Na Bledskom je jezeru ostrvce, na ostrvcetu crkvica, kod crkvice zvonik, a na njemu zvono želja. Zazvoniš tri puta, pomisliš želju pa će Bogorodica – ili drevna slovenska boginja Živa čiji je hram tu bio u pagansko vreme – misliti na tebe. Do crkvice, međutim, 99 stepnika. Običaj je da mladenci u čamcu dođu na ostrvce, i zajednički pozvone, a da mladoženja mladu iznese (uznese?) do crkvice. Hronike ne beleže koji je supermen u tome uspeo, ni šta ako je mlada već dobrano blagoslovena, a ovo nisu i jedine stepenice koje vas čekaju na Bledu.
Tu je nekih dvestotinak i više kada krenete da obiđete Grad, kako Slovenci zovu utvrdu i zamak na brdu nad jezerom, koja još pamti mračne dane kada su nevoljnici i grešnici leteli niz hridi kada naljute vlast(elu), ali danas je tu divan restoran za pogledom na jezero i okolne planine, plus muzej, a oni mladenci sa ostrvceta se, obično, ovde venčavaju.
Ako hoćete da obiđete izvor Savice Bohinjke i prelepi slap koji pada sa oštre litice, imate i više od dvesta. Stepenika – odnosno strmu stazicu kroz šumu, sa malim odmorištima usput: znaju ljudi da ne može odjednom da se savlada taj uspon. Sitnica ako hoćete da obnovite školsko gradivo o Savici Bohinjki i Savici Dolinki koje zajedno grade našu Savu.
I gde je tu taj Wellness?
Kud ćeš bolji wellness od tolikog hodanja, u prirodi, koja je taman toliko uređena da ti bude udobno, i taman toliko prepuštena sebi da znaš da si u Prirodi a ne u parku.
Priroda se na Bledu s pravom piše sa velikim P. Oko uživa, duša se odmara, nešto iskonsko u tebi se promeškolji i stalno govoriš: “Kako je ovo lepo!”. Ili ćutiš i isto to misliš.
Jezero je glečersko i duboko plavo, šuma se u proleće i rano leto preliva čitavom paletom zelenih: mrkih četinara, žućkastih jasika, intenzivno zelenih kestenova. U jesen ćeš ovde jesti i čuvene bledske marone, velike pečene kestenove, iz fišeka, u parku, ispred labudova na jezeru.
A onaj klasični velnes čeka vas u hotelima: “Golf” koji ima sve što možeš poželeti od sauna, bazena i fitnesa, i ako hoćeš lux intimu Grand Hotel Toplice – da, kao neki mali Grand Budapest, ali ne na litici, nego na pitomoj obali jezera.
Sve čekaš da se odnekud pojavi Gustav H. i da zamiriše Eau de Panache.
Stecište evropske aristokratije u svojim najslavnijim danima, Grand Hotel Toplice i danas čuva svoj plemeniti duh, raskošne enterijere, i pogled na Bledsko jezero iz polukružnog salona od kog zastaje dah.
Čim kročite u Grand Hotel Toplice, znaćete da je pult na kom zvoncetom dozivate recepcionera video lica filmskih glumaca, da saloni pamte šapate diplomata i državnika, da podovi još čuju potpetice Elizabet Tejlor, zidovi su upili glas Pabla Nerude… Kralj Aleksandar je 1919. preselio dvor na Bled i prvi put posetio hotel, a ovu prijatnu tradiciju sledio je i Tito.
I naravno da ovde dolaze, sada već mnogo pominjani, svatovi iz celog sveta, jer gde da napraviš ručak za goste nego u Grand Hotelu Toplice, a što i ne bi kada je Donald Tramp baš tu isprosio svoju Melaniju (poreklom Slovenku). Pa ako je dobro Donaldu….
Osim slavnih, hotel je, kako direktorka Mojca Krašovec kaže, posebno ponosan na porodice koje po 50 godina za redom, generacijama, dolaze, pa se već zna koja je njihova soba, šta najradije jedu, kakvo cveće da im stave u vazu.
Vrednost Grand Hotela Toplice prepoznali su u grupaciji Small Luxury Hotels of the world, koja ga je uvrstila u svoju listu oko 70 luksuznih malih hotela iz pedesetka zemalja sveta. Ne baš tako maili – sa svojih 87 soba i 33 lux apartmana. Na Tripadvisor-u stalno pominju da su bili u “Titovom apartmanu“.
Mali hotel – mali wellness, skockan, beo, prozračan. Turska sauna, finska, infracrvena, masaže, tretmani lica i tela Babor i Decleor kozmetikom, termalne kupke. Moj izbor: turska sauna za dobar detoks, čaj od vrbene, pa Decleor masaža. Gust, bogat balm sa esencijalnim uljima tonke, vetivera, ilanga i vanile, hrani i greje, ispunjava sobu toplim mirisom – uživanje na kvadrat. Naročito posle svih onih stepenica.
Posle masaže, pedikir. Direktorka hotela rekla je da se pedikir kod Greti ne sme propustiti, jer je gosti iz celog sveta hvale.
Bez ijednog žuljića, bez one zadebljale kože na malom prstu (jer nosim cipele koje mi se sviđaju a ne one koje su mi udobne), savršeno izglačanih noktića i sa tamnim lakom, završavam tretman i divim se svojim novim stopalima, model cinderella, ali Greti kaže: Pretpostavljam da ćete na večeru u otvorenim sandalama?
Joj. Ne, ja za ovaj sportski vikend imam samo patike i baletanke. Greti je sad već zabrinuta: Ali lak mora da stoji sat vremana! Eto, prihavatiće i pola sata, jer inače… Obećavam pola sata, i ona mi secka one jednokratne papučice, da noktići vire, da se lak ne pokvari.
E, da…. Bio je to kraljevski tretman.
Ali hotelski bazen je pravi mali dragulj, čisto savršenstvo. Otvoren staklenim zidom ka jezeru, jednostavan, blistavo čist, ispunjen termalnom vodom koja se menja svakog jutra.
Ako imate onu termalnu vodicu u spreju koju prskate po licu, onda znate kakva je to blagodet za kožu. Ovde se u takvoj kupate. Pravo sa termalnog izvora, na originalnoj temperaturi od 22 stepena… iz vode izlaziš sa nekoliko godina manje na duši, ispanih briga.
Izvestan napor volje potreban je da se ode sa bazena, pa iz hotela, pa sa Bleda… Pa iz Slovenije. Upili smo novu energiju, a sada nazad.
U kolima, na dugoj, dosadnoj deonici autoputa od Zagreba do Beograda, raspredamo utiske i pitamo se zašto pored tolikih banja i jezera u Srbiji idemo u slovenačke. Za početak, na njihovim jezerima nema plastičnih flaša. A ima ovakvih detalja, poput pločice u Grand Hotelu Toplice.
Jer, i to je WELLNESS.
Ako niste bili na Bledu, nemojte propustiti prvu priliku. Nije daleko.
Zahvaljujem se Sava Hotels&Resort grupaciji koja me je vodila na ovo divno putovanje i Grand Hotelu Toplice na gostoprimstvu.
Ovo je toliko prelepo... Nemam reči više. I za kraj lastavice.