Prolećno čekiranje

Ova slika za mene ima posebno značenje.  Prvo, zato što je na njoj Dona, draga, verna i čupava, koja me je 16 godina pratila u stopu. Doslovno. Već nekoliko godina više nije tu, a ja mazim kučiće po ulici nespremna da se ponovo upustim u novu ljubav, sa drugim, čupavim bićem.

Drugi razlog je događaj vezan za dan kada je fotografija snimljena, kada sam donela neke odluke  kojih se kao i tolikih drugih ne držim baš čvrsto, ali vredi ih se podsetiti s vremena na vreme.

Bila sam pozvana da dobijem rezultate svog redovnog mamografskog snimka u Onkološku kliniku. Rutina. Nije mi prvi put. Pih. Otišla sam bezbrižno. A onda… “Čekajte da uporedimo sa starim snimkom, nešto se ne slaže”… “Ima tu neka senka…” i “moramo uraditi kontrolni ultrazvuk, ali samo za svaki slučaj”.  I eto mene, sedim ni živa ni mrtva čekajući doktorku, u sobi sa ultrazvukom čiji prozor gleda na park ispred klinike. Dan sunčan, jedan od onih divnih jesenjih, kakav ne želiš da propustiš, kada želiš samo da uživaš u suncu i tim bojama pre dolaska zime. 

Ultrazvuk je radila sjajna dr Marija Dimčić, koja je prvo malo ćutala, pa onda govorila nešto “da, pa naravno”… a ja se fiksirala kroz prozor na ono lišće i sunce, mentalno smeštena u neki međuprostor bez misli, sa srcem skupljenim u grudvicu od leda.

I onda: “Obuci se i hajde kući, nije ti ništa”.

Bilo je to najdivnijih pet minuta života dok brišeš onaj gel kojim te namažu pre ultrazvuka, oblačiš se i na klecavim nogama izlaziš iz ordinacije. A kod kuće, čeka Dona, skače po meni, luduje od sreće, liže me po rukama… kao i svaki put kada se vratim, odnekle, makar bila izvan kuće pet minuta.

Tada je snimljena ta fotografija.

Nas dve smo otišle u podužu šetnju Dorćolom okupanim u bakarne i zlatne boje jeseni, a ja sam donosila te čuvene odluke o tome da neću propustiti ni dan bez neke male radosti, da neću trošiti vreme na gluposti, da ću svoje preglede obavljati fanatično redovno.

Ove poslednje se držim. Za mene je, posle menopauze, ta redovnost jedan ultrazvuk godišnje i jedna mamografija, uz samopreglede kada ih se setim, obično tokom tuširanja.

Kao novinar, bila sam na mnogim skupovima o zdravlju na kom sam mnogo puta čula jasnu rečenicu o tome da je rak izlečiv – u čak 99% slučajeva – kada se otrkije na vreme. Ovo važi za rak grlića materice, za melanom pa i za dojku.

Glupo je zbog obične lenjosti i dezorganizacije propustiti te jednostavne preglede koji ne bole, a traju deset minuta. I rizikovati da se zato propusti i dobar deo života, mnogo sunčanih dana i ljubavi koju ti neko pruži bezuslovno.

Zato sam rado rešila da se odazovem pozivu Avona koji svake godine širi ovu priču, kako bi što više devojaka i žena postalo svesno koliko je kontrola važna: od samopregleda, preko ultrazvuka do mamografije, onako kako vam vaš ginekolog preporuči.  

Ultrazvučni i mamografski pregledi su bezbolni. Traju kraće od odlaska kod frizera. Ako vam je dosadno da zakazujete i uzimate upute, onda treba da znate da u privatnim ordinacijama ovi pregledi koštaju koliko farbanje i šišanje koje radite kod tog istog frizera. Manje od mnogih krema za negu o kojima pišem na ovom blogu.

Danas je prvi dan proleća, nacionalni dan borbe protiv raka dojke.  Zamislite se malo i zakažite taj pregled koji odlažete.

A ja vam šaljem lep prolećni pozdrav: ne propustite ni jedan sunčani dan koji dolazi a da niste u njemu uživali iz sve snage. Neko vas voli bezuslovno. Volite i vi malo sebe.