Ksenijine sapune sam prvi put zapazila kada sam pisala post o domaćim prirodnim sapunima.  Priče na njenom blogu bile su drugačije, odavale su strast, puno traganja za još boljim načinima, još kvalitetnijim ili efektnijim supstancama.

Njene slike su budile znatiželju: sapuni su bili kao kolači, boje  nesvakidašnje, šare nekada dramatične, nekada veoma nežne.

A onda sam Kseniju upoznala, saznala da se bavi muzikom, za kojom je iz Beograda otputovala u Holandiju, gde studira solo pevanje. Ksenija mi je donela na poklon nekoliko sapuna koje sam izabrala – po slikama i zamišljenom mirisu. Probala sam ih. Pisala o njima.