tabla organic sa lsiticima

Od kada je povratak prirodi postao globalni trend, etiketa prirodnog se lepi na razne kozmetičke proizvode. Ali, šta je, zaista, pravi prirodni kozmetički proizvod? I, ako vam je do takvog stalo, kako da ga prepoznate?

Kada govorimo o prirodnoj kozmetici, zapravo, govorimo o:

– biljnom i mineralnom poreklu sirovina koje se koriste

– načinu njihove obrade

– brizi ne samo o lepoti nego i zdravlju kože

– holističkom pristupu – koji kožu ne posmatra izolovano, nego kao deo našeg bića u celini (duh, duša i telo).

Iz vrta pravo u bočicu

grana sa osudom i listomEvo, ukratko: prirodna kozmetika uzima iz prirode minerale i odabrane biljke gajene sa što manje (ili nimalo) hemije, i minimalno ih prerađuje, kako bi sačuvale izvorna prirodna svojstva.

Osnovni sastojci su biljna ulja, esencijalna ulja, ekstrakti i minerali.

Termin “organska kozmetika” nam, dodatno, govori o tome kako su gajene biljke koje se koriste za kozmetiku – bez pesticida i veštačkih đubriva, na zemljištu koje nekoliko godina nije tretirano nikakvom hemijom.

Osim sastava, veoma je važan pristup koji prirodnu kozmetiku razdvaja od konvencionalne (“ne-prirodne”). Dok konvencionalna kozmetika dodaje koži sastojke koji joj nedostaju, prirodna kozmetika pomaže koži da ojača svoje prirodne procese i dospe u stanje harmonije.

A konzervansi?

Za prirodnu kozmetiku je još važnije čega u njoj NEMA. Nema sintetičkih boja, mirisa, silikona, parafina, parabena… U prirodnoj kozmetici se kao konzervansi koriste biljni alkoholi i kiseline, a i esencijalna ulja, osim mirisa, mogu delovati kao čuvari kozmetike. Postoje i konzervansi koji su dozvoljeni u prirodnoj kozmetici.

Osim toga, prirodna kozmetika ulaže u pakovanja koja duže čuvaju njen sastav uz manje konzervanasa. To je jedan od razloga što se pakuje u tube: za tube je potrebno oko 40% manje konzervansa nego za teglice! Još su bolja pakovanja sa pumpicom koja sprečavaju da vazduh dođe do proizvoda. Podrazumeva se da su pakovanja biorazgradiva.

A mirisi?

Mirisi su prirodni, poreklom od esencijalnih ulja. Ovo je jedan od razloga što će vam prirodna kozmetika delovati neobično u odnosu na konvencionalnu. Miriše drugačije. Nekada blaže. Nekada jače. Nekada manje privlačno. Kada se naviknete na ove mirise, brzo ćete prepoznati kozmetiku koja ima višak veštačkih mirisa.

Šta još ne sadrži prirodna kozmetika?

kap ulja sa cvecem

Ni sve što je poteklo iz prirode ne može da nađe mesto u prirodno kozmetici.

Ima puno (dobre) kozmetike koja je potekla iz prirode, ali su aktivne supstance dobijene tehnološkim procesima kojima se iz biljaka izdvajaju određeni molekuli. Da li ona sme da nosi naziv “prirodna”?

Na primer, prirodna kozmetika ne bi trebalo da sadrži bisabolol, molekul dobijen iz kamilice, nego ekstrakt kamilice (koji takođe ima umirujuće dejstvo).

Ali, kako da znamo da li prirodna kozmetika sadrži neke od molekula dobijenih laboratorijski?

Najjednostavnije je pratiti sertifikate. Prirodna kozmetika je u svetu sertifikovana. Mada je problem sa činjenicom da različiti sertifikati imaju različite kriterijume o tome koji procenat prirodnih ili organskih supstanci mora da se nađe u proizvodu da bi on dobio naziv prirodni (ili organski). Na filozofiji je prirodnog brenda da odluči koliko će visoke kriterijume sebi postaviti.

Tokom strogog procesa sertifikovanja, tačno je određeno koliko tehnološke obrade može proći supstanca da bi se i dalje mogla zvati “prirodnim sastojkom” .

Koji su sertifikati prirodne kozmetike?

Ne postoji u svetu jedinstven sertifikat, ali kod nas ima najviše nemačke prirodne kozmetike, pa onda italijanske ili francuske, pa evo najznačajnijih evropskih sertifikata.

 

EcoCert (svetski  priznat i jedan od najrasprostranjenijih), ima i zastupstvo kod nas EcoCert Balkan. Kntaktirala sam ih, da pitam da li je neki od domaćih kozmetičkih  brendova aplicirao za ovaj sertifikat. Dobili smo odgovor da je bilo raspitivanja, ali ne i pristupanja sertifikovanju, ili je proizvođačima cena sertifikata bila visoka, ili nisu mogli da ispoštuju standarde.

Sertifikati

CosmeBio (nastao kao projekat udruživanja oko 200 laboratorija).

NaTrue sertifikat je verovatno najzastupljeniji kod nas pa o njemu kompletnu priču možete pročitati u zasebnom postu, ovde.

BDIH (poznati nemački sertifikat kvaliteta prirodne kozmetike)…

Vegan evropska oznaka znači da proizvod ne sadrži suupstance poreklom od mesa, jaja, mlečnih proizvoda…

Cruelty Free je oznaka koja garantuje da bilo koji sastojak koji ulazi u sastav preparata nije testiran na živoatinjama.

Soil Association je sertifikat britanskog porekla, koji kontroliše tlo i uzgoj biljaka koje se koriste u hrani i kozmetici.

Demeter je još jedan sertifikat koji svedoči ne samo o sastavu prirodne kozmetike, nego i o biodinamičkoj proizvodnji biljaka (videti o tome kod Dr.Hauschka brenda).

USDA organic je američka oznaka – ovaj  znak koji može imati samo proizvod sa najmanje 95% organskih sastojaka), Natural Product Association…

Da ne pišemo o svakom pojedinačno, svi imaju vrlo slične norme koje proizvod mora da ispuni. Koje norme?

Pogledajte šta sam pisala o Natrue sertifikatu, imaćete mnogo jasniju sliku.

 

Epruveta sa listicima i piptetomA organsko?

U principu, da bi se dobila etiketa “organsko”, u celom svetu važi da najmanje 95% prirodnih sastojaka u preparatu mora biti iz organske proizvodnje. Mnogi prirodni brendovi imaju u svom asortimanu i „organske“ preparate.

Voda pravi problem prilikom sertifikovanja organskih preparata, jer se za nju ne može dokazati organsko poreklo, najviše što se za nju može reći je da je iz čistih prirodnih staništa, iz dubine zemlje. A voda čini neophodan deo krema, losiona, tonika… Praktično, jedino proizvod bez vode, recimo ulje, može biti 100% organsko. Takva je, barem, za sada regulativa.

Da li je neki preparat prirodan iako nije sertifikovan?

Sigurno ima preparata koji nisu sertifikovani, a jesu prirodni. Reč je o nekim domaćim brendovima, koji proizvode biljna ulja, sapune, balzame… Prirodnu kozmetiku možete napraviti i u domaćoj radinosti, naravno.

To su proizvođači koji nisu spremni na velika ulaganja koja traže sertifikati.

Druga vrsta prirodne kozmetike – bez sertifikata – jesu proizvođači koji koriste i supstance koje su laboratorijski izdvojene, peptide, hijaluron, i slične, zalutaju tu i neki konzervansi… I premda im je koncept baziran na prirodnim sastojcima, oni ne bi mogli da dobiju ove sertifikate (ili barem ne za sve preparate) i nisu u ovom strogom smislu reči „prirodna kozmetika“ (Darphin,  Clarins, Caudalie… ovakvi brendovi kandiduju se i za klasifikaciju u dermokozmetiku).

Zašto da koristim prirodnu kozmetiku?

Crtz devojka sa leptirom akvarel

Izbor je samo vaš. Zagovornici ove kozmetike uglavnom navode bezbednost (po zdravlje), kao osnovnu prednost, jer u prirodnoj kozmetici nema materija kakvih ima u konvencionalnoj kozmetici, za koje se, svako malo, otkrije da su štetne, pa i kancerogene, poput nekih konzervanasa.

Ako volite zdravu hranu i, uopšte, zdrav stil života, prirodna kozmetika je pravi izbor za vas.

 Da li je prirodna kozmetika delotvorna?

Prirodna kozmetika jeste delotvorna – na dugi rok. Ona nije tu za brze efekte – mada je i to moguće (naročito kada je potrebno umiriti iritiranu kožu), ali je rezultat kontinuirane nege evidentan.

Prirodna kozmetika vam neće obećati “brisanje bora”, što je, generalno, poštenije.

Ona više pripada “proage” nego “antiage” pokretu.

Koji su brendovi zastupljeni kod nas?

Da se zadržimo samo na sertifikovanoj kozmetici, tu je Dr.Hauschka, Weleda, Logona, Lavera,  Alverde… da pomenemo samo najpoznatije.

 

Strani brendovi

 

Ali ima i domaćih brendova kao što su Manna, Sofi, Hemel, Stara planinska riznica, i mnogo proizvođača aromatskih ulja, balzama i ulja za telo, kupki i sapuna.

 DOmaca

 

Volite li prirodnu kozmetiku?

Koje ste brendove probali i koji vam se najviše dopadaju?

Ostavite komentar

Aida on 29/09/2013

Super post, meni je najdraža Melvita :)

Ljiljana on 29/09/2013

Šta je još zanimljivo i aktuelno u Sloveniji od prirodne kozmetike? Hvala na pohvalama. Ljiljana

Ksenija on 06/10/2013

Odličan članak! Muka mi je kad vidim kako proizvođači u Srbiji samovoljno lupaju etiketu 'organsko' na svoje proizvode. Od ovih gore predstavljenih kompanije, koristila sam dostaalverde i od domaćih Staru planinsku riznicu za koje smatram da imaju izuzetno kvalitetne proizvode i estetsku pojavu i šteta je što ne plasiraju svoj asortiman malo bolje.

Ljiljana on 06/10/2013

Hvala, Ksenija. Šta je tamo u Holandiji aktuelno od prirodne kozmetike? I da, i Alverde je prirodna, samo je Weleda po sastavu, kompoziciji, koncentraciji kvalitetnija. Ljilja

Ksenija on 15/10/2013

@Ljiljana, najrasprostranjenija je Weleda. Ali ko voli prirodnu kozmetiku, kupuje u Erica radnjama. Oni prodaju najvise susene biljke u rinfuzu, ali imaju i svoju kozmeticku liniju. Postoji i jedna holandska marka de Traay. Inace Holandjani se ne hvataju bas za novcanik kada je u pitanju kozmetika. Ovde je prioritet cena. Dakle, smo da je sto jeftinije, a kvalitet je na poslednjem mestu. :) Pravi su Pirocanci.

Ljiljana on 15/10/2013

@Ksenija, divno sto si se javila. ... nikad ne bih rekla za Holandjane da bas toliko ne vode računa... Uvek mislimo da je svest razvijenija što se ide severnije. Svest o ekologiji, zdravlju, demokratiji, školovanju i ostalim dobrim stvarima. Nadam se da ćemo imati prilike da se upoznamo u Srbiji. Pozdrav, Ljiljana

Maja on 12/09/2014

Postovana Ljiljana, evo mog obecanog komentara na ovaj clanak. Kako vec duze vreme izucavam prirodnu kozmetiku, zelela bih da podelim neka znanja koja sam stekla, iscitavajuci literaturu i jos vise, aktivnim konverzacijama po raznim forumima sa strucnjacima iz ove oblasti (hemicarima koji rade za svetski poznate firme). Dakle ovako, proizvod koji sadrzi vodu, a takve su sve emulzije, iliti, kreme,losioni, mleka za telo..., mora da ima konzervans. I tacka! Tu je najmanje bitno da li se proizvod naziva prirodnim,ili ne. Postoji samo razlika u konzervansima. Neki su prihvaceni od strane Eco-Cert-a, koji ste pomenuli i JAS-a (japansko certifikaciono telo), koji se smatra jos rigoroznijim telom za odobravanje sastojaka. S druge strane, marketinski trikovi su svuda oko nas. Posto je pomama u svetu za prirodnom kozmetikom rastuca, stalno se pojavljuju tehnoloske i marketinske akcije na temu konzervanasa, kao najkontoverznije kategorije. Ntako, danas postoji nekoliko konzervanasa, sa INCI- perfume. Ovaj 'perfume' je idealan izgovor da se na deklaraciji nadje cuvena floskula 'preservative- free'! Takodje, postoje i konzervansi, koji spadaju u kategoriju emolijenata,ali deluju kao konzervansi takodje, tako da i taj podatak omogucava proizvodjacima taj tako zeljeni atribut 'preservative-free'. Neka etarska ulja imaju dejstvo kao konzervansi (deluju na 3 zagadjivaca proizvoda- bakterije, gljivice i plesan), ali da bi bili efektivni, morali bi se koristiti u kolicini koja nije bezbedna za ljudsku upotrebu. Ekstrakt Japanese Honeysuckle-s (loncijera, mada nisam sigurna kako se ova biljka zove kod nas) je jedan od tzv.prirodnih konzervanasa. Idealno, zar ne? Medjutim, ono sto ovu biljku cini podesnom za spravljanje konzervasa je posedovanje materija koje su prirodni PARABENI. Da,parabeni. No, kako to potrosas ne zna, on je prezadovoljan kupovinom 'prirodne kreme', bez konzervanasa. Drugi prirodni konzervansi, poput alkohla, (a tu se prvenstveno misli na etanol) mogu da ocuvaju proizvod, ako se nalaze u proizvodu u koncentraciji od 20% (mada, pojavljuju se studije da mogu i sa 10%). Zaista nisam sigurna ko, koliko i da li uopste zeli tu kolicinu alkohola u svojoj kremi!? Naravno,ovde su svi drugi prirodni konzervansi OUT- glicerin, med, secer, so. Pakovanje proizvoda,poput tuba ili dispanzera sa pumpicom , omogucava higijensku upotrebu, osiguravajuci da proizvod ne bude kontaminiran agensima od spolja, ali on mora da ima kolicinu konzervansa, neophodnu i zavisnu od same njegove formule,ne od pakovanja. I na kraju- zasto smo toliko protiv konzervanasa? Znamo da se parabeni koriste u ishrani. (Hmmmm, da li mozemo da pobegnemo od njih?). Takodje, znamo da su neki vec proterani iz EU, a bice i neki novi, pocetkom sledece godine, a posebno u proizvodima za decju negu. S druge strane, proizvod mora da bude ocuvan za sve vreme dok se koristi, znaci mora da ima konzervans. Zvali ga marketinksi magovi ovako ili onako, on je tu. Nikad nije dokazano da je neko 'patio' zbog prisustva konzervansa, no i te kako postoje slucajevi da je patio od nepropisno konzerviranog. Ja licno, a mislim da ce se vecina sloziti, ne bih nikad koristila proizvod koji nije propisno konzerviran. Od takvog je steta veca nego korist. Sreca je, pa to znaju i oni koji prave sve kremice i mazalice,( tu ubrajam i one koji prave te iste, samo prirodne), a tu je i zakon, sa kojim bi i te kako imali posla da im proizvod osvane sa tepihom budji na vrhu teglice u nekoj radnji. Dakle, kriterijum za odabir kreme, ako se neko odluci za 'prirodnu kozmetiku' su kao i obicno, tip koze, zatim, zeljeni efekat, aktivne supstance, emolijenti, humektanti itd, a ne marketinski slogan 'preservative-free'! Nadam se da ne zamerate moj poduzi komentar,iako sam se trudila da ga sazmem u par crtica, mozda ce nekom biti od koristi. Srdacan pozdrav i sve simpatije za izvanredan blog, Maja

Logona: Age Protect Hydro-lipid fluid – Budilepa on 16/02/2015

[…] su otpočeli proizvodnju prirodnih preparata za negu tela. Danas Logona ima preko 200 preparata sa BDIH i NaTrue sertifikatima prirodne […]

Marija on 04/03/2015

Tekst je divan i edukativan.Prosto je neverovatno koliko ljudi se vezuje za to koje biljne sirovine sadrži kozmetika,a zaboravljaju sta ona zapravo ne sme da sadrži da bi se zvala prirodnom.Zato me malo i buni zašto je stara planinska riznica prisutna u tekstu i komentarima,kad sadrži parabene i sulfate?!Ili su to izbacili iz sastava?

Ljiljana on 04/03/2015

Draga Marija, ne znam za Staru planinsku, lično mi i ne smeta da brendovi u proizvodima imaju sulfate i parebene - pod uslovom da nisu kompletnu pormociju vezali za "čistu prirodu" i dičili se svojim reciklažnim pakovanjima i ekološkom svešću.

Marija on 08/03/2015

Ni meni ne smetaju,ali ,kao što rekoh,ovaj tekst mi je predivan upravo zbog toga što naglašava razliku izmedju "biljne" i "prirodne" kozmetike.A i mislim da onda takvom brendu nije mesto medju ostalim navedenim,koji su se zapravo potrudili da njihova kozmetika bude potpuno prirodna.

Ljiljana on 08/03/2015

Hvala, Marija. Pozdrav Ljiljana

Test: All Naturals + intervju sa vlasnicom – Budilepa on 08/09/2015

[…] kontrole kozmetike, u nedostatku novca da ti brendovi pribave sebi pouzdane (i skupe) međunarodne sertifikate prirodne kozmetike, (poput BDIH, ECO CERT, NA TRUE…), kako da znate da li da im […]

Neda on 18/09/2016

Pročitala sam na sastavu jedne kreme za lice od Marigold kozmetike da sadrži bisabolol. Gdje bi ste onda svrstali nji? Koristim Natura Siberica kreme, neki njihovi proizvodi imaju sertifikate, ove kreme konkretno ne, i skoro sam saznala da su u tim kremama i neki sintetički sastojci! A ja sam bila ubjeđena da su skroz prirodni i osjetila sam se prevareno! Ja nisam biohemičar i ne razumijem se u INCI dovoljno, kako da imam povjerenja?

Ljiljana on 19/09/2016

Draga Nedo, postoji čitav niz različith supstanci koje su dozvoljene u prirodnoj kozmetici da bi se tako zvala, pa čak i da bi dobila neke sertifikate. Postoje konzervansi dostupni prirodnim kozmetikama, postoje određeni procenti izvorno prirodnih - ili poreklom iz prirodnih supstanci koje su tim pravilima dovzvoljene. Mnogi brendovi koriste hijaluronsku kiselinu prirodnog proekla, a i dalje su prirodni. U tom smislu "prirodna kozmetika" jeste jedna prašuma u kojoj se treba snaći. Kada želimo što je moguće izvornije iz prirode, a da je ipak upakovano u bočicu, moje prve asocijacije su Weleda i Dr.Haushcka o kojima znam najviše, jer su to brendovi za koje dugo radim i čije sam bašte i proizvodne pogone posetila, a znam im i filozofiju koje se striktno drže. Njihovi standardi su veoma visoki, i oni su ih nametnuli sebi i podižu ih, jer su iznad mnogih važećih sertifikata. Zato su moja poređenja drugih prirodnih kozmetika uvek vezana za ove kuće. Ja sam prilikom jedne prepiske sa Marigoldom pitala kako na listi sastava određenih proizvoda postoji alkohol, kada na sajtu izričito piše da taj proizvod ne sadrži alkohol. Dobila sam odgovor da je alkohol koji se pojavljuje u sastavu nerazdvojan deo nekih ekstrakata koji se prave pomoću alkohola, ali da ne koriste alkohol kao posebnu supstancu, te da se on u tom smislu pojavljuje na etiketi, da to većina brendova na svojim etiketama inače ne pominje. Meni je ovaj odgovor delovao pošteno i uvažila sam ga. Naveli ste me da preispitam strogost kriterijuma u svom tekstu, pa ću napraviti malu reviziju i objašnjenja. A vaše pitanj ću proslediti Marigoldu. Pozdrav Ljiljana