Kad proleće nagovesti da će, koliko za par nedelja, stići u svoj svojoj lepoti, uvek nas zatekne (ili barem “nas” sa zavidnim brojem godinica) uz nekakav umor, bezvoljnost. Poslednji relikt zime koja se koprca i ne bi da nas pusti tako lako. Postoji i sintagma “prolećni umor”, poznata i u medicini.

Vreme je za vitamine! Što za kožu, što za telo. Ovog sam se proleća odlučila za pasji trn. Ove neobične narandžaste bobice su mi se same nametnule: šta god da sam u poslednja dva meseca koristila, bilo je na bazi pasjeg trna. Krema za ruke – pasji trn. Puter za telo – pasji trn. Losion za lice – pasji trn. Čak mi i u bašti raste jedan veliki grm. Kada je u BudiLepa Outlet stiglo par bočica Weleda Soka od pasjeg trna – bio je to već prst sudbine.  Odlučila sam se da ove bobice koje prizivaju sunce budu prolećni izbor i izvor energije. Za lice i telo.

Kada kažem sertifikovana prirodna kozmetika, pomislim na Nemačku. Njhov BDIH sertifikat bio je – i ostao – jedan od najcenjenijih, onaj kom se veruje (Nemci su to!), baš kao i brendovi koji ga nose.

Logona je jedan od ovih brendova, već godinama prisutna u Srbiji, u apotekama i “prodavnicama zdrave hrane”.  Logona ima sve što ozbiljan brend treba da ima: linije za sve tipove i stanja kože lice, mirisnu prirodnu negu tela, a meni je, priliom posete Logoni, pažnju privuklo nekoliko zanimljivih, i ne tako čestih proizvoda.

Uključujući i hidro-lipidni fluid koji sam odabrala za testiranje.

Septembar 2013.

Od kada je povratak prirodi postao globalni trend, etiketa prirodnog se lepi na razne kozmetičke proizvode. Lažno predstavljanje proizvoda kao “prirodnog” je sveprisutno, u kozmetici posebno, i naziva se “greenwashing”. Proizvod može imati 95% prirodnih sastojaka – a da i dalje ne možemo da ga smatramo prirodnim, jer ima i sastojke koji u prirodnu kozmetiku ne spadaju. 

Ali, šta je, zaista, pravi prirodni kozmetički proizvod? I, ako vam je do takvog stalo, kako da ga prepoznate?

Kada govorimo o prirodnoj kozmetici, zapravo, govorimo o:

– poreklu sirovina koje se koriste u proizvodnji

– načinu njihove obrade

– brizi ne samo o lepoti nego i zdravlju kože

– holističkom pristupu – koji kožu ne posmatra izolovano, nego kao deo našeg bića u celini (duh, duša i telo)

– ekološkom, održivom delovanju kompanije koja tu kozmetiku proizvodi, koja je potpuno posvećena smanjenju svog “otiska” u eko sistemu

– fer trgovini – poslovanju bez zloupotrebe jeftine radne snage i sirovina iz siromašnijih zemalja

– transparentnom poslovanju i transparentnošću u poreklu sastojaka i njihovom prisustvu u prozvodima. 

Ovi parametri prisutni su kod velikih svetskih sertifikovanih brendova koji prednjače svojim primerom u svetu prirodne kozmetike. Budući da je polje prirodne kozmetike i dalje, uprkos sertifikatima, neuređeno, postoje brojne varijacije na ovu temu u oblasti prirodne kozmetike. Uključujući i pokušaje malih – ovde najpre mislim na domaće – proizvođače, koji suočeni sa nedostatkom izbora sirovina, nedostatkom adekvatne ambalaže na našem tržištu, pokušajima da smanje troškove poslovanja kako bi opstali na vrlo surovom tržištu – ne mogu da zadovolje sve ove kriterijume, a cena i komplikovanost procedure za priznate svetske sertifikate nije na njihovoj strani.