Prirodna ili “prirodna” kozmetika?

Septembar 2013.

Od kada je povratak prirodi postao globalni trend, etiketa prirodnog se lepi na razne kozmetičke proizvode. Lažno predstavljanje proizvoda kao “prirodnog” je sveprisutno, u kozmetici posebno, i naziva se “greenwashing”. Proizvod može imati 95% prirodnih sastojaka – a da i dalje ne možemo da ga smatramo prirodnim, jer ima i sastojke koji u prirodnu kozmetiku ne spadaju. 

Ali, šta je, zaista, pravi prirodni kozmetički proizvod? I, ako vam je do takvog stalo, kako da ga prepoznate?

Kada govorimo o prirodnoj kozmetici, zapravo, govorimo o:

– poreklu sirovina koje se koriste u proizvodnji

– načinu njihove obrade

– brizi ne samo o lepoti nego i zdravlju kože

– holističkom pristupu – koji kožu ne posmatra izolovano, nego kao deo našeg bića u celini (duh, duša i telo)

– ekološkom, održivom delovanju kompanije koja tu kozmetiku proizvodi, koja je potpuno posvećena smanjenju svog “otiska” u eko sistemu

– fer trgovini – poslovanju bez zloupotrebe jeftine radne snage i sirovina iz siromašnijih zemalja

– transparentnom poslovanju i transparentnošću u poreklu sastojaka i njihovom prisustvu u prozvodima. 

Ovi parametri prisutni su kod velikih svetskih sertifikovanih brendova koji prednjače svojim primerom u svetu prirodne kozmetike. Budući da je polje prirodne kozmetike i dalje, uprkos sertifikatima, neuređeno, postoje brojne varijacije na ovu temu u oblasti prirodne kozmetike. Uključujući i pokušaje malih – ovde najpre mislim na domaće – proizvođače, koji suočeni sa nedostatkom izbora sirovina, nedostatkom adekvatne ambalaže na našem tržištu, pokušajima da smanje troškove poslovanja kako bi opstali na vrlo surovom tržištu – ne mogu da zadovolje sve ove kriterijume, a cena i komplikovanost procedure za priznate svetske sertifikate nije na njihovoj strani.  

Iz vrta pravo u bočicu: poreklo biljnih satojaka i njihova obrada

Evo, ukratko: prirodna kozmetika uzima iz prirode minerale i odabrane biljke gajene sa što manje (ili nimalo) hemije, i minimalno ih prerađuje, kako bi sačuvale izvorna prirodna svojstva. Idealno je da one budu iz organske proizvodnje, ali nije obavezno da bi se kozmetika i dalje zvala – prirodnom. 

Osnovni sastojci prirodne kozmetike su biljna ulja, esencijalna ulja i voskovi, biljni ekstrakti, macerati, hidrolati i minerali.

Termin “organska kozmetika” nam, dodatno, govori o tome kako su gajene biljke koje se koriste za kozmetiku – bez pesticida i veštačkih đubriva, na zemljištu koje nekoliko godina nije tretirano nikakvom hemijom. Još jedan način da se biljke koje se ne mogu gajiti organski dobiju je preuzimanje sa čistih prirodnih staništa (lekovito bilje ili stabla koja rastu samo u planinama, na primer). 

A konzervansi?

Za prirodnu kozmetiku je još važnije čega u njoj NEMA.

Nema sintetičkih boja, mirisa, petrohemijskih derivata (parafina, mineralnih ulja), silikona, veštačkih konzervanasa (parabena), politelin glikola (PEG).

U prirodnoj kozmetici se kao konzervansi koriste biljni alkoholi i kiseline, ali i esencijalna ulja, osim mirisa, mogu delovati kao čuvari kozmetike. Ipak, svaka kozmetika pa i prirodna mora imati konzervans. Postoji niz konzervanasa koji su dozvoljeni u prirodnoj kozmetici. Bez konzervansa nema kozmetike u prodaji, pa ni prirodne. Postoje i emulgatori dozvoljeni u prirodnoj kozmetici (sredstva za sjedinjavanje uljne i vodene komponente od kojih se većina proizvoda u kozmetici sastoji). 

Osim toga, prirodna kozmetika ulaže u pakovanja koja duže čuvaju njen sastav uz manje konzervanasa. To je jedan od razloga što se proizvodi pakuju u tube: za tube je potrebno oko 40% manje konzervansa nego za teglice! Još su bolja pakovanja sa pumpicom koja sprečavaju da vazduh dođe do proizvoda – ali ta pakovanja prave više ekološkog zagađenja (višak plastičnih delova). Podrazumeva se da su pakovanja biorazgradiva, bilo staklene i aluminijumske boce, bilo specijalne plastične materije. 

A mirisi?

Mirisi su prirodni, poreklom od esencijalnih ulja. Ovo je jedan od razloga što će vam prirodna kozmetika delovati neobično u odnosu na konvencionalnu. Miriše drugačije. Nekada blaže. Nekada jače. Nekada manje privlačno. Kada se naviknete na ove mirise, brzo ćete prepoznati kozmetiku koja ima višak veštačkih mirisa.

Kod esencijalnih ulja treba da razlikujete ona koja su tu namenski zbog terapijskog delovanja (aromaterpijski pristup ili aromakozmetika) od onih koji su tu samo zbog mirisa, i izlistani su na kraju spiska sastojaka, negde navedena i kao “fragrance” bez specifikacije koja su ulja u mirisu. 

Šta još ne sadrži prirodna kozmetika?

Ni sve što je poteklo iz prirode ne može da nađe mesto u čistoj ili sertifikovanoj prirodnoj kozmetici. Sada je već reč o finesama. Finese su puravo ono što razdvaja sertifikate i brendove. 

Recimo, razlika prirodnog sastojka i sastojka “poreklom iz prirode”. 

Bazično, svi biljni sastojci u prirodnoj kozmetici su dobijeni jednostavnim postupcima fizičke prerade koji čuvaju suštinske odlike tog sastojka – a to su ekstrakti, esencijalna ulja, hidrolati, hladno ceđena ulja i voskovi, macerati. 

Ima puno kozmetike koja je potekla iz prirode, ali su aktivne supstance dobijene tehnološkim procesima kojima se iz biljaka izdvajaju određeni molekuli. 

Da li kozmetika koja sadrži supstance dobijene komplikovanijim tehnološkim procesima koji iz biljke izdvajaju određene molekule sme da nosi naziv “prirodna”?

Da.  Razni sertifikati dozvoljavaju različite količine tenološki dobijenih supstanci, pa je moguće naći u prirodnoj kozmetici hijaluronsku kiselinu “prirodnog porekla” (ona je i inače prirodnog porekla jer je čak i za hijaluronske filere stvaraju bakterije, zapravo jedna vrsta streptokoka). 

Kako da znamo da li je naša kozmetika zaista prirodna, ili je etiketa “bio”, “prirodno”, “eko” “zdravo”…. tu samo zbog marketinga? 

Pa i dalje, ako želite sigurnost, najjednostavnije je pratiti sertifikate. Prirodna kozmetika je u svetu sertifikovana. Mada je problem sa činjenicom da različiti sertifikati imaju različite kriterijume o tome koji procenat prirodnih ili organskih supstanci mora da se nađe u proizvodu da bi on dobio naziv prirodni (ili organski). Na filozofiji je prirodnog brenda da odluči koliko će visoke kriterijume sebi postaviti.

Tokom strogog procesa sertifikovanja, tačno je određeno koliko tehnološke obrade može proći supstanca da bi se i dalje mogla zvati “prirodnim sastojkom” .

Koji su sertifikati prirodne kozmetike?

Ne postoji u svetu jedinstven sertifikat, ali kod nas ima najviše nemačke prirodne kozmetike, pa onda italijanske ili francuske, pa evo najznačajnijih evropskih sertifikata.

EcoCert (svetski  priznat i jedan od najrasprostranjenijih), ima i zastupstvo kod nas EcoCert Balkan. Kontaktirala sam ih, da pitam da li je neki od domaćih kozmetičkih  brendova aplicirao za ovaj sertifikat. Dobili smo odgovor da je bilo raspitivanja, ali ne i pristupanja sertifikovanju, ili je proizvođačima cena sertifikata bila visoka, ili nisu mogli da ispoštuju standarde.

CosmeBio (nastao kao projekat udruživanja oko 200 laboratorija).

NaTrue sertifikat je verovatno najzastupljeniji kod nas pa o njemu kompletnu priču možete pročitati u zasebnom postu, ovde.

BDIH (poznati nemački sertifikat kvaliteta prirodne kozmetike), do samo pre par godina neprikosnoven, danas njegovi naslednici uglavnom nose COSMOS ili NATRUE seritifikat. 

Vegan evropska oznaka znači da proizvod ne sadrži suupstance poreklom od mesa, jaja, mlečnih proizvoda, pčelinjih proizvoda, svile… sve što je deo životinjskog sveta ili proizvod rada životinja. 

Cruelty Free je oznaka koja garantuje da bilo koji sastojak koji ulazi u sastav preparata nije testiran na životinjama – kao, naravno, ni gotov proizvod. Ovde je kontroverzno prodavanje proizvoda u Kini koja zahteva testiranje proizvoda na životinjama da bi se u toj zemlji prodavao, pa neki brendovi imaju opciju da ili ne prodaju proizvode u toj zemlji da bi zadržali svoje “Cruelty free” stavove i sertifikate, ili u njoj prodaju samo mali deo svojihproizvoda koji zbog specifičnog sastava nije podložan obavezi testiranja. 

Soil Association je sertifikat britanskog porekla, koji kontroliše tlo i uzgoj biljaka koje se koriste u hrani i kozmetici.

Demeter je još jedan sertifikat koji svedoči ne samo o sastavu prirodne kozmetike, nego i o biodinamičkoj proizvodnji biljaka (videti o tome kod Dr.Hauschka brenda). Ovo je izuzetno cenjen sertifikat, veoma strogih pravila i koriste ga i brendovi koji gaje svoje biljke biodinamički (što je još stepenik iznad organskog). 

USDA organic je američka oznaka – ovaj  znak koji može imati samo proizvod sa najmanje 95% organskih sastojaka), Natural Product Association…

Teško ih je ujediniti jer se interesi raznih proizvođača i grupacija različiti, a Cosmos je jedan od najnovijih pokušaja da se razni sertifikati ujedine pod jednim “krovom” i olakšaju publici snalaženje. COSMOS  su osnovali Eco Cert, i Cosmebio iz Francuske, Soil Associaton iz Britanije, BDIH iz Nemačke i ICEA iz Italije. 

Da ne pišemo o svakom pojedinačno, svi imaju vrlo slične norme koje proizvod mora da ispuni. Koje norme?

Pogledajte šta sam pisala o Natrue sertifikatu, imaćete mnogo jasniju sliku.

A organsko?

U principu, da bi se dobila etiketa “organsko”, u celom svetu važi da najmanje 95% prirodnih sastojaka u preparatu mora biti iz organske proizvodnje. Mnogi prirodni brendovi imaju u svom asortimanu i organske preparate.

Voda pravi problem prilikom sertifikovanja organskih preparata, jer se za nju ne može dokazati organsko poreklo, najviše što se za nju može reći je da je iz čistih prirodnih staništa, iz dubine zemlje. A voda čini neophodan deo krema, losiona, tonika… Praktično, jedino proizvod bez vode, recimo ulje, može biti 100% organsko. Takva je, barem, za sada regulativa.

Da li je neki preparat prirodan iako nije sertifikovan?

Sigurno ima preparata koji nisu sertifikovani, a jesu prirodni. Reč je o nekim domaćim brendovima.   To su proizvođači koji nisu spremni na velika ulaganja ili komplikovane procedure koja zahtevaju sertifikati.

Prirodnu kozmetiku možete napraviti i u domaćoj radinosti, naravno. 

Druga vrsta prirodne kozmetike u širem smislu reči – bez sertifikata – jesu proizvođači koji koriste i supstance koje su laboratorijski izdvojene, peptide, hijaluron, i slične, zalutaju tu i neki konzervansi… to je kozmetika inspirisana prirodom sa velikim udelom prirodnih,  u kombinaciji sa tehnološkim aktivnim sastojcima.  U tom smislu ne bi mogli da budu sertifikovani kao „prirodna kozmetika“ (Darphin,  Clarins, Caudalie…).  

Zašto da koristim prirodnu kozmetiku?

Izbor je samo vaš. Ceo ovaj tekst nije napisan da bi vas naveo da mislite da je prirodna kozmetika jedina dobra stvar, nego da ne dozvolite da vam, ukoliko tragate za prirodnim proizvodom, prodaju nešto što ne spada u tu kategoriju.

Zagovornici prave ili čiste prirodne  kozmetike uglavnom navode bezbednost (po zdravlje), kao osnovnu prednost, jer u prirodnoj kozmetici nema materija kakvih ima u konvencionalnoj kozmetici, za koje se, svako malo, otkrije da su potencijalni iritansi, ili su potencijalno na duži rok štetne po zdravlje,  poput nekih konzervanasa. S druge strane, esencijalna ulja koja su široko zastupljena u prirodnoj kozmetici, mogu takođe da budu iritansi i izazivači alaergija ili, recimo, fleka na suncu. 

Ako volite zdravu hranu i, uopšte, zdrav stil života, ako ste zagovornici ekoloških rešenja, prirodna kozmetika je logičan izbor za vas. 

Da li je prirodna kozmetika delotvorna?

Prirodna kozmetika jeste delotvorna. Ona nije tu za brze efekte i najčešće svoje blagodeti pokaže dugoročno, ali je i moguće da u nekim slučajevima efekat vidite i odmah. 

Prirodna kozmetika može da bude ne samo delotvorna, nego i moćna, recimo kada je u pitanju umirivanje iritirane kože, ili zaceljivanje oštećene kože (kod nas imamo primer Šaljićevih melema).  

Konvencionalna kozmetika (kako nazivamo onu koja nije prirodna) u prednosti je u oblasti savremenih tehnoloških mehanizama dopremanja aktivnih supstanci u kožu, u mogućnosti da koristi dokazano efikasne aktivne molekule poput retinola – najviše u domenu tzv antiage kozmetike.

Zaštita od sunca je značajna oblast u kojoj prirodna kozmetika tek treba da nađe prava rešenja koja će zadovoljiti i estetsku i funkcionalnu stranu. Prirodnoj kozetici su na raspolaganju fizički, mineralni  filteri (titanijum dioksid i cink oksid) koji,  ukoliko nisu dati u formi nano čestica (što nije u duhu prirodne kozmetike) ostavljaju beli trag i otežaju teksturu. 

Prirodni dezodoransi se takođe snalaze sa sastojvima, pa morate malo duže tragati da otkrijete prirodni dezodorans koji će vas tokom leta zaštiti od neprijatnih mirisa ako se više znojite.

S druge strane, prirodna kozmetika ima (ili bi trebalo da ima) pošteniji marketing, pa vam neće obećati “brisanje bora”, što je, generalno, poštenije. Ona često pripada i tzv. “proage” a ne “antiage” životnom stilu i zastupa pozitivne stavove o svom izgledu – što bi u eri Instagrama trebalo svima nama da bude veoma važno.

Koji su brendovi zastupljeni kod nas?

Da se zadržimo samo na sertifikovanoj kozmetici, tu je Dr.Hauschka, Weleda, Logona, Alverde… da pomenemo samo najpoznatije. 

Ali ima i domaćih brendova kao što su Koozmetik, Sofi, All Nut,  Aromatherapist i mnogo durgih proizvođača aromatskih ulja, balzama i ulja za telo, kupki i sapuna.

EVROPSKI STANDARD – ISO 16 128

DOPUNA – januar 2019. 

Iso Standard 16128 koji se čekao godinama, a koji treba da harmonizuje i usaglasi pravila i postigne konsenzus koji bi najbolje oslikao zahteve i očekivanja i brendova i potrošača, naišao je na mnogo kritika, pre svega od strane dosadašnjih nosilaca sertifikata.

Ovaj standard bi trebalo da definiše način na koji će se definisati udeo prirodnih ili organskih supstanci u kozmetici, kao i šta se uopšte smatra prirodnim sastojkom. 

Spor se u javnosti vodi oko toga može li se sastojak iz genetski modifikovanih biljaka dozvoliti kao sastojak prirodne ili organske kozmetike, kao i o procentima u kojima prirodni sastojci moraju biti zastupljeni u kozmetici koja nosi naziv prirodne ili organske. 

Budući da je kozmetika, prirodna ili bilo koja druga, ogroman biznis, puno je interesa u opticaju, i nama preostaje samo da se pouzdamo u poverenje koje smo već dali nekim sertifikatima. A i u svoj zdrav razum.