Teme estetske hirurgije su, s razlogom, odsutne sa bloga BudiLepa, iako imam puno sagovornika (verujem i znanja) o ovoj temi. Uglavnom zato što nemam lična iskustva iz ove oblasti. Ali kako je post “Kako da povećaš usne” i dalje jedan od najčitanijih na blogu, mislim da itekako ima mesta za savete ove vrste. 

Moj savet ovaj put je: kako da zadržite svoj nos. Svoje usne. Svoje grudi. Svoje ja. 

Rekla sam da nemam ličnih iskustava sa hirurgijom. Ali, imam! 

Ovo je tekst o mojoj nerealizovanoj operaciji nosa, o kojoj sam žudela tokom većeg dela adolescencije, tekst koji je objavljen pre neku godinu u časopisu Estetika, a potom i kao kolumna u Elle magazinu. 

Na njega me je podsetio razgovor sa dr Violetom Skorobać, koji ste mogli pročitati u prošlom postu, sa kojom sam takođe dotakla temu nosa. Taj deo teksta nije objavljen u časopisu ni na blogu – zvučao bi samohvalisavo i laskavo: razgovarale smo o Violetinoj operaciji nosa, za koji je rekla da je pre operacije bio isti kao moj. Na kraju razgovora pitala sam je ono što obično pitam hirurge: “Šta biste promenili na mom licu?”. Njen odgovor je bio: “Ništa”. Uz obrazloženje o mom osmehu, očima, energiji i slično… 

Ovo nije moje prvo ovakvo iskustvo. Jedan doktor mi je svojeveremno ponudio operaciju, Druga dva su rekla da mi ona baš i nije neophodna. 

Tačno je 10 godina od kada sam urednica u časopisu Estetika – hirurgija i kozmetika. Naš jubilarni, četrdeseti broj, sada je na kioscima, i u njemu su izvodi sa najzanimljivijim sagovornicima sa kojima sam razgovarala o hirurgiji. Bilo je tu dosta svetski poznatih imena, legenda plastične i estetske hirurgije, hirurga koji su stvarali istoriju ove oblasti medicine: od dr Tomasa Bigza koji je učestvovao u kreiranju prvih silikonskih implantata za grudi, dr Iluza koji je “izmislio” liposukciju, dr Goldvinakoji je bio istraživač u projektu koji je ovenčan Nobelovom nagradom. Intervjui sa ovim velikanima hirurgije objavljivani su tokom deset godina u našem časopisu, a za juvilarni broj izdvojili smo nekoliko najznačajnijih imena, i njihove poruke čitaocima našeg časopisa. 

I kada bih htela da izvučem osnovnu poruku, nešto što su oni stalno ponavljali, neki najbolji savet, evo ga: ostanite prirodni. Ne preterujte. 

Znate one dane kada vam se žuri, pa sve, kao po pravilu, krene naopako: frizer vam otišao na odmor, nokti iskrzani, vreme vam izmiče i nečega se morate odreći. Nokti? Kosa? Depilacija? Pedikir?

Nedavno sam u okviru blogerske prezenatacije posetila salon koji ima jedinstvenu uslugu: pedikir, manikir i farbanje ili feniranje rade vam tri devojke. A vi udobno smešteni u fotelju za manikir, nigde ne mrdate. Pa gde to ima?

U salonu Pumpkin na Novom Beogradu, u hotelu “Jugoslavija”, koji je ove godie vratio deo svog starog sjaja.

Dr Dimitrije Panfilov je naš iskusan i poznat plastični i estetski hirurg, sa dugogodišnjom privatnom praksom u Nemačkoj, koji od pre nekoliko godina radi u svojoj klinici Olimp u Novom Sadu.

Iskoristila sam svoje dugo poznanstvo i nedavni susret sa dr Panfilovim, da mu u vaše ime postavim nekoliko pitanja o povećanju usana: toj uvek “vrućoj” temi.  Dr Panfilov je ne smo poznat hirurg, nego i zanimljiv, nesvakidašnji sagovornik, koji o ovim temama govori upravo ovako:

“Zašto usne šminkaju samo žene a ne i muškarci? Odgovor leži u prirodi. Zato što našminkane ženske usne nude imitaciju polnog uzbuđenja koje izaziva šimpanzinica  svojim vertikalnim usnama – ona mahne njima šimpanzi ispod nosa, i ovaj, jadan, šta će nego …

Žena, “čovečica”, od kada smo prešli na uspravan hod i frontalnu  komunikaciju (kopulaciju) mora da iznađe nove sisteme seksualne signalizacije. To su usne i grudi. Povećavao sam preko 1000 ženskih usana. Nijedne muške.

I jedino su kod žene, među svim sisarima, grudi nabrekle i između perioda dojenja, a kod šimpanzinice koja ime 95% identičnih DNK osobina sa ženom, one su splasnute. Taj dekolte je rashladni uređaj za zagrevanje muških pogleda.