Slovenačke toplice: nedelja hedonizma

November

Slovenija je zelena, doterana, umivena i privlačna. Njena brda su obla i romantična, planine visoke i snežne a stari primorski gradovi slikoviti i zavodljivi. Njeni su putevi novi i ravni a Italija i Austrija tako blizu. Slovenci su ljubazni, učtivi i posvećeni prirodi i zdravom životu.

Dobar način da upoznate Sloveniju su njene čuvene terme ili toplice (u prevodu: banje) koje su povezale na najbolji način odmor, uživanje, lepotu i zdravlje, a ja sam ove godine ponovo provela 7 dana odmora i blaženstva u nekim od njih. Pročitajte utiske sa prošlog putovanja u Ptuj i na Bled, pa vas vodim dalje.

TERME 3000 – MORAVSKE TOPLICE

Godina je 1960, zemlja Jugoslavija, novine izveštavaju o velikom razočaranju u slovenačkom Prekomurju: u potrazi za naftom, lokalna bušotina koja je mnogo obećavala izbljuvala je vrelu vodu koja je, doduše, mirisala na naftu, ali je inače bila neupotrebljiva. Radnici su bušotinu zapečatili i stavili znak “opsano po život”. Zaboravljena bušotina stajala je napuštena nepunih godinu dana, dok je neki lokalni mangup nije otvorio zarad tople kupke: voda je pokuljala i napravila prirodno toplo jezerce koje nije dugo ostalo komšijska tajna: bilo je vruće i u sred zime, kakva uživancija, selo je malo proširilo bazenčić da tu stane barem deset ljudi, a ubrzo su počela da stižu svedočenja o nečijem komšiji koji se povratio od šloga nakon toplih kupki, i o drugom koji je zaustavio bolove od reume. Prostranu panonsku ravnicu na desnoj obali Mure razbudila je, tako topla para, ne baš prijatnog mirisa. I preporodila je.

I eto nas danas na mukama: Moravske toplice imaju 24 bazena, pa kud će zbunjeni turista za dva dana vikenda da se dene? U onaj sa vrućom crnom vodom, topli spoljni bazen, manji ili veći, topliji ili malo manje topao, onaj iz kog se vidi šuma ili livada? Možda onaj najbliži saunama? Hajde da se prvo smestimo, otvorimo kofere i odahnemo od putovanja.

Dobrodošlica u apartmanu hotela Livade.

Hotel Livade nas je ugostio u svom udobnom apartmanu sa pogledom na golf terene i park u kom se priroda raskalašno razmetala bojama kasne jeseni. Za dobrodošlicu smo dobili voće i šampanjac, uz napomenu da nema boljeg za umorne putnike nego da napune “džakuzi” kadu u svojoj sobi toplom crnom vodom i odagnaju umor mišića. Dilema “koji bazen” je odložena!

Kada odahneš od puta, setiš se da je napolju jesenji dan pun suncem pojačanih boja, kakav se ne sme propustiti. Bazen može da čeka. Jer, šta je bilo koji bazen prema toj slici u kom se svako stablo isprsilo svojim nakitom koji čuva za posebne prilike. Hrast sav retro, u nijansama bakra, javor u kitnjastim bojama starog zlata prošaranog rđom, jasen diskretan u bledom zlatu, tise u minimalstičkim sivozelenim nijansama, a grmovi graba, ti patuljci među raskošnim stabima, šta su mogli nego da izvade crveni saten i rubine. A četinari, tamni i uspravni, poput konobara na ovom ludom banketu, ćute i čekaju da i njih neko zapazi.

Ovo je vikend u kom nijednom neću izgovoriti reč “moram” niti pomisliti na dan, sat i minut. Društvene mreže? Dobro, malo samo uveče… pred spavanje na jastucima punjenim heljdom. Posle kupanja u onoj crnoj vodi koja, gle, u mojoj kadi nije uopšte crna kao u bazenu, ali da ima miris koji ne odiše baš po cveću i sandalovini – ima.

Tajna je u gvožđu i manganu, koji obiluju u vodi Moravskih toplica, pa oksidiraju posle nekoliko sati na otvorenom.

Slagala bih vas kada bih rekla da se nisam odmah navikla na komotitet dana bez obaveza, u kom je najteža briga izbor saune, masaže ili tretmana…

Hajde da vidimo šta nam nude Moravske toplice i hotel Livade.

Hoće li vikend biti dovoljan? Jer tu je ceo jedan grad sa tri hotela, ušorenim bungalovima za one koji vole da se osečaju kao kod kuće, kampom za ljubitelje bliskog dodira sa prirodom, akva park, sauna park, bazeni…

Janez Pušnik, direktor hotela pokazuje nam mapu Moravskih toplica

I sve povezano prolazima u staklu, da ne moraš, onako u bade mantilu, zagrejan i raskvašen, da izađeš na oštar jesenji vazduh pa da te preseče u krstima. Jer odavde moraš da izađeš kao nov. Ili barem kao TI od pre nekoliko godina.

Lepota ovde nije prepuštena samo prirodi. Ceo Wellness centar nudi dilemu sličnu onoj sa bazenima. Thermalium mu je ime, i verujte mi da kada kažem “težak izbor” to nije blogersko prenemaganje: na listi tretmana nabrojano je oko 50 raznih masaža, što azijskih, što anicelulit, što ajurvedskih, što lomi-lomi, pa onda akupresurne, refleksne, limfne, klasične, “specijal”, antistres, aromatske, pa piling masaže i, konačno, one koje nose ime hotela: “livada masaže” semenom bundeve koja je zaštitni znak ovog kraja. A tek tretmani lica?

Ko ne zna – pita. A kada si neodlučan izabereš masažu koja kombinuje tehnike iz gotovo svih drugih masaža, “Thermalium specijal”. Sat ipo da ti se svaki mišić rastrese a ceo zaškripao sistem pokrene. Jeste da te posle čeka mala upala mišića, ali zato te vode u osnučani “septarijum” na odmor uz čaj.

Kad malo pedahneš, red je da i licu priuštiš tretman. U kozmetičkom salonu se koristi odličan brend, Pevonia Botanica, zasnovana na prirodnim sastojcima. Čišćenje, piling, ručna masaža, maska, masaža kristalima rozenkvarca i nega. Potpuno savršen tretman sa stvarno vidnim rezultatom.

Crna voda je našla svoje mesto i u kozmetici. Zašto da se svo to bogatsvo minerala ne iskoristi za lepotu kože?

Thermalium je kozmetika zasnovana na blagodatima ove termalne vode, a ja vam jednu kremu poklanjam (pratite BudiLepa Facebook). Taman pomisliš, to je to. Nema više izazova. Kad gle, vreme je da se izabere sauna. Malo je lakše jer znam unapred da suve i vrele saune poput finske moja koža ne voli, pobuni se crvenim pečatima. Ostaje izbor neke parne, turske, klasično natapanje u znoju lica svog. Srećom, tu je ponovo mesto za odmor.

Kada provedeš podosta vremena podeljenog po raznim prostorijama za odmor, uželiš se ovozemaljskih sitnih grehova, pa makar morao i da izađeš iz bade-mantila. Ne moraš daleko. Minjon poslastičarnica je u okviru hotela, a logičan izbor kolača u ovom delu Slovenije je prekomurska gibanica: slatka pita sa sirom, makom i jabukama koju ne smete propustiti. Ovde je modifikovana i u “fensi” izdanju po imenu Locata Panonia, sa kremom od malina koji se krije unutra kao iznenađenje. Locata je ponos je ove poslastičarnice i njenog kuvara koji je za nju nagrađen, pa i potpisan na čokoladnoj pločici svog kolača, a ako hoćete recept, evo ga na ovom linku.

Sada, posle posle par nedelja od povratka iz Slovenije, u tmurnom Beogradu gledam i biram slike, zavidim sebi na tom vremenu u Moravicama. I kujem planove za povratak.

TERME RADENCI

Ovo ipak nije bio kraj putovanja. Put me je dalje vodio u Radence.

Slovenija je nekada bila deo zemlje u kojoj sam rođena i rasla, a jugonostalgične misli nisu se mogle zatomiti jer su Tri srca bila obavezan dekor kafanskih i slavskih stolova, dok ih nije istisnuo Knjaz. Bilo je to naivno doba kada nas sa televizije nisu svakodnevno obaveštavali od čega ćemo sve ozdraviti ako pijemo baš ovu vodu, pili smo je zato što smo voleli. A probleme srca sam u tim mladim godinama imala samo u romantičnom kontekstu.

Tri su srca Radenske vezana za tri izvora vode, a romantika nije primarno značenje, pre će biti kardiologija. “Radenska” voda ima ne samo sjajan sastav minerala, nego visoku koncentraciju ugljen dioksida, po čemu je u samom vrh listi mineralnih voda Evrope. Ovo je blagotvorno za krvne sudove i srce, bilo preventivno, bilo kao terapija. Zato se ove terme i zovu “Zdravilišče Radenci”.

Evo nas na izvoru lekovite vode ukroćene u staklenoj cevi.

Pre nego što je, pre 135 godina izvor otvoren, iz zemlje se čulo šištanje, pa se verovalo da, može biti, patuljci nešto kopaju pod zemljom. Ako ne oni, onda mora da je reč o veštičijim rabotama. Šta drugo?

Bio je 19. vek, a ovo su bili jedini “logični” zaključci. Trebalo je da mladi Karl Hen (Henn), tada student a kasnije doktor i ekspert za lekovite vode, prođe kroz Radence i uzme uzorak sa lokalnog šuštavog izvora. Uzorak koji ga je naveo da se 1865. vrati i otvori ovaj izvor “mineralnog šampanjca”, kako je rekao. Kupio je zemlju oko izvora, i četiri godine radio da bi oslobodio iz zemlje vodu koja je potekla korz slavinu od hrastovog drvetam tek kada je njegova bušotina dosegla 17 metara dubine. Već u prvoj godini napunio je 37000 boca, i proširio vest o lekovitosti vode koja će se uskoro služiti papi u Vatikanu i caru u Beču.

Logičan sled je bio otvaranje zatvorenih bazena sa mineralnom vodom punom uljgen dioksida. Kada je dr Hen umro, njegov sin je nastavio da razvija kompleks otvorivši prve sobe za goste. Bilo ih je 79 prve godine. Danas oko 35000 gostiju godišnje boravi u Radencima, koristi kompleks od 10 bazena, zdravsteni i wellness centar.

Poneko od njih poseti i kapelicu svete Ane, nedaleko od izvora, posvećenu supruzi dr Hena, podignutu 1895. Kapelice je 2008. jako oštećena u oluji, a njenu restauraciju pomogao je stalni gost terma Radenci poreklom iz Rusije.

U termama Radenci voda se pije, a u njoj se i kupa. Dvadeset minuta u kadi punoj mehurića donosi relaksaciju potvrđujem iz ličnog iskustva), ali i lepotu: minerali prodiru u kožu, krvni sudovi se šire, ćelije hrane, koža bude lepa i meka.

Iako su ove terme tipično lečilište, a većina gostiju dolazi zbog zdravlja, tu su i tretmani za uživanje, opuštanje i lepotu. Jedna od čari boravka u termama je opuštenost, a bade mantil je uobičajeni “dress code” za šetnju kroz hotele.

Sa devizom “ni dana bez masaže”, za ovaj deo boravka u slovenačkim termama odabrala sam ajurvedsku masažu.

Od akupresure vlasišta, do masaže stopala, sat vremena prelivanja toplim uljima, uvijanja u tople čaršave koji te dovedu do detinjeg blaženstva, i masaže celog tela koja umiri do pospanosti… obavezno probajte ovaj tretman ako dođete u Radence, i tražite divnu maserku Kseniju koja ga radi toplih ruku i širokog osmeha.

Sunce je ovaj pitomi kraj u kasnu jesen kada sam bila u Radencima još uvek prelivalo vatrenim jesenjim bojama. Ništa neobično. Radenci su najvedriji deo Slovenije sa 250 sunčanih dana u godini. Bilo da vas muči srce, ili samo želite romantičnu šetnju kroz šumu, tu ćete biti na pravom mestu.