Evo me na onoj visokoj stolici, ispred mene ogledalo sa malim sijalicama svud okolo…

– Šta može da se uradi sa mojim podočnjacima? – uvek je moje prvo pitanje kada sednem na tu stolicu pred ogledalo sa malim sijalicama.

– Iskreno, ne baš puno toga… – kaže make-up umetnica Ivana Lisak. 

Sad mogu da se opustim u toj visokoj stolici: znam da je ispred mene pametna, iskusna devojka. Iskrena.  Jer ja, naravno, znam da sa mojim podočnjacima ne može ništa naročito da se uradi. Nisu to tamni kolutovi pa da prekriješ dobrim korektorom. To su pufnaste kesice koje se naduvavaju sa lošim, a splašnjavaju sa dobrim: snom, raspoloženjem i negom. Pa zašto onda pitam?

Eh…