Diptyque Eau de Sens parfem

15. jun 2016.

Spuštala sam se strmim ulicama Dorćola omamljena mirisom lipe. Takav je Dorćol: strateški raspoređena stabla lipe i kestena, pa se raduješ i u proleće i u jesen. Korak me uvek vodi ka Knićaninovoj, kroz moćni drvored lipa iza kojih proviruju okrzane fasade kuća na koje su nekada vlasnici bili tako ponosni. I poneka zgrada na koju ne znam da li je neko ponosan. Podignem glavu da duboko udahnem. Čekaj: lipe još nisu procvetale! Tek je maj.

Ali, odakle taj miris?

Diptyque „Eau de Sens” naprskala sam u parfimeriji Metropoliten i zaboravila na njega… sve dok me te lipe nisu potpuno sludele. Da, „Eau de Sens” mi je mirisao na dorćolsko letnje, kišom oprano popodne.

Baš kakvo je danas, dok ovo pišem. Jun je, zasija sunce, a miris lipe se raspe po ulicama i ušunja kroz prozor.

Naravno da dobro znam da „Eau de Sens” ne miriše na lipe.  On miriše na gorku narandžu: četiri mirisne supstance dobijene su iz njenog stabla, pa još dodate one iz cveta, lista i ploda. 

Već dugo znam da zbog nečeg ne mogu da odolim mirisima baziranim na cvetu narandže, a sada znam i zašto: zbog lipe.

Zašto neke mirise volimo više od drugih? Parfemski stručnjaci kažu da mirisi izazivaju emocije vezane za naša sećanja.  Ceo Diptyque je zasnovan na aromatičnom oslikavanju uspomena troje tvoraca brenda, troje svetskih putnika, kolekcionara utisaka, retkih predmeta i mirisnih impresija.

„Eau de Sens” je moja uspomena iz detinjstva.

Poput magičnih stabala iz Tolkinove mitologije, na raskrsnici pred mojom kućom rasla je Velika Lipa. Moćna, senovita i tamna, obuzimala je prostor bez pogovora, a okolne kuće čučale su oko nje kao oko nekog božanstva. Čvornovato korenje pružalo se po zemlji i služilo kao gnezdo: bezbedno mesto na kom su se u letnje veče smele pričati strašne priče o vampirima, duhovima, lokalnom čudaku koji, zna se jel’da sigurno, krade decu. O mitiskim bićima koja nisu dolazila sa Interneta nego iz knjiga i priča naših baba.  Šaputalo se tu za letnjih noći, zato što je bilo jasno da ni pod  krošnju, ni na zemlji dokle god seže to korenje, ne možda da dođe nikakvo zlo. U junu bi počeo raspust,  lipa bi ga pozdravila omamljujućim mirisom od kog bi i strašne priče zamrle i pretvarale se u smeh. Onda, u sred juna mi je i rođendan. 

Odatle lipa.  Ali zašto „Eau de Sens” kada njegov parfimer, Olivier Pescheux, nije mislio na lipu dok je kreirao ovaj miris?

„Eau de Sens” je zamišljen kao miris koji se poigrava našim čulima. Citira Apolinera: “La Terre est bleue comme une orange” (Zemlja je plava poput narandže).  Stavlja u igru, da nas zbuni, četiri mirisne porodice: citrusa, cveća, začina i drveta. Hipnotiše nas ilustracijama za ovaj miris, koje nalikuju optičkim iluzijama tipičnim za šezdesete, to davno vreme iz prošlog veka, kada sam rođena.

Nije mu sve to dovoljno, pa se poigrava i imenom; „sens” se na francuskom izgovara i Sens – reč za čula, i Essences – reč za mirisne supstance iliti esencije.

U prozaičnijem objašnjenju tajne veze lipe i belog cveća, dovoljno je znati da neke mirisne molekule i jedinjenja dele mnoge biljke – ovde je reč o onom sapunastom, čistom tonu koji dele i cvet narandže i lipa. 

Pa kada se već igramo, onda da se zna da za mene „Eau de Sens” miriše na lipu. Otprilike ovako:

Miris se na koži zadržava duže od jednog dana. Smem da tvrdim. I potpuno je savršen u svakom smislu.

NOTE:  Gorka narandža (cvet, list i plod), kleka, anđelika i pačuli.