Na ulazu u Weledinu upravnu zgradu čeka vas platno na kom su otisci ruku radnika Welede

3. okotbar 2017.

Jesen mi već nekoliko godina donosi poklon kom se unapred radujem: posetu Weledi, uvek sa grupom odabranih blogera ili novinara iz Srbije. A Weleda, koliko god puta je posetili, uvek donosi nove inspiracije: ovaj put su to sveprisutne boje. Jarke, pune energije, preuzete iz vrta u cvatu, krase zidove, kuće, proizvode Welede. 

Priroda je u ovom biodinamičkom vrtu, jednom od najvećih u Evropi, bujna, zdarava i izdašno uzvraća pažnju kojom je okružena. 

Fotografija: Jelena Đukić

31. oktobar 2016.

Dan veštica je tu, praznik koji ne pripada našoj tradiciji, uvezli smo ga zajedno sa Danom zaljubljenih. Možda iz pomodnosti – ali hajde da prazniku ne gledamo u zube: važno je da se nešto slavi.

U čast veštica i magije, svih onih bića koja su nekada nastanjivala svet – ili barem našu maštu – u čast vremena kada je priroda bila čarobna, u čast vila i patuljaka, drekavaca i bauka, pišem danas. U čast sela u kojima još ima baba koje  motikom okopavaju svoje leje, ne počinju nijedan posao za punog meseca i veruju da na onoj livadi u nekim letnjim noćima možeš da uletiš u vrzino kolo.

U to ime pišem o mestu u kom ljudi još veruju da je priroda magična, u koje zakoračiš kao u Tolkinov Okrug.

Oktobar je za mene već godinama mesec Welede i njenog vrta.