Septembar 2013.

Od kada je povratak prirodi postao globalni trend, etiketa prirodnog se lepi na razne kozmetičke proizvode. Lažno predstavljanje proizvoda kao “prirodnog” je sveprisutno, u kozmetici posebno, i naziva se “greenwashing”. Proizvod može imati 95% prirodnih sastojaka – a da i dalje ne možemo da ga smatramo prirodnim, jer ima i sastojke koji u prirodnu kozmetiku ne spadaju. 

Ali, šta je, zaista, pravi prirodni kozmetički proizvod? I, ako vam je do takvog stalo, kako da ga prepoznate?

Kada govorimo o prirodnoj kozmetici, zapravo, govorimo o:

– poreklu sirovina koje se koriste u proizvodnji

– načinu njihove obrade

– brizi ne samo o lepoti nego i zdravlju kože

– holističkom pristupu – koji kožu ne posmatra izolovano, nego kao deo našeg bića u celini (duh, duša i telo)

– ekološkom, održivom delovanju kompanije koja tu kozmetiku proizvodi, koja je potpuno posvećena smanjenju svog “otiska” u eko sistemu

– fer trgovini – poslovanju bez zloupotrebe jeftine radne snage i sirovina iz siromašnijih zemalja

– transparentnom poslovanju i transparentnošću u poreklu sastojaka i njihovom prisustvu u prozvodima. 

Ovi parametri prisutni su kod velikih svetskih sertifikovanih brendova koji prednjače svojim primerom u svetu prirodne kozmetike. Budući da je polje prirodne kozmetike i dalje, uprkos sertifikatima, neuređeno, postoje brojne varijacije na ovu temu u oblasti prirodne kozmetike. Uključujući i pokušaje malih – ovde najpre mislim na domaće – proizvođače, koji suočeni sa nedostatkom izbora sirovina, nedostatkom adekvatne ambalaže na našem tržištu, pokušajima da smanje troškove poslovanja kako bi opstali na vrlo surovom tržištu – ne mogu da zadovolje sve ove kriterijume, a cena i komplikovanost procedure za priznate svetske sertifikate nije na njihovoj strani.