Pismo iz Welede

Foto: Dijana Golubović

25. oktobar 2015.

Treća poseta Weledi (o prethodnoj čitajte ovde), i uvek isto. Opuštanje, uživanje, čisto zadovoljstvo – u vrtu u kom se priroda raskomotola, bezbedna i srećna.  Dijana je kamerom uhvatila trenutak, pred tim žutim poljem, blaženo-blentavu facu s koje su spale maske novinarke, blogerke, piarke i raznoraznih uloga svakodnevnog života… i ostala samo Ljilja, takva kakva je.

Vuče me priroda, sve sam je željnija, nije da to nema veze sa godinama. I onda u Weledi procvetam. Svaki put me nešto novo obraduje.  Evo, na primer… naizgled obična paprat, kao ono, cela priča.

Znate ono kada dete pođe u vrtić pa mu od kuće ponesu omiljeno ćebence i zeku da mu odvajanje od mame ne padne teško? Tako su u Weledin vrt ovu paprat doneli iz šume, da bi sačuvali vrstu koja izumire. Doneli su zemlju iz šume, napravili krošnje iznad nje, sagrađen je poseban sistem vlaženja koji ispušta vodu u vidu pare, sve da se nova biljka oseti kao kod kuće. Malo-malo, pa iz šume ponovo donesu malo zemlje sa mirisima i bubicama koje paprat poznaje, da ne pati baš mnogo za mamom. I paprat raste. Jedna ugrožena vrsta je, za sada, sačuvana.

Zato nemojte da me pitate da li je Weleda 100% prirodna. Pitanje je bespredmetno. Ona je takva već skoro ceo vek, i ona je više od toga.

Ima ta neka klupica u sred vrta, i svaki put kada sam sa nekom grupom novinara bila tu, neko spontano zastane, i setno uzdahne: “Kako li je raditi ovde? Zamisli pauzu, i baš tu sediš i piješ kafu”. Oko klupice, cveće. Bundeve. Zavisno od sezone.

Bila sam ovde u poseti nekoliko puta, sa različitim gurpama novinara i blogera. Ne saćam se da je neko pitao “Koliko zarađuju Weledini zaposleni? Mogu li da kupe “mercedes” koji se proizvodi tu, nadomak ove prirodne oaze… ” Ne. Ali sam svakom prilkom čula neki uzdah: “Mora da je divno ovde raditi”. Ovaj vrt probudi najbolje u čoveku.

Stvarno, kako li je tu raditi? Ručali smo u Weledinim restoranima za zaposlene smeštenim u najlepšim prostorijama ove firme, okruženim cvećem, klupama, jezercima. Weleda sadi po jednu brezu za svaku bebu koja se rodi u porodici nekog od zaposlenih. Ova šumica breza na samom ulazu u Weleda vrt, buja, raste, a sada je već pokrenuta nova, na drugoj lokaciji…

Ovde uvek uživam 100%. Zbog prirode. Zbog gostoprimstva Welede koja nas razmazi spa centrima, finim večericama, lokalnim uživancijama (pivnice!), pažnjom. I zato što znam da kao PR (osoba za odnose sa javnošću za brend Weleda u Srbiji ne moram da brinem: i moji gosti će, sigurno, uživati.

Uživam i zato što sam uvek u dobrom društvu.  Nataša i Dijana su napravile sjajne fotke i već objavile svoje utiske na blogovima Sasvim obična devojka i Uncle Abadash.

Od novinara ove godine, drage  Brana Kostić iz Elle-a (levo) i Ivana Vušković iz Lise (u sredini). Moja malenkost je (desno), kao i do sada, bila u funkciji “piara” za Weledu u Srbiji.

Mogla bih pisati o poseti Weledi još dugo, ali već sam mnogo toga napisala u tekstu za novu Lisu (na čijim sam stranama gost-bloger), pa vas pozivam da pročitate taj tekst u Lisi, u broju koji je upravo izašao iz štampe, ili ovde.

Konačno, pošto sam na početku pomenula godine, znajte da me za njih baš briga i da uvek iskoristim priliku da ih stavim na test. Evo prilike i u Weledi da se oprobam na traci za balans. Uglavnom uspešno.

Foto Dijana Golubović