15. jun 2016.

Spuštala sam se strmim ulicama Dorćola omamljena mirisom lipe. Takav je Dorćol: strateški raspoređena stabla lipe i kestena, pa se raduješ i u proleće i u jesen. Korak me uvek vodi ka Knićaninovoj, kroz moćni drvored lipa iza kojih proviruju okrzane fasade kuća na koje su nekada vlasnici bili tako ponosni. I poneka zgrada na koju ne znam da li je neko ponosan. Podignem glavu da duboko udahnem. Čekaj: lipe još nisu procvetale! Tek je maj.

Ali, odakle taj miris?

Diptyque „Eau de Sens” naprskala sam u parfimeriji Metropoliten i zaboravila na njega… sve dok me te lipe nisu potpuno sludele. Da, „Eau de Sens” mi je mirisao na dorćolsko letnje, kišom oprano popodne.