Salamanka, Španija, avgust 1983.

Dve studentkinje španskog jezika iz Beograda lutaju ulicama omeđenim grandioznim građevinama od žutog kastiljanskog kamena, ne znajući gde bi pre: do glavnog trga oivičenog baroknom kolonadom i okrunjenog kulom sa satom – neizbežno mesto za sve sastanke – u kafanicu  u kom grupa studenata peva šaljive ljubavne pesme praćene gitarom, do Stare katedrale koja je bila toliko velika da se nije dala uhvatiti u objektiv, do Univerziteta na kom je predavao Unamuno…

Ali, tu smo još nekoliko nedelja, dajmo sebi oduška šopingom.

Mala parfimerija na Plazi Mayor je nudila izlog prepun najpopularnijih, najpoznatijih parfema. Na trgu je vladala vrelina španskog podneva, vreme kada se spuštaju metalne roletne i odlazi na sijestu, a u maloj parfimeriji je bilo sveže i mirisno. Anaïs Anaïs je bio jedan od parfema koje sam probala – i kako bi devojka glave pune književnosti i muzikalnog stranog jezika, odolela tom romantičnom, nežnom, mladalačkom i bezazlenom đurđevku.