Avgustovske misli o suncu

Fotografija: E.O.Hoppe

Beo ten nekada je bio stvar prestiža. Zato je i nazvan porcelanskim. Porcelan je bio skup i uvozio se iz Kine. Oni koji su uživali u porcelanskim servisima za kafu sedeli su u hladovitim dvorcima i vrtovima, i bili su bledoputi. Oni koji su radili na poljima, bili su preplanuli. Klasne razlike su se jasno ogledale u boji tena. Bilo je to vreme pre industrijske revolucije.

Taman ten je ušao u modu s početka 20-tog veka kada su oni koji su mogli sebi da priušte more, plaže, sunčanje… želeli to i da pokažu. Ona druga klasa, koja nije išla na more, radila je u fabrikama, nije videla belog dana, postala je beloputa.

Kraj XIX i početak XX veka nije da se baš plivalo  po plažama: a i kako bi u vunenim kupaćim kompletima iz tri dela: pantalone, suknja i žaket.  Ili dvodelni: pumparice i haljina preko. Najmodernije boje sezone: siva i braon.  Sve ispod kolena. Baciti se u talase u takvoj odeći moglo se samo zbog nesrećne ljubavi.

Fotografija: Ask Past

Trebala nam je žena iz Australije, Aneta Kelerman (Annete Kellerman), da nas nauči da je plivanje prijatno i zdravo, i da je za to, pobogu, potreban jednodelni kupaći kostim. Ova sjajna plivačica i šampionka, a potom i promoterka zdravog života i fitnesa, prva žena koja je pokušala da prepliva Lamanš i zvenda baleta na vodi, 1905. je lansirala jednodelni kostim koji je brzo postao popularan – u njemu se moglo plivati –  i zvao se, logično,  “kelermanov”.

Njena ekstremna popularnost nije smetala vlastima u Masačusetsu (SAD) da je 1907. uhapse upravo zato što je nosila taj nemoralan komad odeće.  Kelermanova je i prva žena koja se pokazala kao od majke rođena na filmu “A Doughter Of Gods” Fox studija, 1916.

Fotografija: Fotos del pasado...

Kelermanova  (1887-1975)  je bila toliko popularna da je Holivud napravio o njoj film, “Million Dollar Mermaid” u kom je Anetu Kelerman glumila Ester Vilijams.

Fotografija: Acherton

Eto još jedne dive koja nam je omilila plivanje filmom Bal na vodi (Bathing Beauty 1944), kada su već bili u modi  jednodelni kostimi sa malo dužim nogavicama poput šortca, sa  korpama koje su prkosno izdizale grudi.

Ipak, javni moral se dugo opirao takvom razgolićavanju, pa su na nekim plažama merene dužine nogavica, odnosno suknjica kupaćih kostima, a dame sa prekratkim kostimima mogle su biti udaljene sa plaže da ne šire javnu sablazan.

Fotografija: Hystorical Phtography

Moda osunčanosti je počela dvadesetih godina prošlog veka, a savremena mitologija kaže da je sunčanje i “preplanuo” ten postao pomodan kada je Koko Šanel slučajno preplanula na jahti. Možda se zato i zove “preplanuo”. Eufemizmi su brojni: bronzani, bakarni, zlatan… osunčan i konačno, zdrav.

Termini “reš” i “pečen” odnosili su se na severnjake tokom njihovih 15 dana Juga i svakolikog opuštanja, uključujući i spavanje na plaži.

Sunčali smo se za sve pare. Doslovno. Platio si, uživaj što više.

Kreme “za sunčanje” bile su više kao neki modni dodatak, imale su lep miris, narandžasto žuta pakovanja, a za “faktor” niko nije mario. Važan je bio TEN. “Koperton” je stigao sa Floride da nam obezbedi ten, i ostavio neponovljiv miris zauvek povezan sa plažom, u kolektivnom sećanju onih koji sada imaju preko 50.

Maslinovo ulje “za bolji ten” prodavalo se po plažama Mediterana u malim, musavim bočicama sa pampurom. Kantarion u ulju bio je kreativni dodatak za bolju prodaju: “svi” znaju da kantarion štiti od opekotina. Jedino što svi nisu znali da je fototoksičan i da od njega, na suncu, nastaju fleke.

Jedva smo čekali da dođemo kući da uporedimo sa drugaricom, ruku uz ruku, koja je više pocrnela. I koja ima bolju “razliku” na granici bikinija. “Ala je crna!” govorili smo sa zavišću gledajući druge devojke.

Danas kažemo “Crna li je ona!” za iste takve devojke, koje nam deluju spečeno, isušene i smežurane.

Jer, u međuvremeno je otkriveno da sunce ima i drugo lice, koje nije dobro. Može da uzrokuje rak kože. I bore. I fleke.

Teško smo usvojili saznanje da nam sunce nije prijatelj. Da nas je izdalo. Da je tako uzvratilo na tu ljubav u pesmama opevanu. Odupirali smo se. Negirali. Ma, nije Sunce takvo. Tvrdili smo da je reč o farmaceutskoj mafiji koja želi da proda što više zaštitnih krema. Izvrdavali smo upozorenjima. Želeli smo nazad svoju tamnu kožu i bezbrižan provod na plaži. Makar morali da nosimo kostime sa korpicama.

Foto: Shuttrstock

Nije vredelo. Vraćamo se na belo.

Biti preplanuo, danas, znači da ne brineš o sebi, ne neguješ se dovoljno, ne štitiš se od sunca.

Evo nam ponovo stiže vreme kada ćemo se podeliti po boji tena.

Sada to nisu ni rasne ni klasne podele, nego one koje nas dele po tome koliko vodimo računa o svom zdravlju. A i lepoti.

Nećemo se lišiti sunca. Samo ćemo naučiti da se sa njim igramo žmurke, da nas ne ulovi: da se sakrijemo pod krošnju, maskiramo u majice da nas ne prepozna, a kožu namažemo kremama da poput ogledala odbiju zrake. Ni u oči ga nećemo pogledati sakriveni iza velikih tamnih naočara.

Kad je takvo.