Smršajte uz burek i pljeskavice (bez šale)

Stiglo je proleće. Mislim četvrti put ove zime.

Ali ovaj put, izgleda, stvarno.

Morali smo ga sačekati da zasija i obasja duuugu zimsku kalorijsku i prehrambenu opuštenost.

A sad je vreme za kresanje.

Ako razmišljate o tome  da od proleća okrenete novi list i bacite se na nešto zeleno i lisnato, evo mojih razmišljanja o “održivoj dijeti”.  Onoj za viskost, ali i zdravlje.

Prvo, svaka dijeta za mršavljenje je osuđena na propast, kao jedno teško moranje, jedna muka koju ćemo nekako pregrmeti…  Svaka dijeta, zbog koje ste stalno gladni, jedete ono što ne volite, i samo čekate da taj horor završite – neodrživa je. Osuđena je na propast i na onaj “jo-jo” efekat.

Višak kilograma mi nikada nije bio naročit problem, ali znam mnoge kojima jeste. A i meni je vreme da, posle pedesete, malo pripazim jer se salce lepi brzinom svetlosti.

Dakle, kako da smršate i skinete viškove?

Pronašla sam održivu dijetu. Zapravo, način ishrane.

Dr Ana Gifing, anesteziolog, među prvim je našim lekarima koji su počeli da se bave antiage medicinom, ali ne onom koja brine (samo) o borama – prava antiage medicina želi da nam život bude ne samo duži, nego i bolji. Da starost dočekamo – mladi. Ili bar u dobroj formi. A to ima mnogo veze sa ishranom.

Ana Gifing je prva kod nas počela da zastupa novi nutricionistički pravac: hrono ishranu za koju ste možda čuli.

Sa dr Gifing imala sam prilike da razgovaram nekoliko puta, a onda i da pročitam njenu knjigu “Kako usporiti starenje” koja je puna – recepata i saveta za ishranu, napisana zdravorazumskim i jasnim jezikom. Ne volim kada vam lekari počnu zamagljavati priče teškim rečima, uvek imam utisak da nisu baš sasvim sigurni u to što pišu pa se kriju iza latinskog.  Ovde je sve jasno.

Nedavno sam srela prijatelja koji je uz njenu ishranu smršao desetak kilograma, a kaže da jede više nego ranije. Samo drugačije. Tako sam pomislila da je ovo iskustvo koje vredi podeliti.

Reč “održiva dijeta” ne postoji, ili bar ne da ja znam, reč mi se sama nametnula u ovo vreme kada svi pričamo samo o održivosti. A oni moderniji,  i evropski nastrojeni koriste reč “sustainability” (to vam je isto kao onaj latinski).

Neodržive su po meni dijete koje nas ne samo muče i uskraćuju sve što volimo, nego i one koje nas teraju da računamo kalorije, ali još više one koje uvode u našu ishranu novotarije za koje smo prvi put čuli, začine koje nemamo, semenke koje ne znamo gde da kupimo… i slično. Dakle, ostavite Gvineti da danima pije samo “smoothie” (lat.) – evo vam ovde njen recept pa vidite da li je to izdrživo. Mislim, održivo.

Pa se bacite ujutru na gibanicu.

Mislite šalim se?

Ne, ne. Hrono ishrana je po meni održiva jer nam dopušta:

– da jedemo mnogo toga što volimo i na šta smo navikli

– da jedemo toliko da uopšte ne budemo gladni

– da skinemo višak salceta i poboljšamo zdravlje.

Kud ćeš više.

Ideja je više nego logična:

1. Jedeš onu hranu koju je organizam spreman da vari  u određeno doba dana. Ne luče se isti enzimi i hormoni celog dana, niti nam je ista energija potrebna ujutru i uveče.

2. Jedeš zajedno onu hranu koja se vari na isti način.

Malo uprošćeno, ali istinito.

Šta sme, a šta ne sme da se jede u hrono-ishrani?

U idnividualno određenoj, medicinski praćenoj ishrani, najpre se uradi test na toleranciju hrane – ne onaj koji rade na svakom ćošku, nego na jednom drugačijem aparatu, biorezonantnom.  Uz to idu i testovi krvi. Pa sledi lista namirnica koje su ti potrebne.

Ako nemate zdravstvene probleme, i veliki višak kilograma, profitiraćete i samo pridržavajući se ovih pravila. Evo šta se sme, a šta ne sme.

NE

– Uglavnom se iz ishrane  izbacuju beli hleb,  šećer i alkohol.  Gazirani sokovi i “grickalice” između obroka.

– Ne pije se kravlje mleko uopšte niti se stavlja u kafu. Kiselo mleko (bolje od jogurta zbog načina pripreme)  i sir su dozvoljeni.

– Ne jedu se zajedno ugljeni hidrati i belančevine (proteini) posle podne (dozvoljeno ujutro!). Zaboravite na šniclu i pire za ručak. Ali zato šnicla i salata – može!

– Ne jedite voće ujutro NIKAD. Niti odmah posle obroka. Ali može posle podne. Ujutru je dozvoljen jedino sok od pomorandže.

– Ne jedite krompir, hleb i testenine posle tri popodne.

DA

– Obavezno je jesti ujutro. Obilan doručak je poželjan!

– Jedite koliko želite. nema ograničenja u količini. Verovali ili ne. (Ako je indeks telesne težine preko 30, što spada u domen gojaznosti, lekar će vam ipak ograničiti obroke!)

– Slatkiši su dozvoljeni uveče!

– Između dva obroka treba da prođe najmanje tri, a poželjno 4 sata. I barem dva do tri sata od obroka do spavanja.

Šta kaže statistika, da li smo debeli? Indeks telesne mase dobija se tako što se masa (kilogrami) podeli sa visinom (u metrima) na kvadrat.  Od 18 do 25 je idealan, od 25 do 30 imate viškove, 30 do 35 je umerena gojaznost, preko 35… muka.

Kako to izgleda u praksi:

Doručak

Mastan doručak je obavezan! “Ukjoliko tokom dužeg vremena ujutro ne unosimo masnoće životinjskog porekla, povećavamo loš holesterol”!

Ujutru se luče enzimi koji metabolišu masti i belančevine, pa se predlaže da doručak bude kvalitetan, da traje 30 minuta i da ne bude posle 11 sati.

Integralnii hleb tostujte (tako se smanjuje ili poništava aktivnost kvasca u njemu).

Evo par primera jutarenjeg jelovnika: palenta sa fetom i kiselo mleko; tost sa puterom, šunkom i sirom i kiselo mleko; tost sa kajmakom i tvrdo kuvana jaja (ne više od tri!) sa paradajzom; proja sa sirom ili gibanica sa kiselim mlekom.

Ovo gore vam je predlog doručka na levoj strani, a na desnoj ručak.

Ručak

Belančevine (isto što i proteini) preporučeni su za ručak, uz povrće. U vreme ručka, naime, organizam luči enzime koji vare belančevine.  Ne savetuje se da preskačete ručak jer tada telo ugrađuje proteine u ćelije, i jača imuni sistem.

Odnos povrća i mesa je 3.1 u korist povrća. (Ali ne skrobno povrće poput krompira, kuvane šargarepe, graška i pasulja, nego vlaknasto povrće poput kupusa, paprika, salata…) Uz ovakva ručak možete popiti i čašu crnog vina.

Zašto ne treba da jedete kropmpir i šniclu? Zato što se “enzimska aktivnost za nbjihovo varenje ne poklapa, naprotiv, dolazi do blokiranja aktivnosti jednog nezima od strane drugog”.

Takođe nemojte mešati belančevine iz mlečnih proizvoda i mahunarki sa mesom.

Ako hoćete da jedete obrok od ugljenih hidrata, (pastu na primer), može, ali bez mesa.

Evo dole na slikama preporučen ručak: pljesakavica sa grilovanim povrćem i salata, pileće meso sa paprikom i belim lukom, uz zelenu salatu, testetnina sa paradajzom ii bosljkom sa zelenom salatom, musaka od paprika (umesto krompira paprike i meso kao i obično), šnicla sa povrćem i salatom…

I da, nikako dezert posle ručka.

UŽINA JE SLATKA! Popodne nam je potrebno mnogo energije, pa je dobro u popodnevnim satima pojesti nešto slatko – kaže dr Gifing, a mi ćemo je rado poslušati. Idealno je voće, čokolada (crna), integralni keks sa čokoladom, voćna salata sa šlagom… njami.

Večera

Laka večera sa dosta povrća i ribom ili grilovanom piletinom/ćuretinom jede se oko sedam uveče. Noćne ptice mogu večerati i kasnije, ali uvek najmanje dva sata pre spavanja (tokom sna je metabolizam usporen i sva hrana ostaje do ujutru nesvarena – ako ovo slikovito zamislite, lako ćete se navići da ne grickate ništa pred spavanje).

 Tunjevina sa salatom je preporučena večera. I da ne kažete da ja nisam ništa radila na ovom postu, ovo vam je moj omiljeni recept: zelena salata (najbolje više vrsta, rukola, “kristalka”, matovilac…), crveni luk, čeri, tunjevina, malo bosiljka ili origana, maslinovo ulje, a ko voli i limun ili balzamiko.

Ili, sve to isto, samo tunjevinu zamenite kockicama belog mesa. I dodate još drugo povrće koje volite.

Ima u ovoj knjizi još dobrih saveta, i razbijanja  predrasuda poput:

 Ali i nekih koje nisu za ovu priču:

I konačno, CENE.

Zvala sam da pitam centar dr Gifing, rekli su mi da je test intolerancije na hranu 5.000 din, a toliko je otprilike savetovanje o ishrani. Ako radite i ostale specijalističke preglede (testove krvi, hormone, druge preglede i savetovanja), druge su i cene ali ne mogu da se kažu tačno – zavisi od vrste pregleda.

Knjigu sam kupila pre par godina pa ne znam cenu, ali i dalje je ima Computer book, pa se može naručiti od njih ako ne možete da je nađete u knjižarama.

I za kraj, ovo NIJE sponzorisan tekst. Mada deluje.

Kako vam se dopada moja dijeta sa pljeskavicama i čokoladom? Zar nije “održiva”?

Pazite, ovo je samo početak prolećne serije. Sledeće je vežbanje. Održivo. Ono koje nećete napustiti posle trećeg treninga rastajući se sa dušom i bez daha.