Dosta je prirodnih brendova osnovano kod nas u proteklih nekoliko godina, prirodnih ili onih koji žele da mislimo da su prirodni. U nedostatku prav(n)e regulative kod nas u sferi kontrole kozmetike, u nedostatku novca da ti brendovi pribave sebi pouzdane (i skupe) međunarodne sertifikate prirodne kozmetike, (poput BDIH, ECO CERT, NA TRUE…), kako da znate da li da im verujete?

Da li su naveli sve sastojke koji su unutra? Da li su etiketu “prirodno” ili “organsko” stavili zato što dobro zvuči? Da li to što su preparati, možda, zaista prirodni, bilo šta znači ako su u njima jefitne prirodne sirovine, koje takođe mogu sadržati štetne supstance (pesticide?)

Da li bi, konačno, kada bi bili stavljeni na testiranje dobili sertifikat prirodne kozmetike?

Na osnovu nešto znanja o prirodnoj kozmetici, napisa na All Naturals sajtu (pre svega njihovo razmišljanje o hijaluronskoj kiselini), pa i na osnovu instinkta, odlučila sam dapoverujem da je All Naturals to što kaže da jeste. Dopalo mi se što na sajtu imaju sastav svojih preparata, njihova razmišljanja o konzervansima i mirisima, a i probala sam neke preparate – koji su mi se takođe dopali. Učinilo mi se da ne igraju na kartu lake dopadljivosti, i da im je pristup pošten.