Džungla u kremi

Plašite se viška hemije u kozmetici koju svakodnevno koristite? Ne brinite. Budućnost kozmetike se zasniva na biologiji: sastojke koji će preporoditi našu kožu proizvodiće, u laboratorijiskim posudama, vredne bakterije i gljivice.

Dakle, budućnost kozmetike nije u “još hemije” – nego u “još biologije”. Ili preciznije – biotehnologije: aktivne supstance nastajaće kao proizvod fermentacije, sekvenciranja DNK, biološkog inžinjeringa i kompjuterskih modela.

Konkretno, to znači da inovativni aktivni sastojci neće biti ceđeni, destilovani, izdvajani hemijskim procesima iz biljaka, životinja ili minerala – biće odgojeni u laboratoriji.  Najkorisniji među njima biće supstance koje stvaraju bakterije ili gljivice, i oni su već tu, zovemo ih “postbiotici”. U seledećoj fazi, bakterije i gljivice biće modifikovane da proizvedu baš ono što nam treba: recimo zaštitu od sunca.

Kako kozmetička industrija već sada koristi bakterije i gljivice?

PROBIOTICI – živa bića u vašoj kremi

Sve je jasnije da ekosistem naše kože (ili mikrobiom, kako se to danas kaže), ima ključnu ulogu za njeno zdravlje, baš kao što je onaj u crevima važan za zdravlje celog organizma. Kada je taj ekosistem narušen, nauka pokuša da vrati balans dodavanjem probiotika.

Probiotici, ili “dobre bakterije” stara su vest, u lečenju i kozmetici. Premda je delovalo da će ubacivanje probiotika u kreme biti prolazna moda, danas je mikrobiom kože u žiži naučnih istraživanja i inovacija. 

Važno pitanje za nauku je: kako odabrati bakterije koje ćete piti ili mazati na kožu? Zdrav organizam vrvi od stotina hiljada vrsta mikroorganizama koji čine jedinstven ekosistem, a ta džungla je, kod potpuno zdravih osoba, različita poput otiska prsta. Čak i blizanci dele samo trećinu zajedničkog mikrobioma. Dakle, kod nekog od nas buja tropska prašuma u kojoj dominiraju ptice jarkih boja i reptili, kod nekoga savana sa zebrama i slonovima…  Da li u vašoj kapsuli ili kremi treba da preovlađuju zebre ili papagaji?

Od prvih laktobacila koji su nam pomagali pri stomačnim tegobama, nauka je napredovala ka mnogo kompleksnijim i bolje definisanim probiotskim lekovima, da bi stigla i do presađivanja kompletnog mikrobioma iz zdravog u bolestan organizma – fekalno presađivanje. Izmet zdrave osobe je postao riznica lekovitih bakterija. Poslednja vest – pilule sa fekalnim bakterijama u završnoj su fazi istraživanja.

Na površini kože, individualne razlike među različitim osobama su manje od razlika crevnog mikrobioma, pa na svakoj koži živi slična flora i fauna: i slonovi i krokodili. U tom smislu je i lakše kreirati probiotsku negu nego probiotski lek. Treba računati i na to da je, u kozmetici, za sada na ovom planu puno praznog marketinga, a veoma malo delotvornih preparata. Kozmetički brendovi su skloni da neke sastojke koji tek obećavaju proglase “revolucionarnim”. 

I još nešto: mikrobiom iz creva i onaj sa kože iste osobe razlikuju se kao nebo i zemlja.  Veće sličnosti ima mikrobiom na licu dve različite osobe, nego što ima naš lični mikrobiom u stomaku i na koži.

POSTBIOTICI – izlučevine bakterija u našoj kremi

Kao da žive bakterije nisu dovoljne, kozmetička industrija je odlučila da i njihove izlučevine i nusprodukte metabolizma stavi u našu kozmetiku uz zajedničko ime „postbiotici“.

Sigurno ste čuli za jedan od njih – zove se hijaluronska kiselina. Prvobitno dobijana od životinja (iz petlove kreste, na primer), što je bilo zdravstveni rizično, neetično i neisplativo, pa do otkrića da izvesna vrsta streptokoka kao nusprodukt stvara hijaluronsku kiselinu – i evo sastojka bez kog danas ne možemo da zamislimo estetsku hirurgiju ni kozmetiku. 

Druga vrsta postbiotika koje znamo su „fermenti“ koje je u modu uvela korejska kozmetika, a sada su prisutni u mnogim proizvodima. Najpoznatiji proizvodi fermentacije su, za nas, kiselo mleko ili turšija. A  kada bakterije uposlite da odrade fermentaciju uz razgradnju kozmetičkih sastojaka, dobijete bolju iskoistljivost pa i bolju podnošljivost sastojaka. Sada, kada pročitate da vaša krema sadrži „kokosov ferment“, znate šta to znači. Drugi fermenti koje koristimo ne razmišljajući o njima kao “fermentima” su voćne kiseline i mlečna kiselina. Svi mi već koristimo fermente u svojoj kozmetici, oni su itekako stara vest, ali se godina 2022 proglašavaju kao vodeći trend! A to znači da će biti puno preparata koje u imenu imaju reč “fermented” i puno marketinga. 

Probiotici, postbiotici, ima li još nekih „biotika“? Ima. Prebiotici. Da bi vaš mikrobiom bio zdrav, mora imati dovoljno hrane, a hrana za bakteriju su, uglavnom, vlakna. Ovde dolazi na red priča o zdravoj ishrani, a nju ćemo ostaviti zdravstvenim medijima.

O mikrobiotskoj kozmetici pisala sam pre par godina opširno u časopisu Estetika, gde sam kao dobar primer navela naučnicu Jasminu Aganović koja je osnovala brendove Living Proof i, za ovu priču zanimljiv, The Mother Dirt. Ekskluzivna zvezda ovog brenda je živa bakterija AOB (Ammonia-Oxidizing Bacteria), koja ima sposobnost uspostavljanja ravnoteže u mikrobiomu naše kože. Ova je bakterija nekada bilo prirodno prisutna na našoj koži, danas u razvijejenom svetu, sistemski odstranjena pilinzima, sapunima i kiselinama koje tradicionalno koristimo u nezi.  

Naravno, ova bakterija nije jedina koju smo izgubili – tu su i druge na koje nas podsećaju ekolozi i prirodnjaci. Ponovni bliski dodir sa prirodom je i još jedan način da ponovo budemo u kontaktu sa dobrim bakterijama, pa nas The Mother Dirt, između ostalog, upućuje i na to da je korisno hodati bos po travi, ili raditi sa zemljom… 

Jasmina Aganović je ime koje ćemo, u budućnosti, i češće čuti, jer je u međuvremenu osnovala kompaniju za bioinžinjering, „startap“ u koji je uloženo mnogo novca velikih kozmetičkih brendova koji veruju u njen naučni potencijal, po imenu ARCEA. Arcea je jedna od brojnih biotehnoloških laboratorija koja se bavi stvaranjem novih sastojaka kroz tehnologije kao što su sekvenciranje DNK i biološki inženjering, Sa probiotika i postbiotika, prešli smo na suptilniji naučni nivo biotehnologije.

Naučiti gljivice da luče UV filtere na koži

Premda su i postbiotici deo biotehnologije, nauka podiže lestvicu i želi da nauči mikroorganizme da prizvode tačno ono što nam treba: na primer, savršen UV filter. Upravo time se bavi novi biotehnološki tim koji predvodi Jasnima Aganović: – istražuje, na primer, kako neki proteini mogu da promene oblik vlasi kako bi otvorili put šamponima od kojih će naša kosa postati kovrdžava, ili ravna, kako želite. Pokušaće da stvori nove UV filtere tako što će laboratorijskim gljivicama implementirati DNK sekvencu izvesne tropske ribice izuzetno otporne na UV zračenje. 

Biotehnologija je usmerena i na istraživanje delovanja na kolagen, posebno kolagen tip III koji se razgrađuje tokom starenja, a koža postaje opuštenija. Ili na parfemske sastojke koji će nam, korišćenjem dela DNK sekvence neke biljke, dati njenu čistu esenciju, bez potrebe da se biljka gaji, destiluje, uništava.  U budućnosti, možda ćemo imati bakterije na površini kože koje luče sastojke za zaštitu od sunca.

I tako smo od probiotika, stigli do krema i parfema koje će stvarati vredne gljivice i bakterije u nekoj laboratoriji.

Naučna fantastika?

Ako ne verujete, uzmite svoj hijaluronski serum. Dokaz da biotehnologija već uveliko radi za vas.

O ovoj temi ću sigurno još pisati na blogu, a tekst koji je ovih dana (avgust 22.) objavljen časopisu Bazar možete da pročitate u PDF, ima više informacija:)