Iskonska žudnja ka moru pritajila se u nama kontinentalcima,  pa učini da podetinjimo čim ugledamo plavu traku iza nekog brda na auto-putu: “More!” uzvikujemo. A u toj jednoj reči bezbrojne nijanse plave: od prvih samostalnih letovanja i osvajanja slobode, do potrebe za tim mirom koji donosi zagledanost u varljivu liniju horizonta. 

More se vidi sa auto-puta prvi put negde ispred Kopra, pa ga sakriju brežuljci sve do spuštanja krivudavim putem ka Portorožu i onda je, odjednom. ispred nas u svoj svojoj lepoti.  Jer Portorož je grad razvučen duž obale, sav uz more. Od Lucije gde je marina sa jahtama, duž niza hotela uz obalu, nastavite šetnju uz more, i eto vas već u Piranu.  

Portorož je sav u znaku odmora i udobnosti modernih hotela, kakav je Grand Hotel Portorož, naš dom u narendih par dana.  Odmah pored njega, Piran je sasvim drugačiji: neodoljivi stari primorski gradić. Čim vidite njegove svetle zidove i reckastu liniju krovova koja kao da ulazi u more, ljubav je tu. Kada zagazite na kamenom popločane prolaze starog grada, odlutate u uličice ograđene slikovitim fasadama sa kojih se unakrsno pružaju žice za sturju i veš, Piran vas je osvojio.  Popijte kafu uz kasno popodnevno sunce negde  uz more, i budite sigurni da ćete se vratiti ponovo.