Isključivost, ekstremizam, radikalizam… pripadaju narativu politike. Samo? Stvarno?

A naš mali svet kozmetike, odoleva li?

Možda bi mogao jer to je “samo nega”, samo kada 1. kozmetika ne bi bila ogroman biznis fino uklopljen u sistem superkorporacija koje drže većinu poznatih brendova; 2. naši izbori u životu („lifestyle“) ne bi uticali na naše izbore u kozmetici.

I tako, radikalizam ovladao na sve strane. Podelili smo se na grupe koje sve manje dodira i empatije imaju jedna prema drugoj: bogati i siromašni, zapad i istok, sever i jug, ekolozi i ekoskeptici, pristalice nauke i pristalice mistike, skeptici i lakoverni… Algoritmi društvenh mreža “ako-ste-lajkovali-ovo-zapraitite-i-ovo”. guraju nas sve dublje u zatvorene krugove istomišljenika, 

U kozmetici ćete, tako, shodno socijalnim i kulturološkim stavovima, možda verovati da su parafin (dobija se iz nafte!) i filteri za zaštitu od sunca kancerogeni, da samo ono što možeš da namažeš na hleb možeš da staviš i na lice, da je zaštitu od sunca izmislila farmaceutska mafija. 

Nije nepoverljivost prema institucionalnim (naučnim) stavovima bez razloga: bivali smo prevareni, bilo je afera, ima doktora koji su spremni da izjave ne trepnuvši da se autoimune bolesti leče sodom bikarbonom i da ljudi plavih očiju potiču od vanzemaljaca. Ima lažnih autoriteta i istraživanja koje dobijaju rezultate koje želi korporacija.

Ali, ima i bjuti-gurua koji će sa izuzetnom lakoćom izgovarati reč: “kancerogeno”.

jun 2023. 

Svi već znamo da se  čist, aktivni oblik vitamina C zove  L-askorbinska kiselina, a ako smi čitali više, i da je dovoljna koncentracija za delovanje 10%. Muka sa L-askorbinskom kiselinom je njena nestabilnost, pa se efikasnost gubi brzo nakon otvaranja preparata. Zato smo viđali razne oblike preparata: one u prahu, jer se u suvoj formi mnogo bolje čuva, pa one u tamnim bočicama sa pipetom za brzo trošenje (obično oko 20 dana), pa one u kojima se prah meša sa tečnim delom neposredno pred početak korišćenja.

Tehnolozi su, naravno, tragali i za stablinijim (a i dalje efikasnim) formama vitamina C, i ja vam danas predstavljam neke od njih u Sesderema liniji sa vitaminom C.  
Sesderma je španski brend profesionalne i kućne kozmetike, iz iste kuće kao i Endocare i Heliocare.

Gledate li, ponekad, police kozmetike influenserki na Instagramu i pitate se: “Kada stigne sve to da stavi na kožu?”.  Odgovor je jednostavan: ne stigne. 

Bilo da je slikala ogromnu količinu kozmetike zbog taštine (“vidi šta sve ja imam!”) ili zbog toga što nije odolela da otvori sve što je dobila ili kupila da proba, tek retko ko uopšte može da iskoristi više od 7-8 preparata za negu u toku dana. Dva čistača, dve kreme (pod uslovom da koristi različitu tokom noći), serum, krema za zonu oka, spf. 

Znamo da su trendovi bili da se stavlja još i esencija (korejska pravila!) plus maska svakog dana. A i piling. Pa onda piling za usne, pa maska za oči, pa “overnight” maska, pa kiselinski tonik, pa nešto sa vitaminima… 

Plašite se viška hemije u kozmetici koju svakodnevno koristite? Ne brinite. Budućnost kozmetike se zasniva na biologiji: sastojke koji će preporoditi našu kožu proizvodiće, u laboratorijiskim posudama, vredne bakterije i gljivice.

Dakle, budućnost kozmetike nije u “još hemije” – nego u “još biologije”. Ili preciznije – biotehnologije: aktivne supstance nastajaće kao proizvod fermentacije, sekvenciranja DNK, biološkog inžinjeringa i kompjuterskih modela.

Konkretno, to znači da inovativni aktivni sastojci neće biti ceđeni, destilovani, izdvajani hemijskim procesima iz biljaka, životinja ili minerala – biće odgojeni u laboratoriji.  Najkorisniji među njima biće supstance koje stvaraju bakterije ili gljivice, i oni su već tu, zovemo ih “postbiotici”. U seledećoj fazi, bakterije i gljivice biće modifikovane da proizvedu baš ono što nam treba: recimo zaštitu od sunca.

Kako kozmetička industrija već sada koristi bakterije i gljivice?

Od kada sam otvorila online prodaju prirodne kozmetike – Budi lepa SHOP – sa ambicijom da to bude najveći izbor prirodne kozmetike proizvedene u Srbiji, pregledala sam dosta  brendova i čak 11 njih uvrstila u prodavnicu. “Budi lepa shop” je, nažalost, radio nekih godinu dana, kada sam morala da preistpitam svoje uverenje da Srbija ima mnogo poklonika čiste prirodne kozmetike, te da će oni voleti priliku u jednoj online prodavnici imaju izbor praktično svih relevantnih pravih prirodnih brendova, uvoznih i domaćih, a da celu narudžbinu dobiju u jednom paketu, uz plaćanje jedne poštarine.

Nije radilo. Ili ja nemam trgovački duh. 

Premda je SHOP zatvoren, ostalo mi je mnogo iskustava o prirodnim brendovima, posebno onim domaćim, kojih je svaki dan sve više. A ljubav prema ovakvoj kozmetici navodi me da stalno istražujem nove brendove. 

Nekada su bore bile problem starenja broj jedan. Danas su im se fleke baš približile.

Hiperpigmentacije – ili tamne fleke – mogu biti i deo vašeg genetskog nasleđa, a kod mene je baš tako, i sa flekama i keratozama se borim bez prekida.

Fleke su veliki izazov i za dermatologe, i kao i kod svakog tretmana, mora se odmeriti invazivnost tretmana i potencijalne iritacije i loše posledice u odnosu na dobrobit koji tretman donosi.

Evo, pročitajte ovaj tekst dr Dragane Kablar o flekama,  pa pogledajte i sami koliko je to kompleksan problem. 

Jedan od tipičnih dermatoloških tretmana protiv fleka je tzv. Kligmanova formula.  Veoma moćna, veoma agresivna. Efikasna, jer deluje na melanin u različitim fazama njegovog delovanja u koži, i to vrlo snažnim supstancama: hidrokortizonom deluje protiv inflamacije, hidrokinonom smanjuje proizvodnju melanina u epidermu, retinoičnom kiselinom ubzrava obnovu ćelija kože.

Bioderma je nedavno promovisala liniju Pigmentbio, protiv pigmentacija koja je zasnovana baš na Kligmanovoj formuli – osim što nema neželjene efekte ovog dermatološkog tretmana – sigruno ni domete, ali reč je o poudanom preparatu koji se koristi kod kuće.

Vozili smo vijugavim putevima Piliona, od Volosa na zapadu, ka istočnoj obali poluostrva. Ostavili smo za sobom maslinjake i dugačke plaže zapada, krenuli u planine ka manje pristupačnim, i manje turistički opsedanim plažama i selima istočne obale Piliona. Prozor širom otvoren, udah duboke svežine iz gustih listopadnih šuma, tako neočekivanih za primorje. Sela duž puta, kako uspon napreduje, od sabijenih belih kuća i uzanih uličica prošaranih tavernama i pansionima, postaju sve manja, taverne sve ređe dok, nakon poslednjeg vidikovca koji pruža pogled preko zaliva, ulaskom u kopno, promakne tek poneka kamena kuća. Gore na vrhu, tek poneko proširenje na putu, košnice i med.

Najpre smo mislili da je priča o puževoj sluzi kao sjajnom kozmetičkom sastojku još jedan prolazan hit, pristigao na talasu korejske kozmetike. Prevarili smo se. Reč je o sastojku koji je došao, dokazao se i – ostao, stičući sve više poklonika.

Ako mislite da su korejski prozvođači uveli puževu sluz u kozmetiku – varate se. Uveli su je Čileanci, a jednu od najboljih tehnologija za faktore rasta iz puževe sluzi razvili su – Španci.  

Počelo je u Čileu, osamdesetih godina, kada je porodica koja je gajila puževe za francusko gastronomsko tržište, primetila da jekoža na rukama onih koji su u stalnom kontaktu sa puževima nežna i meka, a da ogrebotine zaceljuju brzo i bez ožiljaka. Analizom na Univerzitetu u Santjagu utvrđeno je da puževe izlučevine sadrže izizetne sastojke za regeneraciju, hidrataciju i umiernje kože. Kreirana je krema Elicina sa 80% ekstrakta sluzi – a ova linija je i danas dostupna u svetu sa više proizvoda.

Uz termin “puževa sluz” naići ćete i na termin “filtrat puževe sluzi” ili “mucin” – što je zapravo druga reč za sluz, sastavljenu od proteina velike molekularne mase, koje proizvode epitelna tkiva većine životninja, pa i puža. Sva tri termina govore o istom sastojku kada je o kozmetici reč.

Fotografija: Anna-Nekrashevich-Pexels

Januar 2021.

Koliko god pisali o aknama, uvek ima onih koji na internetu nađu savete koji im se učine primamljivim, ili su, naprosto, agresivniji u promociji od saveta koje nude dermatolozi. Ja, takođe, često dobijam pitanja o aknama, iako sam o njima više puta pisala, a pisala je i dr Dragana Kablar, dermatolog i draga saradnica ovog bloga. Zato sam je zamolila da sažme za nas najčešće zablude o aknama sa kojima dolaze pacijenti u njenu ordinaciju. Najviše predubeđenja stiže, kaže dr Kablar, o roakutanu, veoma važnom leku za lečenje akni, pa hajde da sa njim i krenemo u ovu priču. Dajem reč dr Kablar. 

Decembar 2020.

Možda je za uvođenje velikog broja  proizvoda u negu i komplikovanje dnevne rutine najviše kriv trend korejske kozmetike. Mada, ne zanemarimo ni uticaj blogerki koje nam na mrežama puštaju fotografije svojih polica na kojima je na desetine proizvoda koje koriste u svojoj rutini. Ili. Da budemo iskreni, proizvoda koje su otvorile da probaju i sada čekaju da uđu u rutinu. Dobro, ponekad i svih proizvoda koje uopšte imaju. 

Pratioci blogova tako, uglavnom imaju dve mogućnosti: da se zatrpaju preparatima koje će nekritički nanositi na kožu jer je njihova omiljena blogerka sve njih nahvalila  – ili da se, obeshrabreni tolikom pravilima i obavezama u nezi, iznerviraju i vrate onoj jednoj bazičnoj kremi koju koriste svi – ili koja se najviše reklamira. 

Vreme je za pojednostavljivanje- reče blogerka.