kategorija u klasifikaciji, prosto zato što se niko do sada nije setio da ih imenuje. Dermatolozi već dugo ponavljaju kako se sunca treba čuvati iza stakla, naročito pri dužim vožnjama.

– Pritom, ja vozim auto tek tri godine! – kaže Brana, i bez daljeg razmišljanja zove prodavce folije za staklo, tražeći nešto što će da zaustavi sunce, a neće da zatamni staklo. – Da – kažu oni -,  imamo bezbojnu foliju koja zaustavlja 99% sunčevih zraka

Problem rešen.

– Mislila sam da je ovo iskustvo koje treba da podeliš – kaže Brana. I ja se slažem. Većina priča oko fleka vezana je za nedostak prevencije.

I zato, da ne pametujem previše, evo pouzdanih informacija od dermatologa, drage dr Kablar, saradnice Budi Lepa bloga.  Prvo sam je pitala za “vozačke fleke” – i ona se složila da je takva kategorija, mada možda ne pod identičnim imenom, apsolutno postoji. Brano, u pravu si! A evo na ovom linku možete pronaći i daleko dramatičniju fotografiju delovanja sunca na kožu lica kod vozača….Evo i ostalih odgovora o flekama koje sam dobila od dr Kablar. 

Suva koža je velika muka, naročito sada, kada je isušujei mraz i grejanje. I ne samo na licu: čak i ako imate masnu kožu lica, koža tela može biti suva. Meni je koža ruku i nogu tokom zime veoma suva, i žedno upije svaku kremu, losion, ulje…

Dr Dragana Kablar, dermatolog i draga saradnica bloga, odgovorila je na moja pitanja o suvoj koži. A zanimalo me je sve što biste možda i vi, da imate suvu kožu, pitali.  Uključujući i preparate koje preporuke za negu.

Odakle vam suva koža?

Budi Lepa: Za početak, zanimalo me je zašto je svakim danom sve više osoba sa suvom kožom… i nećete verovati: to je zbog ;estog pranja.  Do manjka vode u koži dolazi usled viška vode. 

DR KABLAR: Efikasna higijena modernog doba doprinela je smanjivanju sposobnosti kože da zadrži vlagu u površinskom, tzv. rožnatom sloju.  Svako čišćenje kože narušava barijernu funkciju i hidrolipidni film koji čuva kožu od gubitka vlage. Čak i samo pranje vodom, skida deo lipida sa površine kože i čini je manje otpornom. 

Ova pojačana higijena, koja je, naravno, danas  kada je zagađenje veliko, opravdana, dovela je do snažne potrebe za svakodnevnom negom kremama. Većina žena ima osećaj da ne može ni da zamisli da izostavi svoju jutarnju ili večernju kremu: koža bi bila suviše zategnuta i suva.  Kreme su tu upravo da nadoknadimo lipide koje smo izgubili tokom redovne higijene. Upravo zbog toga danas postoji i čitav niz sredstava za čišćenje koji efekat oštećenja hidrolipidne barijere kože svode na minimum.

Teme estetske hirurgije su, s razlogom, odsutne sa bloga BudiLepa, iako imam puno sagovornika (verujem i znanja) o ovoj temi. Uglavnom zato što nemam lična iskustva iz ove oblasti. Ali kako je post “Kako da povećaš usne” i dalje jedan od najčitanijih na blogu, mislim da itekako ima mesta za savete ove vrste. 

Moj savet ovaj put je: kako da zadržite svoj nos. Svoje usne. Svoje grudi. Svoje ja. 

Rekla sam da nemam ličnih iskustava sa hirurgijom. Ali, imam! 

Ovo je tekst o mojoj nerealizovanoj operaciji nosa, o kojoj sam žudela tokom većeg dela adolescencije, tekst koji je objavljen pre neku godinu u časopisu Estetika, a potom i kao kolumna u Elle magazinu. 

Na njega me je podsetio razgovor sa dr Violetom Skorobać, koji ste mogli pročitati u prošlom postu, sa kojom sam takođe dotakla temu nosa. Taj deo teksta nije objavljen u časopisu ni na blogu – zvučao bi samohvalisavo i laskavo: razgovarale smo o Violetinoj operaciji nosa, za koji je rekla da je pre operacije bio isti kao moj. Na kraju razgovora pitala sam je ono što obično pitam hirurge: “Šta biste promenili na mom licu?”. Njen odgovor je bio: “Ništa”. Uz obrazloženje o mom osmehu, očima, energiji i slično… 

Ovo nije moje prvo ovakvo iskustvo. Jedan doktor mi je svojeveremno ponudio operaciju, Druga dva su rekla da mi ona baš i nije neophodna. 

Fotografija: Jelena Đukić

31. oktobar 2016.

Dan veštica je tu, praznik koji ne pripada našoj tradiciji, uvezli smo ga zajedno sa Danom zaljubljenih. Možda iz pomodnosti – ali hajde da prazniku ne gledamo u zube: važno je da se nešto slavi.

U čast veštica i magije, svih onih bića koja su nekada nastanjivala svet – ili barem našu maštu – u čast vremena kada je priroda bila čarobna, u čast vila i patuljaka, drekavaca i bauka, pišem danas. U čast sela u kojima još ima baba koje  motikom okopavaju svoje leje, ne počinju nijedan posao za punog meseca i veruju da na onoj livadi u nekim letnjim noćima možeš da uletiš u vrzino kolo.

U to ime pišem o mestu u kom ljudi još veruju da je priroda magična, u koje zakoračiš kao u Tolkinov Okrug.

Oktobar je za mene već godinama mesec Welede i njenog vrta.