Moj flert s jogom počeo je dok sam bila tinejdžerka, u vreme kada obično i počinju flertovi. Bilo je to vreme ostatatka hipi kulture, kada je Istok privlačio svojim miroljubivim religijama i nematerijalstičkim stavovima u odnosu na omraženi ratoborni i gramzivi Zapad.
Kupila sam knjigu Jasmine Puljo, najpoznatijeg joga-gurua na prostoru tadašnje nam zemlje. Listala sam je nekoliko dana, probala nekoliko položaja i zaključila da je to lako, pa mogu kad hoću… i knjiga je završila na nekoj visokoj polici.
U studentskim danima sam vežbala “džezersajz” – uz dobar ritam, narednih petnaestak godina sam gajila decu što je porpilično intenzivna vežba, a onda sam u četrdesetim ambiciozno krenula na “step” i to u “naprednu” grupu u kojoj sam pokušavala da uhvatim dah i korak sa mlađuhnim “steperkama”: cela grupa levo, ja desno. Tu sam uspela da povredim kičmu u želji da ih stignem. Pa sam, logično, (i pametno), digla ruke. Pilates je bio pametnije rešenje i držao me je nekih par meseci. Napušten je kao dosadan.
Kako sam odbila da mi otvaraju čakre
U međuvremenu me je joga prozivala: slušala sam od drugarica koje su vežbale koliko im to prija. Međutim, poznavala sam i previše osoba koje su se klele u jogu, a istovremeno se ponašale kao aktivisti istočnjačkog misticizma: postajali su vegani, tumačili svoj život preko kineskog horoskopa i ji djinga, pokušavali da protumače boju svoje aure… što bi bilo u redu, da nisam srela nekoliko agresivnih slučajeva. Vlasnica joga studija u mom kraju me je držala za rukav i pokušavala da mi objasnim da moram da dođem kod nje, sad, odmah, da mi otvori čakre, jer ona “vidi” da mi je energija loša.
Da, joga mi je poprilično ličila na deo neke sekte. A ja sam želela samo da stojim kao drvce, sedim u lotosu i osećam kako mi se mišići istežu a telo postaje elastično…
Pre dve godine, moja drugarica s drugog kraja grada počela je da dolazi na jogu u Sky Wellnes. Moj kraj. Kaže, odlično je. I tako krenem. I otkrijem da sam rođena za to. Ultra elastična.
Bile su to vežbe. Čakre niko nije forsirao. Joga instruktori su se menjali, ja sam ostajala. A onda je došla Jelena Kadanić, savršena, i kao da sam je birala. Sa dobro pripremljenim časom joge, sa dobro odmerenim tempom, sa pametno doziranim vežbama disanja, vežabama opuštanjja… pa i energetskim centrima iliti čakrama. Konačno, od joge mogu da uzmem ono što želim, koliko želim. I uživam u tome što mogu svakog meseca malo više, što me leđa više ne bole, što su mi noje jače, a sklek mogu da uradim iz šale… a bogami i celulit je manji.
Gde je tu celulit?
Niko ozbiljan vam neće reći da joga pomaže kod celulita. Ali ja hoću. Posle dve godine vežbanja, utvridla sam da ne samo da se osećam gipko, snažnije, zategnutije, nego se i celulit, koji je bio krenuo da se slaže samo tako, smanjio. A da nisam radila nikave tretmane.
Pošto znam dosta o procesu stvaranja celulita – i tretmanima koji mogu da pomognu, evo o čemu verujem da se radi:
– vežbam ujutro: tada organizam najlakše troši masti.
– joga pokreće dubinske mišiće, one za koje ne bi ni znao da ih imaš, da te ne zabole posle treninga. Sa njima pokreće cirkulaciju u celom telu.
– joga ima puno “uvrtanja” u kojima se pritiskom na organe stomaka podstiče i drenaža, i bolje varenje. Oboje je suštinski važno za proces detoksa, pročišćavanja, i anticeluita. Drenaža i cirkulacija se pokreće u celom telu, sistematično, a ne samo u nogama, kao prilikom tretmana, što je, priznaćete, bolje.
Ovaj tekst ima nameru da vas podstakne da vežbate. Na primer, jogu – naročito ako ste u godinama kada mnogo skakanja više nije pravi izbor.
Zamolila sam Jelenu da predložii nekoliko važnih vežbi koje doprinose zatezanju tela, naročito bokova i nogu, i detoksikaciji. I evo ih. Kao moj predlog vama. A i da steknete utisak kako izgleda čas joge.
1. Veslanje.
Sedite pravih leđa, zategnite noge, i gurajte ruke prema stopalima, pa ih dižite uvis i lagano se, savijenih leđa, spuštajte na pod (samo do ramena), pa ponovo, postepeno dižite deo po deo leđa naviše i opet iz početka.
Teško je. Ne pokušavajte ako imate problem s kičmom. Nikada se ne lomite u donjem delu leđa: držite čvrsto stegnut stomak. I tako jedno deset puta.
2. Žrvanj
Slično, ali sada uhvatite desnu pesnicu levom šakom, a onda pružite ruke napred, pa desno u krug, nazad na leđa, ponvo se pdoignete, sve dok ne opišete ceo krug rukama. Deset puta na jednu, deset na drugu stranu. Ili koliko možete, za početak. a da radite ispravno.
3. “Čaturanga”
Kad ste se ovako lepo zagrejali, evo sada jednog statičnog položaja u kom treba celo telo držati u ravnom položaju, na rukama i nožnim prstima. Jako se odgurujute rukama, snažno stegnite leđa i guzu. I držite. I dišite. I još dišite. Disanje je, inače, u jogi važno, uvek se diše na nos, pomalo stegnutog grla kao da hoćete da ga usporite. Disanje vam donosi više kisaonika, šalje vašem mozgu informaciju da niste zadihani, i da je sve pod kontrolom pa pomaže održavanju mirnijeg pulsa, a razmišljanje o disanju vam skreće misli sa “o, bože, koliko još… kad će kraj”…
Inače, svaki položaj ima i svoje originalna imena poput “čaturanga dandasana”. To je jedan od retkih koje sam zapamtila jer je tako zvučan i pomalo džangrizav. (to je prva slika dole)
4. Kobra
Deluje naivno, ali nemojte se zavarati. Ruke su tu samo da ne padnete na nos, gornji deo tela držite podignutim na mišiima leđa, zadnjice i nogu, sve je veoma zategnuto, šake su negde kod struka, a laktovi uz telo. Dišite. (Druga slika dole).
5. Na jednoj ruci
Ne znam kako se zove ova vežba (asana). Kao onaj sklek malopre, telo je pravo i zategnuto, a drži se na ivici stopala i jednoj ruci. U lakšem položaju držite se na laktu. U težem na ispruženoj ruci koja je ravno ispod ramena. Ako još uspete da podignete drugu ruku uvis, juhu. Održavanje revnoteže u ovakvim položajima ubediće vas da se ovde angažuju i leđa, i stomak, i ruke, i noge… I tako ostanite nekoliko udaha i izdaha. Nikada ne čekajte da izgubite snagu i padnete. Uvek se pre toga polako spustite.
6. Čamac
Najviše mrzim, jer su mi mišići butina slaba tačka. A oni ovde rade najviše. Odatle taj grč na licu.
Sedite pravo. Važno je da su leđa potpuno prava i čvrsta. Podignite noge, savijene (lakša varijanta) pa probajte da ih ispravite (mnogo teža). Moj “čamac” i nije nešto uspešan, ali je taman toliko koliko moje noge to izdrže – neko vreme. Polako spustite noge (nemojte da padnu, takvi nekontrolisani trzaji su dobar uvod u povrede).
Pozdrav suncu i buđenje
I naravno, uvek je tu “pozdrav suncu”, koji vas potpuno pokreće, i koji se može raditi statično, sa nekoliko udaha i izdaha između pokreta (preporučljivo dok se ne savlada pravilno svaki položaj), dinamičnije, sa uzdahom i izdahom koji pokreću svaki sledeći pokret, ili kao “kardio” vežba, veoma brzo.
1. Stanite, stegnite blago mišiće nogu, donjeg dela stomaka, i skupite ruke ispred grudi kao da gurate dlan o dlan.
2. Podignite ruke visoko i gurajte ih nazad (ne savijajte leđa unazad) – uz spor uzdah.
3. Spustite se napred, najpre pravih leđa, dokle ide, pa ih potom savijte i spustite ruke dokle možete. Idealno do poda – uz spor izdah.
4. Zakoračite levom nogom daleko nazad, spustite se što više možete, i gornji deo tela savijajte unazad -uz uzdah.
5. Spustite ruke ispred sebe, pa zakoračite nazad i drugom nogom,snažno se odgurujte rukama o pod, opustite glavu, a guzu gurajte snažno uvis. Ako možete i pete da spustite na pod, odlično, ako ne, to se stiče vežbanjem. (izdah). Položaj se zove “pas koji gleda dole” ili “planina”.
6. Spustite se na kolena i bradu, grudi su u vazduhu (bez daha) i odmah se na rukama izgurajte napred i uvis u “psa koji gleda gore”. Tako se zove ovaj položaj. Noge su na podu samo gornjim delom stopala, ruke gurate tako da gurate telo da ne upada u ramena, i zabacujete ramena i gornji deo leđa unazad. (udah).
7. Vraćanje unazad. Ponovo u položaj broj 5 – “pas koji gleda dole” . (izdah)
8. Zakoračite levom nogom napred, i zauzmite položaj kao u broju 4. (uzdah)
9. Privucite nogu napred i ispravite noge, dok su ruke na podu (ili dokle su već stigle) kao u broju 3. (izdah)
10. Ruke gore, (uzdah) i nazad u početni položaj.
Pa iz početka. “Pozdrav suncu” će vas definitivno razbuditi, i pokrenuti u novi dan. Možda se zato tako i zove.
Pozdrav suncu možete raditi od jednom (jedan ciklus su zapravo dva kruga, u kojima se najpre unazad povlači leva, a sledeći put desna noga), ili onoliko puta koliko možete (ili želite).
Šta sam naučila iz svojih eksperimenata sa vežbanjem?
Kako da se zadržite na vežbama i ne odustanete?
– Izaberite vrstu vežbi koja vam prija, i prilagođena je vašem ritmu, kondiciji i temperamentu. To može biti bilo šta do trčanja do pilatesa.
– Izaberite mesto relativno blizu vašoj kući ili poslu. Ako treba da se vratite kući sa posla, pa morate da putujete do drugog dela grada da biste vežbali, a onda ponovo putujete do kuće… izgubižete volju posle mesec dana.
– Izaberite termin koji vam odgovara. Tri puta nedeljno je optimalno, više ako možete, dva puta minimalno.
– Naoružajte se strpljenjem ako tek krećete. Hvatajte ritam polako, ali ne zabušavajte. Nemojte se demoralisati što ne možete sve da uradite već posle deset dana.
– Ne dopustite da vas početni neuspeh demotiviše.
Evo kako ćete se osećati na prvim časovima joge.
Posle par meseci, doći će neko drugi, nov, da vežba prvi put, i gledaće u vas kao u čudo. Verujte mi na reč.
A “čakre”, odnosno energetski centri, nekako su se otvorili sami, i nalet energije i optimizma posle časa sam tako često mogla da osetim, Fizički. Bez ikakvog misticizma.
Moram priznati da se dugo nisam tako postidela, kao sada pred ovim postom :D. Što sam lenja da se pokrenem i pronađem u nekoj sličnoj priči.