U neuhvatljivoj igri sunca i oblaka, toplote i vlage, nijedan savet o “letnjoj nezi” nije se držao.  Mogli smo da pocrvenimo dok pijemo kafu u nekoj bašti između dva pljuska. Mogli smo da se preznojimo sto puta u danu u kom smo upozoreni na kišu i “zahlađenje”. Mogli smo da se prehladimo bosi, u sandalama, sa svežim pedikirom, u danu u kom nam je obećano “konačno sunčano i toplo”. 

Sad znamo kako se živi u Engleskoj.

Moji  favoriti za kraj (ili početak?) leta, zasnovani su na mirisnoj nezi kojom sam se borila protiv udruženih  klimatskih i klimakteričnih hirova.