Dermatolog: akne- najveće zablude

Fotografija: Anna-Nekrashevich-Pexels

Januar 2021.

Koliko god pisali o aknama, uvek ima onih koji na internetu nađu savete koji im se učine primamljivim, ili su, naprosto, agresivniji u promociji od saveta koje nude dermatolozi. Ja, takođe, često dobijam pitanja o aknama, iako sam o njima više puta pisala, a pisala je i dr Dragana Kablar, dermatolog i draga saradnica ovog bloga. Zato sam je zamolila da sažme za nas najčešće zablude o aknama sa kojima dolaze pacijenti u njenu ordinaciju. Najviše predubeđenja stiže, kaže dr Kablar, o roakutanu, veoma važnom leku za lečenje akni, pa hajde da sa njim i krenemo u ovu priču. Dajem reč dr Kablar. 

1. ROAKUTAN JE BEZBEDNA DERMATOLOŠKA TERAPIJA

Roakutan koji se primenjuje pod nadzorom dermatologa izuzetan je lek koji može da prokrene situaciju kod težih oblika akni. Danas je stav da ga treba primeniti rano, čim primetite da pacijent ima teške oblike akni, pa i kod dece, ako je potrebno. Roakutan je bezbedan, mogućnost neželjenih efekata postoji, ali oni su retki. Sada već imamo puno iskustva sa roakutanom, pa postoje i protokoli nege sa manjim dozama. Kod nekih pacijenata sa izrazito masnom kožom ove male doze mogu da budu efikasne. Roakutan nije čarobni štapić, pa nakon prestanka terapije često dođe do recidiva nekoliko meseci ili par godina nakon terapije. Dobar način da se to predupredi je da se nakon roakutana nastavi sa lokalnom terapijom dugoročno, ili da sa terapijom manjim dozama roakutana.

Kod ženske populacije je važno da se striktno provodi kontracepcija, jer je roakutan kontraindikovan sa trudnoćom, budući da može da dovede do oštećenja ploda.

  2.  Samo osobe sa masnom kožom mogu da imaju akne ili aknama slične pojave

Činjenica je da je hiperaktivnost lojnih žlezda, karakteristična za masnu kožu, jedan od preduslova nastanka akni. Međutim, aknama slične promene ili akne mogu da se jave i osobama sa suvom kožom.

Često se to dešava na dužim putovanjima tokom kojih rituale čišćenja i nege kože ne sprovodimo redovno i pravilno, pa tada nastaju tzv. kozmetičke akne,  kao posledica nepravilne nege.

Boravak u toplim i vlažnim klimama, gde je pojačano znojenje, uz češće nanošenje krema sa zaštitnim faktorima može da uzrokuje tzv. tropske akne bez obzira na tip kože.

Zato je važno da nega prilagođena tipu i stanju kože bude stalno zastupljena.

Ako imate dileme oko nege i već ste imali promene na koži koje nalikuju aknama, dobro je da potražite preporuku od dermatologa.

    3. Izlaganje suncu pomaže izlečenju akni

Poreklo ove zablude je u činjenici da preplanula, tamnija koža, uspešnije kamuflira akne. Dugoročno gledano, posledica intenzivnog izlaganja suncu je, po pravilu, pogoršanje akni nakon nekoliko nedelja. Jedan od razloga je činjenica da koža prilikom izlaganja suncu zadebljava svoj površinski, mrtvi, orožali sloj koji zatvara pote i dovodi do pogoršanja akni. Drugi leži u prirodi akni kao inflamatornog oboljenja kože. Zapaljenski procesi pronađeni su u svim stadijumima akni, uključujći i ožiljke. Prekomerno izlaganje suncu u pokušaju da se saniraju akne može da pospeši upalu i pogorša stanje kože.

    4. Svakodnevno korišćenje pilinga, održava kožu čistom

Veoma često čujem od pacijentkinja sa aknama da svakodnevno, ujutro i uveče, rade piling mehaničkim česticama.

Pilingom ne možete da postignete da akne, niti ožiljci i fleke preostale od akni, nestanu. Piling ili eksfolijacija jesu važni u sprečavanju hiperkeratinizacije – zadebljanja gornjeg sloja kože – ali pravo rešenje je blaga eksfolijacija koja se radi jednom do dva puta nedeljno.

Ako postoje inflamatorne akne sa gnojnim vrhom, piling abrazivnim česticama može da dovede samo do pogoršanja stanja. Mnogo bolji izbor je čistač kože koji u sebi ima salicilnu ili glikolnu kiselinu, a na tržištu danas imamo dobar izbor takvih proizvoda.  

Osim pilinga sa česticama za mehaničku eksfolijaciju ne treba, ukoliko imate akne, da koristite ni druge metode mehaničke eksfolijacije, poput lufa rukavica, četki, ili aparata koji mehanički masiraju i čiste kožu.

      5.”Ceđenje” bubuljica ubrzava njihovo zaceljivanje.

Koliko god neka bubuljica izgledala zgodno za “ceđenje”, sa gnojnim vrhom koji daje iluziju da ćete je lako istisnuti, pritiskom deo tog sadržaja potiskujemo u dublje slojeve i pogoršavamo inflamaciju, činimo je razornijom po kožu i pravimo uslove za ožiljke. Na ovaj način od relativno bezazlene promene možemo podstaći proces koji će zahtevati ozbiljnije dermatološko lečenje.

Pročitajte i prethodne tekstove o aknama koje je pisala dr Kablar. 

Fotografija: Anna-Nekrashevich-Pexels

Takozvani “komedo-ekstraktori” ili “komedo-kečeri” koje koriste kozmetičari i dermatološke ordinacije, mogu se oprezno koristiti kod kuće, jer zaista jesu najbezbedniji način da se izbaci sadržaj pora – ali samo kod komedona sa crnim vrhom. 

Postoje načini da se nekim procedurama donekle ubrza zaceljivanje poput fotodinamske terapije (terapija svetlom).  Zaceljivanje mogu donekle da ubrzaju i “akne-spot” preparati koji se koriste samo na aknama i imaju ulogu da ciljano pojačaju terapiju na mestu gde postoje upalni procesi.

     6. Tretman akni deluje brzo.

Ovo, nažalost, nije tačno. Postoji razvojni ciklus koji svaka akna mora da prođe, a on traje oko dva meseca, i upravo toliko vremena morate dati šansu nekoj nezi, tretmanu ili terapiji da pokaže efekat.

Ovo je i tema teškog razgovora koji dermatolozi svakodnevno vode sa pacijentima, naročito sa tinejdžerima koji nemaju mnogo strpljenja. Ali dobar razgovor i stalno naglašavanje pravilne, kontinuirane, redovne nege kože – osnova je lečenja akni i njihove prevencije.

Najbolje je, naravno, delovati preventivno. Ako se dermatologu obritite čim primetite da vam se na licu javljaju akne, najbolji je efekat terapije. Ako dozvolite da se akne razbuktaju, treba više vremena i agresivnija terapija.

    7. Retinoidi (preparati na bazi derivata vitamina A) povećavaju osetljivost kože na sunce

Ovo je jedan od najtvrdokornijih mitova, nastao činjenicom da se primena retinola preporučuje najčešće u noćnoj nezi. Ova preporuka dolazi zbog činjenice što sunčeva svetlost razgrađuje retinoide, pa preparati koji ih sadrže postaju manje efikasni. Dokazano je da na suncu oni nemaju ni foto-alergijsko, ni foto-toksično, ni foto-senzibilišuće dejstvo.

Retinoide, u ovom kontekstu, treba razdvojiti od voćnih kiselina sa kojima se često porede, jer one mogu da učine kožu osetljivijom na suncu. Sa retinoidima to nije slučaj.

Pročitajte više o retinoidima u posebnom tekstu koji sam radila sa dr Kablar….