Kreme na sudu

Oktobar 2013.

Građanka Tomasino iz Njujorka, tužila je kompaniju Estee Lauder, 19. avgusta ove godine. Tomasino je presavila tabak (ona i niz njenih advokata) jer su je tvrdnje iz oglasa za Advanced Night Repair proizvode da će uz njihove kreme izgledati znatno mlađe… navele da ih kupi i potroši mnogo novca.

I da ne dobije obećane rezultate.

Obećano je popravljanje DNK kože i smanjenje bora. 

Sad, Tomasino baš ne zna za u kakvom je stanju njena DNK ni pre ni nakon upotrebe kreme, ali ne čini joj se da su njene bore nestale.

Osim toga, advokati kažu da tvrdnje iz reklamne kampanje nisu potkrepljene relevantnim kliničkim dokazima –  i tvrde da je kompanija znala da navodi potrošače na pogrešne zaključke, samo da bi zaradila.

Na 28-moj strani ove tužbe navedene su i zanimljive fotografije Gvinet Paltrou, prva tipično fotošopirana i besprekornog tena, iz oglasa za Estee Lauder parfem Sensuous, i druga, uživo.  Sa svojom normalnom kožom na kojoj se i ispod šminke vide proširene pore.  Lukavi advokati su ovo navelii kao još jedan dokaz kako kozmetička kuća obmanjuje javnost (čak su napravili besramnu montažu na kojoj je slika sa parfema za oglas ukomponovana sa Advanced Night Repair preparatom).

Sve se ovo dešava u Americi gde se tzv. “class action” postupci vode u ime grupe građana koji smatraju da su prevareni tvrdnjama oglasa koji ih navode na velika očekivanja od kozmetike.

Estee Lauder nije ni jedina, ni prva, ni poslednja. Estee Lauder kreme nisu lošije od drugih koje se podjednako upadljivo oglašavaju (verovatno su u mnogim slučajevima bolje!), i ova kompanija ne radi ništa što ne rade drugi. Ali je velika. A kreme su joj skupe.  I ima novca za odštetu. Uglavnom se takve kompanije i nađu na sudu.

Fejs-lift iz teglice

Izvesna Lorena Truhiljo (Trujillo) je u slučaju 12-9084 pred Centralnim oblasnim sudom u Kaliforniji tužila Avon za Anew Clinical Advanced Wrinkle Corrector i još par proizvoda Anew serije. Avon je, naime, poredio u kampanji rezultate svojih preparata sa “tretmanima koje rade dermatolozi u ordinaciji” (konkretno, injekcije hijalurona).

FDA (američka agencija za hranu i lekove)  je reagovala u ovom slučaju i poslala pismo  Avonu, zahtevajući da se povku sporne odrednice iz oglasa.

Mnogo pre toga, jedan od pionira kampanje da krema radi isto što i medicnski tretman bio je Stivectin, koji je imao slogan: “bolje od botoksa?”.

Ovaj mali upitnik na kraju, bio je presudan da sud odluči da je ovaj reklamni slogan samo pitanje, a ne i tvrdnja da je Strivektin bolji od botoksa. I da ga oslobodi tužbi. 

Oglasi o kremama koje “zamenjuju fejslift”, deluju “bolje od botoksa”, “vidljivo smanjuju bore za 28 dana”, svuda su oko nas, pa kad bismo sada svi potegli tužbu jer nismo dobili taj “fejslift” efekat advokati bi mogli da žive samo od kozmetike. Pod uslovom da živimo u delu sveta u kom takva tužba ne bi zvučala smešno ni advokatima ni kompaniji koja je tužena.

Čak i u Americi, gde FDA povremeno povede kampanju kojom upozori proizvođače kozmetike za lažne – ili samo vešto formulisane – tvrdnje kojima navode potrošače da njihova kozmetika može ono što ne može – tek povremeno neka kompanija plati odštetu.  Premda su cifre za kompaniju velike, ovo uglavnom znači da će se omogućiti “oštećenima” (onima koji su kupili proizvod navedeni tvrdnjama iz oglasa) – koji se pozovu javnim oglasom – da vrate ili zamene sporni proizvod.

U Milice duge trepavice

Advokatski blog Laweyers and Settlements je objavio i svoju listu 10 najsmešnijih reklamnih tvrdnji koje su dovele do sudskih procesa u 2012, u oblasti prevare potrošača, i među njima su Avon (slučaj Truhiljo), Rimmel za tvrdnju da Lash Accelerator maskara produžava trepavice za 37% tokom mesec dana i Maybelline za tvrdnju da Super Stay 14H Lipstick ostaje na usnama toliko: 14 sati.

Potrošači su, naime, zaključili da ovaj ruž stoji sve do prvog pića ili zalogaja. Kad god on bio.

Fotografije koje se koriste na oglasima a koje reklamiraju puder, obrađuju se u fotošopu da se postigne savršenstvo tena, kakav oglas obećava. Modeli koji reklamiraju maskare za volumen i produžavanje trepavica, zapravo, nose lažne trepavice.

Sve je to postalo tako normalno.

  Savršen ten. Šminka + fotošop.

Ne dešava se baš sve na američkoj sceni.

Evorpa ima svoje zakone za zaštitu potrošača, a neke zemlje i dodatne standarde. Britanska agencija za superviziju oglasa, Advertising Standards Agency (ASA),  intervenisala je kod upotrebe “digitalnih intervencija”, i zabranio oglasn za Dior maskaru čije je zaštitno lice bila Natali Portman, smatrajući da su tvrdnje u oglasu preterane.

Ova agencija, takođe, zabranjuje digitalnu obradu fotografija za oglase, kako bi se sugerisao bolji rezultat.

Digitala obrada je, zapravo “fotošop” –  kompjuterski program koji omogućava da svako ko ume da ga koristi može da od babe napravi devojku.  Na slici.

Šta očekujete od kozmetike?

Oglasi nam nude (prodaju)  snove. Ne realnost.

Jedan od slogana ovog bloga je: Imajte realna očekivanja od kozmetike.

A to baš i nije lako kada nas sa svih strana bombarduju informacijama o tome šta neka krema može da uradi za nas.

Možda sad mislite: Ko je toliko lud da može da poveruje sve što nude reklame?

Znam slučaj žene koja je tražila kremu koja je stajala uz njen znak u hororskopu u nekim novinama, iako su je prodavačice ubeđivale da krema nije za nju.

Videla sam komentar ispod Facebook šale za  “Adobe Photoshop Face Cream” (na slici levo) – neko je ozbiljno pitao gde može da se kupi ta krema.

Uhvatim i sebe. Gledam u pauzi filma spot o tome kako XX krema ima čestice koje bubre u koži i na moje oči ravnaju kožu. Animacija sa belim tačkicama koje igraju po ekranu i iz dermisa se šire ka epidermisu…  Ma dobro, znam da je glumica šminkana sedam sati pre snimanja. Znam da je kompjuterska animacija čudo. Ali..

Možda ipak deluje?

Pa ako ne bude išlo, uvek je tu Photoshop.