Teme estetske hirurgije su, s razlogom, odsutne sa bloga BudiLepa, iako imam puno sagovornika (verujem i znanja) o ovoj temi. Uglavnom zato što nemam lična iskustva iz ove oblasti. Ali kako je post “Kako da povećaš usne” i dalje jedan od najčitanijih na blogu, mislim da itekako ima mesta za savete ove vrste.
Moj savet ovaj put je: kako da zadržite svoj nos. Svoje usne. Svoje grudi. Svoje ja.
Rekla sam da nemam ličnih iskustava sa hirurgijom. Ali, imam!
Ovo je tekst o mojoj nerealizovanoj operaciji nosa, o kojoj sam žudela tokom većeg dela adolescencije, tekst koji je objavljen pre neku godinu u časopisu Estetika, a potom i kao kolumna u Elle magazinu.
Na njega me je podsetio razgovor sa dr Violetom Skorobać, koji ste mogli pročitati u prošlom postu, sa kojom sam takođe dotakla temu nosa. Taj deo teksta nije objavljen u časopisu ni na blogu – zvučao bi samohvalisavo i laskavo: razgovarale smo o Violetinoj operaciji nosa, za koji je rekla da je pre operacije bio isti kao moj. Na kraju razgovora pitala sam je ono što obično pitam hirurge: “Šta biste promenili na mom licu?”. Njen odgovor je bio: “Ništa”. Uz obrazloženje o mom osmehu, očima, energiji i slično…
Ovo nije moje prvo ovakvo iskustvo. Jedan doktor mi je svojeveremno ponudio operaciju, Druga dva su rekla da mi ona baš i nije neophodna.
Gore na slici je taj nos. I ta dva brazilska hirurga koja su rekla da je u redu da ga zadržim. Dr Luiz Toledo, veliko ime u svetu estetske hirurgije. I dr Heller, specijalista za operacije nosa.
Čemu ovaj tekst?
U njemu je sve što verujem o hirurgiji. Sve što su mi sjajni hirurzi pričali.
Savršenstvo ne postoji. Nema razloga da operišemo bilo šta što nam ne smeta i što će promeniti naš lični opis toliko da izgubimo sebe. Kopiranje tuđih noseva, usana ili grudi je besmisleno. Hirurgija je OK ali nije neophodna. Na operacije se ne treba odlučivati olako.
Ponekad kompleks i problem naprosto nestane.
Tekst je ovde. Klikom na slike, otvorićete PDF fajl u kom ga možete pročitati.
Očekujem vaše utiske i omentare na temu.
Ponekad me kao gosta na radiju ili u novinama predstave kao eksperta za kozmetiku. Ja ih ispravim: samo sam dobro obaveštena...
Lepota nije nezanemarljiva, ali je u našem društvu precenjena i pogrešno svedena na puke fizičke karakteristike. Vi ste sigurno srećnija žena od nekoga ko ima estetski prihvatljiviji (ako se tako nešto uopšte može i reći) nos, a nije zadovoljna njime. Naravno, estetskim imperativima koji se nameću ženama retko ko odoleva (većina nas se barem šminka), ali negde ipak treba povući granicu, a po mom mišljenju, to je drastično menjanje ličnog opisa. Zatezanje lica i peglanje bora mi deluju u redu, jer se u tom slučaju ipak ne diraju glavne karakteristike lica, ali nisam sigurna da li je i to neophodno. Zanima me koji su to pravi i opravdani razlozi za operacije (a da nisu medicinske prirode), jer ih ne vidim. Da li smanjenje nosa, povećanje usana i grudi zaista doprinose dugotrajnoj sreći osobama koje nisu zadovoljne sobom? Ipak, operacije ne osuđujem u kakvoj god meri da se rade, jer je to lični izbor koji nikog ne ugrožava. Raspisah se možda i previše, ali ova tema je veoma zanimljiva i potrebna, a tekst poučan.