Isključivost, ekstremizam, radikalizam… pripadaju narativu politike. Samo? Stvarno?
A naš mali svet kozmetike, odoleva li?
Možda bi mogao jer to je “samo nega”, samo kada 1. kozmetika ne bi bila ogroman biznis fino uklopljen u sistem superkorporacija koje drže većinu poznatih brendova; 2. naši izbori u životu („lifestyle“) ne bi uticali na naše izbore u kozmetici.
I tako, radikalizam ovladao na sve strane. Podelili smo se na grupe koje sve manje dodira i empatije imaju jedna prema drugoj: bogati i siromašni, zapad i istok, sever i jug, ekolozi i ekoskeptici, pristalice nauke i pristalice mistike, skeptici i lakoverni… Algoritmi društvenh mreža “ako-ste-lajkovali-ovo-zapraitite-i-ovo”. guraju nas sve dublje u zatvorene krugove istomišljenika,
U kozmetici ćete, tako, shodno socijalnim i kulturološkim stavovima, možda verovati da su parafin (dobija se iz nafte!) i filteri za zaštitu od sunca kancerogeni, da samo ono što možeš da namažeš na hleb možeš da staviš i na lice, da je zaštitu od sunca izmislila farmaceutska mafija.
Nije nepoverljivost prema institucionalnim (naučnim) stavovima bez razloga: bivali smo prevareni, bilo je afera, ima doktora koji su spremni da izjave ne trepnuvši da se autoimune bolesti leče sodom bikarbonom i da ljudi plavih očiju potiču od vanzemaljaca. Ima lažnih autoriteta i istraživanja koje dobijaju rezultate koje želi korporacija.
Ali, ima i bjuti-gurua koji će sa izuzetnom lakoćom izgovarati reč: “kancerogeno”.
Velika podela u kozmetici je, trenutno, između zastupnika čiste prirodne nege i poštovaoce tehnologija i naučnih dokaza.
Prvi na lice ne bi stavili ništa od “hemije” ili sastojaka sa crne liste aplikacija koje tumače sastav prozvoda. Drugi ne bi na lice stavili ni „E“ od esencijalnih ulja kao iritanasa.
Internet ključa od podela, svađa u komentarima, teških reči i uvreda, omalovažavanja – u svetu kozmetike i šire. Internet buja od nabijanja strahova, isključivosti i skandaloznih tvrdnji koje donose lake i brze klikove. Internet vrvi i od dokaza i sugestivnih video prikaza efikasnosti koje promovišu brendovi. Sve je teže naći iole kredibilan izvor informacija. A kada sumnjaš u sve, kada si sluđen, teorije zavere postaju sve primamljivije.
U takvoj atmosferi svi od nas očekuju da se svrstamo. Ili si u “clean/natural” ili u “science&chemicals” taboru.
Ja. Odbijam Da. Se. Svrstam.
Biram kozmetiku koja mi se dopada bez obzira na vrstu. Naginjanje prirodnoj vezano je za moje ekološke izbore – ona više brine o održivom dobijanju sirovina, pakovanjima i ne sadrži mikroplastiku i deterdžente štetne za prirodu. Dermokozmetiku rado preporučujem uvek kada postoji dermatološki problem ili je reč o zaštiti od sunca. Primećujem, takođe, da sve više naloga na instagramu koje stavljam u favorite ima u imenu “science”.
I šta ćemo sad?
Pa daj malo da se opustimo, Balansirajmo. Može i korisno i mirisno. Ne budimo isključivi ni lakoverni. Dopustimo i drugima da objasne stvar.
Uzrged: da li znate da “clean” i “natural” često nemaju blage veze jedne sa drugom?
O tome u narednom postu.
Poštovana Ljiljo, Potpuno se slažem sa svim što ste napisali u ovom postu i pitam se kako smo toliko zastranili za samo nekoliko godina? Sada sa setom gledam na 'zlatne godine' blogovanja kada smo željno iščekivali postove omiljenih blogera kako bismo naučili nešto novo, razmenili utiske, dali preporuke, upoznavali se i družili... Čini mi se kao da se sve odigralo u nekom drugom životu ili na filmu koji smo davno gledali, pa nam sećanja izmame osmeh, ali nas odmicanje od kompjutera neminovno vrati u matriks. Ako se na prvu loptu (klik, sekundu, reč), jasno ne deklarišeš da si 'za', odmah bivaš etiketiran kao protivnik, neznalica, niže biće, jednom rečju - monstrum. Došli smo u stanje kada je postalo opsano čak i samostalno misliti, a kamoli izražavati se.