Od kozmetike do nauke

–  Daj napiši tekst o savremenoj kozmetici, koliko se promenila od vremena kada je bila jedna pomada, do kremica za kožu ispod očiju, seruma, krema sa hijaluronom, maske… pa i podelu na kozmeetiku za dame do 30, 45, 55 godina… – pisala mi urednica Magazina Rajna Popović. Naglasila je i da joj tekst treba “za juče”. Takođe, ne treba pominjati brendove, nema besplatne promocije.

Široka tema, široka ciljna grupa koja nije upućena preterano u kozmetiku, jednako je, kaže moj mozak, mnooogo teksta. Najmanje 3000 karaktera. Onda sam stigla do 5000. Setila sam se davnih vremena  novinarskih početaka u Politici, kad je za mene plafon bio 250 karaktera, a ako ti objave 150 i potpišu inicijalima, svet je tvoj!

U to ime, pokušala da smanjim svoj, i stigla na 6000. Digla ruke i ostavila urednici da skraćuje. Klikom na gornju sliku možete pročitati ceo tekst kako je objavljen u Politikinom Magazinu. A evo priče i ovde.

Kako je kozmetika postala nauka

Od vremena kada su naše babe od kozmetike znale, uglavnom, za mast prepranu u devet voda, bokvicu  i previjanje kupusovog lista, pa do danas, kozmetika je grabila koracima od sedam milja.

Danas se kozmetički brendovi utrkuju ko će nam ponuditi bolje kreme, ko će nas privući mirisom, a ko aktivnim supstancama za čiji su razvoj utrošeni milioni. Dolara. I još toliko za marketing koji treba da nas uveri da će nam jedino njihov preparat dati onoliko više “volumena” i onoliko manje bora.

Neki od nas se još sećaju i onog vremena kada se biralo izmešu dva brenda, “solea” i “nivea”, od kojih je ovaj drugi bio ekskluzivniji. Bile su to prve “univerzalne” kreme.

Foto: www.beiersdorf.com – Nivea poster 1964.

I premda i dalje aktuelne, danas su kreme sve manje univerzalne, a sve više specijalne: posebna za lice, pa za oči, pa za vrat i dekolte. Posebna za nadute podočnjake, a posebna za tamne – odnosno protiv njih. Posebna za “obične” bubuljice a posebna za akne. Posebna “za prve znake starenja”, a posebna kada se oni već pojave.

Gde je početak kozmetičkog buma?

Teško je reći ko je bio prvi, ako ne želimo da  milioniti put pričamo o Kleopatri i magarećem mleku. 

Recimo da je za svet kozmetike uvek bio poseban izazov da se pomeša uljna i vodena komponenta – jer je suština svake kreme mešavina ulja i vode, a ova dva uzajamno zavađena elementa treba da ostanu zajedno i nakon što se krema upakuje i dođe kod nas, da se ulje ne izdovji na vrhu kao kod ruske salate kad stoji 10 dana u frižideru.

Godine 1900. je mladi nemački hemičar Isak Lifšuc (Isaac Lifschütz) patentirao “eucerit”, mast koja u sebi vezuje vodu, a kompanija čiji brend i danas nosi ime ovog preparata usvojila je ovu tehnologiju za kreiranje prve stabilne emulzije vode u ulju. Mlađani Isak je svoj eucerit formulisao u medicinske svrhe, a neće biti ni prvi ni poslednji koji je kozmetika “ukrala” od medicine.

Foto: www.beiersdorf.com – Eucerin iz 1920.

Kako je kozmetika pokrala medicinu

S druge strane okeana, sedamdesetih godina prošlog veka,  dva američka doktora su, tragajući za lekom za neke kožne bolesti naišli na alfahidroksi kiseline, i utvrdili da doprinose regeneraciji kože: u kozmetici su se našle odmah – nazvane “voćnim” kiselinama, Izazvale su pravu malu revoluciju krajem osamdesetih godina prošlog veka – konačno je nešto davalo vidljive rezultate na licu.

Foto: NeoStrata.com.su Dr Van Scott i dr  Ruey Yu osnivači NeoStrate

Za blagodet retinola (forma vitamina A) na kožu znaju dermatolozi odavno, a pravi izazov za kozmetiku bio je da ovaj nestašni molekul koji se raspada u dodiru sa svetlom i vazduhom upakuje u kozmetičkoj kremi, a da on ostane tamo i kad kremu otvorimo. Francuzi su ga stabilizovali, “upakovali” u posebne nosače i smestili u bočice sa pumpicom u koje ne dopire vazduh, pa se i danas jedan poznat francuski brend diči retinolskim kremama koje ublažavaju bore.

Foto: RoC USA

Hijaluronska kiselina je postala nezaobilazni deo svake hidratantne kreme koja drži do sebe u poslednjih desetak godina – od kada je dokazano da hijaluron “voli” vodu i vezuje je grabežljivo za sebe, čime čuva jedrost kože.

Čim je u medicini postalo poznato delovanje  “slobodnih radikala” koji narušavaju zdravlje ćelija kože (a i ćelija uopšte), antioksidanti su postali redovni gosti naših krema.  Ne treba ni pominjati da bez UV zaštite više ne smemo napolje ni kada je dan tmuran, jer sada već znamo da UVA zraci deluju i kroz oblake i prave nam fleke i bore.

Kozmetika je išla u korak sa medicinom.

Kavijar, zlato, dijamanti…

Kreme danas vrve od kavijara, svile, zlata, egzotičnih pečuraka, hladno ceđenih ulja, matičnih ćelija iz jabuke, molekula kojima ni ime ne umemo da izgovorimo. U svakodnevnoj rutini nege lica, mazanje kreme je danas samo jedna od nekoliko stavki nege: mleko za čišćenje, tonik, serum, krema, krema za zonu oka, UV zaštita…

Kažu da Japanke i Korejke prednjače – i u svakodnevnoj nezi nanose i više i d 10 preparata.

U ovoj industriji lepote koja obrće milijarde, zaposleni su vrhunski naučnici, veliki brendovi imaju vlastite laboratorije, a kozmetika se razgranala u nekoliko grupacija. Dermokozmetika (ili medicinska, kako je zovu u Americi) prodaje se u apotekama, prirodna i organska, parfimerijska, drogerijska – nega kože je kompleksnija nego ikada, i u njoj se nije lako snaći, naročito u okruženju reklama koje nas bombarduju nerealnim obećanjima o “brisanju” bora i podmlađivanju kože za dve nedelje.

Kako da se snađete u svetu kozmetike?

Da li sve te kreme deluju? Sve ne. Neke da. Ali i tada samo ako ih dobro odaberete za vašu kožu. Ako ste u nedoumici, ili imate bilo kakav problem na koži (akne, crvenilo preosteljivost), potražite dermokozmetiku u apoteci – kod nas ima dosta kvalitetnih, mahom francuskih brendova. Ako ste ekolog u duši, volite organsku hranu i zastrašeni ste zagađenjem, izaberite čistu prirodnu ili organsku  kozmetiku koja se takođe prodaje u apotekama – ali i u prodavnicama zdrave hrane. Ako je kozmetika vaša strast i ne žalite da date dosta novca za ovo uživanje – parfimerija je pravo mesto za vas gde vas čekaju mirisne kreme zvučnih imena u luksuznim pakovanjima. Ako volite kremice, šampone, kupke koje lepo mirišu i pružaju bazičnu negu, a niste rastrošni, onda pravac drogerije.

Nega za svake godine

Ako ste u dvadesetim, treba vam fina, laka hidratantna krema. Ako ste u tridesetim, malo vitamina, minerala i “kreme za prve znake starenja”, plus obavezna krema za zonu oko oka, koja ne podnosi ništa jako i mnogo masno. Za četrdesete, počinje broba protiv bora: retinol je već za vas. Takođe je vreme da uvedete barem jednom godišnje u negu neku kremu sa voćnim kiselinama. U pedesetim i kasnije će vam trebati nešto što deluje i na fleke, a za vas u kreme koje imaju u imenu “lifting”. I u svim godinama je sada stvarno potrebno da jako štitite kožu od sunca, a tokom leta vaša krema na licu mora svakodnevno imati SPF30+ a na plaži SPF 50.

Visoka cena ne garantuje uvek kvalitet, a jeftina kozmetika ima ponešto stvarno dobro. Ako i dalje ne možete da se snađete, pitajte. Ako mogu, pomoći ću vam.