Da li možete da zamuslite kako je dobar osećj napraviti vlastitu kremu? Ne možete dok ne probate.

Kada na nalepnici kreme napišete svoje ime, u ovom slučaju “BudiLepa”, i kada ta krema radi sve što treba: hidrira, hladi (jer je držim u frižideru), osvežava, balansira i miriše baš kako želite, i kada tačno znate šta sve ima unutra… Lista radost svaki put kada nanosite kremu. 

12.jun 2016.

Mnogo sam pisala o prirodnoj kozmetici i sertifikatima kozmetike. Inostrani veliki prirodni i organski brendovi mogu se pohvaliti sertifikatima koji dokazuju poreklo supstanci koje su ušle u sastav krema. Domaći brendovi su mali (u svetskim razmerama) ili mladi, a veoma skup proces sertifikovanja nije im dostupan. Zato sam stvorila svoj sistem vrednovanja za domaće brendove: verujem da su zaista prirodni i bez sertifikata, ako mi svojim nastupom i transparentnom listom sastojaka uliju poverenje.

Jedna domaća kuća aromaterapije i prirodne kozmetike, Aroma Tea, sada je odlučila da uvede prvi domaći sertifikat za prirodnu kozmetiku, odnosno aromakozmetiku (zasnovanu na biljnim uljima, hidrolatima i esencijalnim uljima). Aroma Tea čak tvrdi da je ovo prvi sertifikat za aromakometku u svetu. Ali pre priče o sertifikatu, ko je ta Aroma Tea koja se odvažila na ovaj korak? 

Maj 2016.

Berba ruža je u toku: širom sveta berači se bude zajedno sa prirodom i opremljeni pletenim korpama kreću u ružičnjake. U korpe spuštaju ruže čije će se latice ručno skidati sa cvetova i potopiti, još sveže, u čistu izvorsku vodu. Neke od ovih ruža će imati sreću da završe u Dr.Hauchka ružinoj kremi, zvezdi prirodnih i organskih ružinih krema.

Zašto je ova krema toliko poznata?  Nastala mnogo pre trenda prirodne kozmetike, u fondaciji Wala, rodnom mestu Dr.Hauschka kozmetike, prošla je sve testove vremena, trendova i ukusa, i za razliku od današnjih “selebritija” svoju slavu gradila polako ali sigurno.

Baba Ruža je imala dvorište prekriveno oblim, od hodanja izlizanim kamenovima, između kojih je rastao prkos. U sred dvorišta bila je zidana česma, a iza nje ružičnjak. Ruža nije bilo mnogo, ali taman toliko da se napravi slatko od ruža, desetak tegli od kojih će se neke čuvati za slavu, a neke poslati unučićima, u Beograd. A možda i tamo, u beli svet, ako joj deca iz tog sveta dođu tokom letnjeg odmora.  Jer, njeno slatko od ruža bilo je čuveno, a recept su dobijale samo drage osobe, one za koje je baba Ruža procenila da su vredne tog recepta. Nikako ne ona što je “metula šešir na glavu i utegla se u onolki kaiš, a misli da se slatke puslice peku, kao da svi ne znaju da se one suše…” Baba Ruža nije znala za reč “skorojevići” ali je umela da takve prepozna na kilometar. Za njih su bile rezervisane “bože-me-sačuvaj” i još neke rečenice u kojima su se pominjali sveci, sa izuzetkom svetog Jovana koji je krsna slava i svetog Ilije koji je mnogo opasan.

Ako volite dizajn – Koozmetik je brend koji će vas privući. Ako volite prirodnu kozmetiku, volećete i ovu.  Volite i ši puter? Ulja za večernju negu? Koozmetik je za vas.

Koozmetik je počeo da osvaja domaću publiku, privučenu najpre zanimljivim logotipom i prekrasnim setom uzoraka – pa i duhovitim imenom. Kvalitet proizvoda i uživanje koje donose pri upotrebi učiniće, verujem, da brend opstane, prošiti se i etablira na domaćem tržištu. Već sam pisala o tome da je za domaće prirodne brendove proces sertifikovanja previše skup i komplikovan (dakle skup!), domaća kontrola je nedorečena i ne naročito detaljna, pa nam ostaje da verujemo kreatorima brenda na reč da njihovi preparati zaista imaju to što piše da imaju (i nemaju to što piše da nemaju). Koozmetik je još jedan brend kom sam odlučila da verujem.

Trendovi šminkanja se stalno menjaju, blogerke, šminkerke, devojke koje su izmislile novu profesiju po imenu “style ikon” – ubeđivale su nas da je “konturiranje” bronzerima ključ lepote. Ustvari ne, konturiranje je suviše grubo, “hajlajtovanje” svetlucavim puderima je bolje. Ustvari, najbolje ćete uskladiti ten i istaći konture lica “strobingom” koja je vrsta “hajlajtinga”.

Sada je tu nova tehnika: “iluminacija” nazvana po “illuminating” puderima koji prosvetljavaju lice, idealna za sve one koji žele prirodan i blistav izgled lica, kao da svetlost zrači sa njega.

Dobro, sad sam vas malo prevarila: ovakav trend ne postoji, upravo sam ga izmislila. Priznajte da deluje uverljivo. Ustvari, nisam potpuno izmislila, nego je nešto što ja primenjujem intuitivno, jer mislim da odogovara mojim godinama i mom tenu. 

Mraz je juče štipao po koži, a košava nosila u lice sitne, suve pahuljice. Konačno – posle nedelja punih magle.

Sneg+mraz+vetar=vreme kada na licu treba da budu balzami bez vode, ili kreme sa velikim sadržajem ulja. Ako ste negde na planini, utoliko pre.

Zaboravite na snegu ostala kozmetička svojstva osim – zaštite. Ne dajte da mraz isuši lice. Na snegu vam nisu važna kozmetička svojstva poput mirisa i tekstura, neka vas ne brine da li je nešto dobra “podloga za šminku” i da li će dobro držati puder.

U ovakvim danima pribegavam voskastim preparatima, balzamima, veoma bogatim (što je samo lepša reč za “masnim”) kremama.

1. novembar 2015.

Oktobar je za mene bio u znaku putovanja u Weledu, a osim na blogu i u Lisi, moj tekst o utiscima iz Welede objavljen je i u oktobarskom broju magazina Grazia.   Želim sada da vam predstavim i proizvode koje sam donela iz Nemačke, Weledini su, ali nisu kod nas dostupni, i nisu svi kozmetički; neki spadaju u lekove.  Ispostavilo se da neke od njih sada već naručujem iz Nemačke poput sjajnih kapi za oči.

Foto: Dijana Golubović

25. oktobar 2015.

Treća poseta Weledi (o prethodnoj čitajte ovde), i uvek isto. Opuštanje, uživanje, čisto zadovoljstvo – u vrtu u kom se priroda raskomotola, bezbedna i srećna.  Dijana je kamerom uhvatila trenutak, pred tim žutim poljem, blaženo-blentavu facu s koje su spale maske novinarke, blogerke, piarke i raznoraznih uloga svakodnevnog života… i ostala samo Ljilja, takva kakva je.

Dosta je prirodnih brendova osnovano kod nas u proteklih nekoliko godina, prirodnih ili onih koji žele da mislimo da su prirodni. U nedostatku prav(n)e regulative kod nas u sferi kontrole kozmetike, u nedostatku novca da ti brendovi pribave sebi pouzdane (i skupe) međunarodne sertifikate prirodne kozmetike, (poput BDIH, ECO CERT, NA TRUE…), kako da znate da li da im verujete?

Da li su naveli sve sastojke koji su unutra? Da li su etiketu “prirodno” ili “organsko” stavili zato što dobro zvuči? Da li to što su preparati, možda, zaista prirodni, bilo šta znači ako su u njima jefitne prirodne sirovine, koje takođe mogu sadržati štetne supstance (pesticide?)

Da li bi, konačno, kada bi bili stavljeni na testiranje dobili sertifikat prirodne kozmetike?

Na osnovu nešto znanja o prirodnoj kozmetici, napisa na All Naturals sajtu (pre svega njihovo razmišljanje o hijaluronskoj kiselini), pa i na osnovu instinkta, odlučila sam dapoverujem da je All Naturals to što kaže da jeste. Dopalo mi se što na sajtu imaju sastav svojih preparata, njihova razmišljanja o konzervansima i mirisima, a i probala sam neke preparate – koji su mi se takođe dopali. Učinilo mi se da ne igraju na kartu lake dopadljivosti, i da im je pristup pošten.