Nikako ne volim da se parfemi stavljaju u fioke – one virtuelne: večernje i dnevne, letnje i zimske, za crnke i plavuše.
Nosim ih onda kada mi ruka sama posegne za bočicom. Bez pravila.
Pa ipak, kad je vrelo napolju, želim više lake toaletne vode ili famozne “body-mist” poslastice. Ili nešto lako i čisto. Citrusno, uglavnom. I onda neke bočice čekaju jesen.
Evo ih, stigle su na red.
Potpuno različitim po konceptu, kvalitetu, ideji.
Pobuna protiv banalnosti
Robert Piguet – Bandit
Poželim ga svim srcem kada obučem kaput i muški šešir. Još štap, i dendi stil.
Ili, kada želim da se odvojim od slatkog i lakog. Kada se vratim čitanju knjiga.
Ovaj parfem nije lako nositi.
Da ga nisam dobila, nisam sigurna da bih ga izbarala. A postao je deo mene.
Ne uvek. Ali kada posegnem za njim, on je jedini koji želim. Izdiže me iz gomile. Čini me drugačijom i nedostižnom za banalnosti. Oholom, skoro.
Ovaj muški parfem – stvoren i za žene, bio je revolucija u vreme kada je kreiran, a ostao jedan od najcenjenijih parfema svih vremena.
Eto, tako je izgledao oglas za Bandit četrdesetih godina prošlog veka.
Mračan i odmetnički, kristalno čist i prozračan, nastao je 1940. kada je Robert Pigue (Piguet), tada čuven modni dizajner, pravio prvu samostalnu reviju. Modeli sa crnim maskama i noževima, bili su totalna avangarda, a parfem za njih je kreirala, kao esenciju pobune, Žermen Selije (Germaine Cellier), prva poznata žena-kreatorka parfema. Tamne, kožne note bile su znak mračnih želja.
Spada u “chypre” porodicu mirisa, neprevodivog imena ali kontrastnih nota gde se citrusi suprotstavljaju drvenasto-lišajskim notama uz čest dodatak pačulija.
Ponekad, miriše mi na travu punu rose u prolećno jutro. Resko i oštro.
Drugi put, na još žuto lišće nakvašeno kišom, pre nego što se stopi sa tlom i nestane ispod snega. Prvi miris jeseni.
Savršeno je čist i jasan, potpuno vintage, i zauvek moderan.
(Kompozicija mu je složena: galbanum, pomorandža, bergamot, neroli, jasmin, ruža, tuberoza, koža, pačuli, vetiver, mask.
Mazno i slatko
Kenzo Flower Esentielle
Najlepša mi od svih Kenzo Flower bočica, sa izduženim poklopcem koji je “namignuo” na jednu stranu, sa obaveznim makom. Kenzo Essnetielle, iako deluje tako prolećno, u mom slučaju greje. Dušu.
Niti previše cvetno, niti previše vanilasto, niti previše puderasto… svih tih mirisa ima, ali u jednoj mekoj, nenapadnoj, umiljatoj kompoziciji.
Kada je lansiran prvi Kenzo Flower 2000. postao je toliko popularan – dugo jedan od deset najprodavanijh mirisa u Francuskoj, da je postao brend za sebe, i dao izdanke: Flower Essentielle, (moj!), Winter Flowers, Flower Oriental… sa dovoljno razlike od prvog mirisa, i dovoljno dobrom formulom da ne budu samo još jedan u nizu razblaženih… kao što često viđamo.
Svi ti makovi u vazduhu iz tako dobrih reklamnih spotova raduju srce.
Poslednji je Flower in the Air, sa istim aprfimerom, Albertom Moriljasom.
Note: jasmin, ruža, vanila, mask, buber (crni i ružičasti) i tamjan. Mak, naravno, nema miris. On je tu simbolično.Bocu je dizajnirao francuski vajar Serž Menso (Serge Mansau).
Harizmatično
Juliete Has a Gun – Not a Parfume
I stvarno, to nije parfem. Nema u njemu mirisnih kompozicija, gornjihh nota, donjih nota, nema umeća komponovanja esencija. Tu je samo jedna supstanca, i to sintetička.
U njemu je samo C16 H28 O – što je formula za ambroks – hemijska zamena za sivu ambru, veoma skupu prirodnu supstancu (zapravo vrstu smolastog izmeta velikih kitova koja se osušena može naći na obalama okeana).
Užas, jel da?
Poznavaoci parfema sa zgražanjem su propratili lansiranje ovog mirisa, i optužili Romana Ričija, tvorca Juliette, za:
1. plagijat – prvi je čist ambroksan napravio, mnogo ranije, Geza Šen, što je bio revolucionaran potez koji mu je doneo večnu slavu, a od Escentric Molecules brenda napravio kult “feromonskih mirisa”.
2. nedostatak kreativnosti – svako može preko interneta kupiti bočicu ambroksana i razblažiti je – pričali su.
Ipak, Juliette zrači sasvim drugačije od kultnih Molekula. Mekše. Ženstvenije.
Ambroksan, naime, obično služi u mirisima u tzv. donjim notama, za senzualnu, baršunastu, erotičnu završnicu mirisa.
Not a Parfume me oblači u oblačić nedefinisano drvenasto-slasnog (ne)mirisa, koji se menja, nestaje, javlja se, reaguje sa kožom drugačije u raznim prilikama. Hemija kože i ovaj hemijski molekul druže se i razgovaraju, svađaju se i mire, a rezultat je uvek – zagonetka: mirišeš dobro, ali to ne deluje kao parfem.
Divno opisano. Prvi put sam na ovom blogu pa moram da prokomentarišem opis vašeg bloga u desnom gornjem uglu. Dopada mi se ne predstavljate sebe kao eksperta, već kao nekog ko je samo dobro obavešten. Svaka čast.