15. jun 2016.

Spuštala sam se strmim ulicama Dorćola omamljena mirisom lipe. Takav je Dorćol: strateški raspoređena stabla lipe i kestena, pa se raduješ i u proleće i u jesen. Korak me uvek vodi ka Knićaninovoj, kroz moćni drvored lipa iza kojih proviruju okrzane fasade kuća na koje su nekada vlasnici bili tako ponosni. I poneka zgrada na koju ne znam da li je neko ponosan. Podignem glavu da duboko udahnem. Čekaj: lipe još nisu procvetale! Tek je maj.

Ali, odakle taj miris?

Diptyque „Eau de Sens” naprskala sam u parfimeriji Metropoliten i zaboravila na njega… sve dok me te lipe nisu potpuno sludele. Da, „Eau de Sens” mi je mirisao na dorćolsko letnje, kišom oprano popodne.

Dve su tipične vrste letnjih mirisa: oni koji potenciraju leto, i oni koji nas rashlađuju. Prvi donose mirise vanile, kokosa i tropskog cveća budeći u nama žeđ za morem, plažom, sladoledom, koktelima, žurkama i letnjim provodom. Drugi nam šalju iskričavu svežinu vode, citrusa i ruzmarina da rashade leto poput koktela punog leda koji se pije negde n

pored vode.

Postoje i oni treći: oni šapuću o senovitim i zelenim mestima daleko od buke, kristalnoj vodi zaklonjenih uvala, ukusu svežeg voća i letnjeg opuštanja u hladu drveta,  uz monotoni žamor cvrčaka u pozadini. 

Takve su dve “smokvice” sa kojima se družim ovog leta: L’Artisan Parfumeur Premier Figuer  i Dyptique Philosykos. Dva slavna mirisa, dve možda najpoznatije smokve u parfemskom svetu. Obe je kreirala Olivija Đakobeti, istančani parfimer čije mirise obožavam.