Hajde da prvo razjasnimo stvar oko imena: shea butter ćete naći kao najčešće ime, iako je iz engelskog jezika. Kao da se svi plaše da neko neće shvatiti o čemu je reč ako kažete ši puter. Ili ši buter.

U moje vreme govorili smo “grožđana mast” za sve što se mazalo na usne i dolazilo u maloj metalnoj kutijici. Kutijica je imala običaj da se otvori i zamaže sve u torbi (u to vreme, školskoj).

Ali, dosta nostalgije, danas se sve što se stavlja na usta zove “labelo”. Ime brenda je, tako, postalo generičko ime za sve proizvode iste namene.

Septembar 2013.

Od kada je povratak prirodi postao globalni trend, etiketa prirodnog se lepi na razne kozmetičke proizvode. Lažno predstavljanje proizvoda kao “prirodnog” je sveprisutno, u kozmetici posebno, i naziva se “greenwashing”. Proizvod može imati 95% prirodnih sastojaka – a da i dalje ne možemo da ga smatramo prirodnim, jer ima i sastojke koji u prirodnu kozmetiku ne spadaju. 

Ali, šta je, zaista, pravi prirodni kozmetički proizvod? I, ako vam je do takvog stalo, kako da ga prepoznate?

Kada govorimo o prirodnoj kozmetici, zapravo, govorimo o:

– poreklu sirovina koje se koriste u proizvodnji

– načinu njihove obrade

– brizi ne samo o lepoti nego i zdravlju kože

– holističkom pristupu – koji kožu ne posmatra izolovano, nego kao deo našeg bića u celini (duh, duša i telo)

– ekološkom, održivom delovanju kompanije koja tu kozmetiku proizvodi, koja je potpuno posvećena smanjenju svog “otiska” u eko sistemu

– fer trgovini – poslovanju bez zloupotrebe jeftine radne snage i sirovina iz siromašnijih zemalja

– transparentnom poslovanju i transparentnošću u poreklu sastojaka i njihovom prisustvu u prozvodima. 

Ovi parametri prisutni su kod velikih svetskih sertifikovanih brendova koji prednjače svojim primerom u svetu prirodne kozmetike. Budući da je polje prirodne kozmetike i dalje, uprkos sertifikatima, neuređeno, postoje brojne varijacije na ovu temu u oblasti prirodne kozmetike. Uključujući i pokušaje malih – ovde najpre mislim na domaće – proizvođače, koji suočeni sa nedostatkom izbora sirovina, nedostatkom adekvatne ambalaže na našem tržištu, pokušajima da smanje troškove poslovanja kako bi opstali na vrlo surovom tržištu – ne mogu da zadovolje sve ove kriterijume, a cena i komplikovanost procedure za priznate svetske sertifikate nije na njihovoj strani.