Maske su divne. Maske su u trendu. Maske su važne.

Maske su u kesicama.

Maske u jednokratnim pakovanjim  “iz kesice” nisu revolucija, ali jesu trend. Pogledajte police apoteka i parfimerija, nikada ih nije bilo više. I to je dobro: ako kupite u teglici ili tubi masku koja vam ne odgovara, novac je bačen. A maske u kesicama stvarno nisu skupe, pa eto malog kozmetičkog rituala koji možemo uvek sebi da priuštimo i probamo različite stvari. Zato sam odlučila da probam niz ovih maski i prenesem vam utiske.  

Septembar 2016.

Izbor dezodoransa izgleda je prava nauka, jer je moj prethodni tekst o dezodoransima bez aluminijuma bio mnogima zanimljiv, jedan od najčitanijih, stizala su neka pitanja, a urednica Politikinog Magazina zamolila me je da napišem nešto za njene čitaoce.

I tako je u Politici, poslednje nedelje u julu, izašao tekst koji vam prenosim, ako niste pročitali, gde sam se potrudila da što jednostavnije prenesem ono što znam o ovoj temi.

Evo pitanja…

Zašto neki dezodoransi štite “72 sata” od znoja? Da li je opasno da sprečavate znojenje? Da li dezodoransi izazivaju rak dojke? Da li su potpuno prirodni dezodoransi pravo rešenje? O čemu je reč sa aluminijumom u dezodoransima? Vrede li dezodoransi iz kućne radinosti? Šta ako mi nijedan dezodorans nije dovoljan?

A evo i dogovora…

Septembar 2013.

Od kada je povratak prirodi postao globalni trend, etiketa prirodnog se lepi na razne kozmetičke proizvode. Lažno predstavljanje proizvoda kao “prirodnog” je sveprisutno, u kozmetici posebno, i naziva se “greenwashing”. Proizvod može imati 95% prirodnih sastojaka – a da i dalje ne možemo da ga smatramo prirodnim, jer ima i sastojke koji u prirodnu kozmetiku ne spadaju. 

Ali, šta je, zaista, pravi prirodni kozmetički proizvod? I, ako vam je do takvog stalo, kako da ga prepoznate?

Kada govorimo o prirodnoj kozmetici, zapravo, govorimo o:

– poreklu sirovina koje se koriste u proizvodnji

– načinu njihove obrade

– brizi ne samo o lepoti nego i zdravlju kože

– holističkom pristupu – koji kožu ne posmatra izolovano, nego kao deo našeg bića u celini (duh, duša i telo)

– ekološkom, održivom delovanju kompanije koja tu kozmetiku proizvodi, koja je potpuno posvećena smanjenju svog “otiska” u eko sistemu

– fer trgovini – poslovanju bez zloupotrebe jeftine radne snage i sirovina iz siromašnijih zemalja

– transparentnom poslovanju i transparentnošću u poreklu sastojaka i njihovom prisustvu u prozvodima. 

Ovi parametri prisutni su kod velikih svetskih sertifikovanih brendova koji prednjače svojim primerom u svetu prirodne kozmetike. Budući da je polje prirodne kozmetike i dalje, uprkos sertifikatima, neuređeno, postoje brojne varijacije na ovu temu u oblasti prirodne kozmetike. Uključujući i pokušaje malih – ovde najpre mislim na domaće – proizvođače, koji suočeni sa nedostatkom izbora sirovina, nedostatkom adekvatne ambalaže na našem tržištu, pokušajima da smanje troškove poslovanja kako bi opstali na vrlo surovom tržištu – ne mogu da zadovolje sve ove kriterijume, a cena i komplikovanost procedure za priznate svetske sertifikate nije na njihovoj strani.  

Tri tuš gela pripadaju brendovima koji nose iste, prirodne sertifikate, pa je u redu da se porede. Utoliko pre što su im cene različite.