11. 2017.

Stigao nam je #BlackFriday. Rasprodaje smo iskoristili, kupili ćurku za #thanskgiving pa možemo da odahnemo  i na miru otvaramo svoje #advent kalendare i čekamo #CyberMonday. Samo čekam da babe na pijaci na kartonima počnu da pišu #mladlukac #garantneprskan, ili da omaše crveno slovo pa u onaj drugi petak našaraju jaja, sačuvaj-me-bože, u crno, kao da su postale hipsterke pod stare dane. 

Pojam Black Friday se od pre neku godinu ušunjao u naš svet.  Kod nas se mnogi spore o tome da li nam je crni petak svanuo odavno, ili je tek pred nama, ali to je za neku drugu priču. I ove godine gledam kako naše radnje daju popuste povodom praznika o kom nemamo pojma, ali rasprodaji se u zube ne gleda, a ko hoće baš da zna o čemu je reč,  može da izgugla. 

Sve ovo me je podsetilo na blogerski jezik koji ide nekim svojim putem, pa ćete čitati ili slušati blogerku koja sa svojom #bestie radi #unboxing da bi nam predstavila #haul a možda i #newin i potom prikazala #muoftd. A možda i #sotd. 

Blogerke preuzimaju rado ovaj internacionalni rečnik, koji je postao sastavni deo ovog posla ili hobija, bilo na „tjubu” ili ovako staromodno, pisano. 

Da li ga razumeju i čitaoci, naročito oni stariji od 30 godina? Da li blogove pretežno pišemo/snimamo za druge blogere? Ako nam heštegovi (nekad smo ovaj znak „#” zvali prostački „taraba” dok su mobilni telefoni služili za telefoniranje), ako nam oni, dakle, služe za povezivanje  sa ljudima koji traže određeni pojam, u redu: time povećavamo mogućnost da nas čitaoci/gledaoci pronađu i da naš sadržaj bude tiražniji (još jedan bajati pojam iz ere štampe, pardon „printa“).  Ipak, preterivanje sa stranim rečima i skraćenicama može učiniti i suprotno: možda nas neće razumeti neko ko bi hteo da prati blog, a mrzi ga da svaku treću reč gugluje?  Da li je jezik naš #selfi kojim pokazujemo svoje našminkano lice?

Posle ovolike tirade, vreme je da se zapitamo da je u mom slučaju reč o:

1. Staračkom gunđanju na današnju mladež
2. Zastarelim i prevaziđenim čitalačkim navikama koje mi je usadilo te besmislice o jeziku
3. Antiglobalističkoj tiradi
4. Anahronim novinarskim stavovima gde štampana (a bogami i izgovorena) reč ostavlja trag zauvek 
5. Samo jednoj frustriranoj blogerki.

Šta god da izaberete od ovih pet  mogućnosti, verovatno ste u pravu. 

Muke sa jezikom

Činjenica: blogerke nisu započele ovo tumaranje i tarabanje po jeziku, svi mediji su još ranije dali svoj važan doprinos, a Internet sam po sebi demokratski pružio priliku da bilo ko piše o bilo čemu i kako zna. Tema je preširoka za ovaj tekst niskih ambicija. Nego, pošto sam i sama uletela u svet blogovanja (glagol izveden od reči blog, prim. prev.), i to „bjuti”, a znamo da je „bjuti blogerka nova plavuša”, malo sam se osetila p(r)ozvanom da baš o blogerskom rečniku kažem ponešto, vrlo konkretno.

#BEAUTY

Nazvavši blog „Budi lepa”, mislila sam, naivno, da ću izbeći reč „beauty”. 

#Beauty se kao hešteg pojavljuje oko 300 miliona puta na Instagramu, ne bez razloga: ova engleska reč obuhvata negu, šminku, tretmane, frizure, parfeme, (da ostanemo samo u kozmetičkom domenu)… sve ono što nas ulepšava. Pošto se reč „ulepšavanje”, ili neka slična, nije primila kod nas kao sveobuhvatna  zamena za „beauty”, tako i ja, kada me pitaju kakav mi je blog, lakonski kažem: „bjuti”.  Nek ide život.  

Sa „bjutijem” sam, dakle, sklopila uslovni mir. A nemir? Nemir izaziva čitav niz drugih reči i kovanica koje su preuzete u blogove iz drugih jezika, uglavnom engleskog.

#GIVEAWAY #EMPTIES #NEWIN #HAUL  

Srećna sam što vidim sve više mladih blogerki koje nešto poklanjaju, a ne givavejuju: #Giveaway barem ima prevod.  Šta je #potrošeno videćemo u tekstovima po imenu #empties.  Šta sam novo kupila ili dobila pokazuje #haul ili #newin. 

Ako je razlog za insistiranje na pojmovima iz internacionalnog blogerskog jezika želja da nas čitaoci lakše pronađu, razuveriću vas. U danu u kom ovo pišem, hešteg #giveaway se pojavio na Instagramu 17 miliona puta i još malo. Što je oko 17 miliona razloga da nagradna igra ili poklon koji vi promovišete na svom blogu/vlogu bude zatrpan tuđim objavama i da ga niko ne pronađe. Ako tagujete #poklon, šanse su vam veće jer se ova reč javlja mnogo ređe.  Slično je i sa drugim čestim blogerskim pojmovima. 

Reć-dve o kozama

Čekaj, a šta ćemo sa kozom? Mislim, sa kožom? #Negakoze se pojavljuje skoro tri puta češće nego #negakože, pa je logično da ćete bolje proći sa kožom nego sa kozama.  Stručnjaci za društvene mreže kažu da dobar tag zlata vredi, a to nije onaj koji je najmasovniji. 

Da li ovo znači da nas Instagram logika navodi na ispravno pisanje? 

A gde se onda izgubilo pravilo da se svaka nova reč u heštegu piše #VelikimPočetnimSlovom? Tamo gde i kvačica na „Ž”: malo u lenjosti, malo u žurbi i paničnom pokušaju da na mreže postavimo što više slika za što kraće vreme, malo u ispraznosti i želji da pokažemo da smo u trendu i znamo, hej, sve te stranjske pojmove;  a to nas ponovo približava onim kozama. 

Najbolji ikada superlativ

Od upotrebe engleskih pojmova bez pravog opravdanja još me više grebu po sluhu jezičke konstrukcije koje su doslovan prevod engleskih. Pored fudbalera koji su „u posedu” lopte, na vrhu moje top liste je najnesrećniji „ikada” superlativ, jer su naši mediji puni „najboljih ikada” voditelja, spikera i novinara, pa je engleska konstrukcija „the best ever” dobila doslovan prevod.

Lično sam za ovo najviše krivila pokojni radio B92 devedesetih godina, verovatno zato što sam ga tada prilično opsesivno slušala, pa na njemu prvi put i čula masovnu upotrebu „najboljeg ikada”, u vremenima koja su itekako konkurisala za „najgore ikada”.  Pošto bi superlativi poput  „najbolji, najslađi i najmirisniji” u našem jeziku dobili nastavak od više reči, recimo “koji sam ikada probala”, to bi bilo čak tri reči više. Užas! Skraćuj. 

Jer, vreme je da se misli  u heštegovima. Ili emodžima.  Ili mimovima. Mora se ići redom: vraćamo se prvo klinastom, pa onda i slikovnom pismu. 

Odakle dolazi tvoja krema?

Nazad na jezik blogova. Na tragu doslovno prevedenih engleskih fraza su i  kreme koje su aktivnije nego što mislimo, i to ne zbog aktivnih sastojaka nego zbog toga što uvek odnekud dolaze: „Ova krema dolazi u tubi”. Mislim da je krema mnogo srećnija kada ne mora toliko da pešači, nego se lepo odmah spakuje u tubu.

Ovo nije jedina personifikacija koju krema doživljava: ona je još i usamljena.  Ali i nepromenjiva. Konstrukcija „sama krema” je tako česta – i to u značenju „gore pomenuta”,  valjda da bi se izbeglo stalno ponavljanje imena kreme. E da bi, iz istog razloga, sledeći put umesto „sama”, krema postala „ista”. 

• Probala sam XY kremu.  Sama krema je odlična. Ista nam dolazi u tubi.

Ali to je domen stila, pa nije tema dana, premda nas vodi na drugu, bolnu priču: ime kreme.

Bolne transkripcije

Po našem se pravopisu strane reči,  imena stranih brendova, pa i naziva kozmetičkih preparata pišu transkribovano, pravilo kog se drže još samo neki mediji, kao što su Politika i Blic Žena.  Da, i drugi mediji bi trebalo da imaju lektore, ali eto. 

Na blogovima, uključujući i ovaj, avaj, imena kozmetičkih preparata su u originalu.
Ovo, naravno, stvara pakao kada to ime treba menjati po padežima, ali odstupanje  od pravopisa ovde ima svoj praktični doprinos: em ne moraš da znaš kako se tačno izgovara i transkribuje neko ime, naročito ako je izvan stranih jezika kojima barataš, em će ga čitaoci u nekim slučajevima lakše razumeti, jer su naviknuti na prepoznavanje komplikovanih stranih reči, poput neke slike. 

Francuski parfemi koje mnogo volim nose ime sjajnog parfimera sa nemogućim imenom: Kurkdjian. Francuzi ga izgovaraju kao „Kuržan”, na engleskom je „Kurdžan”, ko će ga znati kako se izgovara na jeziku iz kog potiče… ma daj, ostavi ga u originalu.

Grešna sam po ovom pitanju. 

Naslov ovog teksta parafraza je knjige koju preporučujem kao obavezno štivo, (#mustreed da me bolje razumete): Muka s rečima, Milovan Danojlić.  

Jezik jeste živ, i vreme u kom živimo zajedno s njim donosi puno novih izazova, pojmova za koje nemamo prave reči. Kroz vekove smo usvojili tolike turcizme, anglicizme, germanizme… Usvajaćemo ih dalje. I to je dobro. 

Ipak, pomalo mi nedostaje ono vreme kada smo se tek stidljivo navikavali da umesto u kupovinu krenemo u „šoping“.

Dodatak tekstu (#update) iz 2021.

#GiltyAsCharged

Pošto sam blog nazvala srpskim rečima, muke su nastupile kada je trebalo to ime sačuvati u imenu internet prodavnice prirodne kozmetike koju sam osnovala 2021. Okreni-obrni, sva tamburanja sa rečima prodavnica (dugačko), butik (ofucano), dućan (kitnjasto)… spala sam na reč „šop”. Odomaćilo se to još od moje mladosti, ali u konstrukciji sa „budi lepa” – priznajem, zvuči kao loš kompromis. 

Prevagnuli su praktični razlozi, pa sam reči „online” i „shop” usvojila kao neophodne da ljudi razumeju da se radi o prodavnici koja prodaje samo posredstvom interneta. 

Kao što rekoh, jezik je živ i usvaja svašta. Nisu sve kovanice najsrećnije, a onaj ko se pravi prepametan kad-tad uleti u vlastitu zamku. 

Još jedna priča je nedorečena u ovom tekstu. Priča o „crnom petku” i sličnim praznicima kao potrošačkim svetkovinama prilikom kojih se kupi mnogo toga što nam nije, a ni neće biti, potrebno. O njihovim agresivnim kampanjama. 

O svetu u kom živimo, a koji nimalo ne imponuje našem zdravom razumu. 

Sociološki nepotkovana, neću se upuštati. Ionako je i ovaj tekst predugačak, pa je velika mogućnost da ga niko neće pročitati do kraja. 

Mnogo je to slova, a nijedan #emoji.