12.jun 2016.

Mnogo sam pisala o prirodnoj kozmetici i sertifikatima kozmetike. Inostrani veliki prirodni i organski brendovi mogu se pohvaliti sertifikatima koji dokazuju poreklo supstanci koje su ušle u sastav krema. Domaći brendovi su mali (u svetskim razmerama) ili mladi, a veoma skup proces sertifikovanja nije im dostupan. Zato sam stvorila svoj sistem vrednovanja za domaće brendove: verujem da su zaista prirodni i bez sertifikata, ako mi svojim nastupom i transparentnom listom sastojaka uliju poverenje.

Jedna domaća kuća aromaterapije i prirodne kozmetike, Aroma Tea, sada je odlučila da uvede prvi domaći sertifikat za prirodnu kozmetiku, odnosno aromakozmetiku (zasnovanu na biljnim uljima, hidrolatima i esencijalnim uljima). Aroma Tea čak tvrdi da je ovo prvi sertifikat za aromakometku u svetu. Ali pre priče o sertifikatu, ko je ta Aroma Tea koja se odvažila na ovaj korak? 

Maj 2016.

Berba ruža je u toku: širom sveta berači se bude zajedno sa prirodom i opremljeni pletenim korpama kreću u ružičnjake. U korpe spuštaju ruže čije će se latice ručno skidati sa cvetova i potopiti, još sveže, u čistu izvorsku vodu. Neke od ovih ruža će imati sreću da završe u Dr.Hauchka ružinoj kremi, zvezdi prirodnih i organskih ružinih krema.

Zašto je ova krema toliko poznata?  Nastala mnogo pre trenda prirodne kozmetike, u fondaciji Wala, rodnom mestu Dr.Hauschka kozmetike, prošla je sve testove vremena, trendova i ukusa, i za razliku od današnjih “selebritija” svoju slavu gradila polako ali sigurno.

Baba Ruža je imala dvorište prekriveno oblim, od hodanja izlizanim kamenovima, između kojih je rastao prkos. U sred dvorišta bila je zidana česma, a iza nje ružičnjak. Ruža nije bilo mnogo, ali taman toliko da se napravi slatko od ruža, desetak tegli od kojih će se neke čuvati za slavu, a neke poslati unučićima, u Beograd. A možda i tamo, u beli svet, ako joj deca iz tog sveta dođu tokom letnjeg odmora.  Jer, njeno slatko od ruža bilo je čuveno, a recept su dobijale samo drage osobe, one za koje je baba Ruža procenila da su vredne tog recepta. Nikako ne ona što je “metula šešir na glavu i utegla se u onolki kaiš, a misli da se slatke puslice peku, kao da svi ne znaju da se one suše…” Baba Ruža nije znala za reč “skorojevići” ali je umela da takve prepozna na kilometar. Za njih su bile rezervisane “bože-me-sačuvaj” i još neke rečenice u kojima su se pominjali sveci, sa izuzetkom svetog Jovana koji je krsna slava i svetog Ilije koji je mnogo opasan.

Ako volite dizajn – Koozmetik je brend koji će vas privući. Ako volite prirodnu kozmetiku, volećete i ovu.  Volite i ši puter? Ulja za večernju negu? Koozmetik je za vas.

Koozmetik je počeo da osvaja domaću publiku, privučenu najpre zanimljivim logotipom i prekrasnim setom uzoraka – pa i duhovitim imenom. Kvalitet proizvoda i uživanje koje donose pri upotrebi učiniće, verujem, da brend opstane, prošiti se i etablira na domaćem tržištu. Već sam pisala o tome da je za domaće prirodne brendove proces sertifikovanja previše skup i komplikovan (dakle skup!), domaća kontrola je nedorečena i ne naročito detaljna, pa nam ostaje da verujemo kreatorima brenda na reč da njihovi preparati zaista imaju to što piše da imaju (i nemaju to što piše da nemaju). Koozmetik je još jedan brend kom sam odlučila da verujem.

Dosta je prirodnih brendova osnovano kod nas u proteklih nekoliko godina, prirodnih ili onih koji žele da mislimo da su prirodni. U nedostatku prav(n)e regulative kod nas u sferi kontrole kozmetike, u nedostatku novca da ti brendovi pribave sebi pouzdane (i skupe) međunarodne sertifikate prirodne kozmetike, (poput BDIH, ECO CERT, NA TRUE…), kako da znate da li da im verujete?

Da li su naveli sve sastojke koji su unutra? Da li su etiketu “prirodno” ili “organsko” stavili zato što dobro zvuči? Da li to što su preparati, možda, zaista prirodni, bilo šta znači ako su u njima jefitne prirodne sirovine, koje takođe mogu sadržati štetne supstance (pesticide?)

Da li bi, konačno, kada bi bili stavljeni na testiranje dobili sertifikat prirodne kozmetike?

Na osnovu nešto znanja o prirodnoj kozmetici, napisa na All Naturals sajtu (pre svega njihovo razmišljanje o hijaluronskoj kiselini), pa i na osnovu instinkta, odlučila sam dapoverujem da je All Naturals to što kaže da jeste. Dopalo mi se što na sajtu imaju sastav svojih preparata, njihova razmišljanja o konzervansima i mirisima, a i probala sam neke preparate – koji su mi se takođe dopali. Učinilo mi se da ne igraju na kartu lake dopadljivosti, i da im je pristup pošten.

Kada kažem sertifikovana prirodna kozmetika, pomislim na Nemačku. Njhov BDIH sertifikat bio je – i ostao – jedan od najcenjenijih, onaj kom se veruje (Nemci su to!), baš kao i brendovi koji ga nose.

Logona je jedan od ovih brendova, već godinama prisutna u Srbiji, u apotekama i “prodavnicama zdrave hrane”.  Logona ima sve što ozbiljan brend treba da ima: linije za sve tipove i stanja kože lice, mirisnu prirodnu negu tela, a meni je, priliom posete Logoni, pažnju privuklo nekoliko zanimljivih, i ne tako čestih proizvoda.

Uključujući i hidro-lipidni fluid koji sam odabrala za testiranje.

Još jedan nemački prirodni brend sa međunarodnim sertifikatima kvaliteta prirodne i organske kozmetike, odnedavno je kod nas, u prodavnicama “zdrave hrane” i prirodne kozmetike, i DM drogerijama., Martina Gebhardt. Brend o kom se kod nas, za razliku od Welede i Dr.Hauschka kozmetike sličnog porekla i filozofije, zna malo, naći će se ovih dana i u BudiLepa Outletu, pa sam odlučila da ga probam – i predstavim.

2. oktobar 2013.

Bila sam tamo gde svaka biljka ima svoj Smisao i svoju Svrhu.

Neke štite od vetra, druge u korenu čuvaju kiseonik, treće brane od insekata… a neke idu i u kozmetiku. Jedne bez drugih ne mogu.

Put je trajao dva dana.  Utisaka – za celu godinu.

Kao gost nemačke kompanije Weleda, mogla sam dva dana du uživam u njihovom vrtu, i pratim put kojim se stvara preparat za negu: od semena, preko oprašivanja, cvetanja, branja, mrvljenja i ceđenja ulja, do komponovanja i pakovanja krema.  Evo prvih  utisaka.

Septembar 2013.

Od kada je povratak prirodi postao globalni trend, etiketa prirodnog se lepi na razne kozmetičke proizvode. Lažno predstavljanje proizvoda kao “prirodnog” je sveprisutno, u kozmetici posebno, i naziva se “greenwashing”. Proizvod može imati 95% prirodnih sastojaka – a da i dalje ne možemo da ga smatramo prirodnim, jer ima i sastojke koji u prirodnu kozmetiku ne spadaju. 

Ali, šta je, zaista, pravi prirodni kozmetički proizvod? I, ako vam je do takvog stalo, kako da ga prepoznate?

Kada govorimo o prirodnoj kozmetici, zapravo, govorimo o:

– poreklu sirovina koje se koriste u proizvodnji

– načinu njihove obrade

– brizi ne samo o lepoti nego i zdravlju kože

– holističkom pristupu – koji kožu ne posmatra izolovano, nego kao deo našeg bića u celini (duh, duša i telo)

– ekološkom, održivom delovanju kompanije koja tu kozmetiku proizvodi, koja je potpuno posvećena smanjenju svog “otiska” u eko sistemu

– fer trgovini – poslovanju bez zloupotrebe jeftine radne snage i sirovina iz siromašnijih zemalja

– transparentnom poslovanju i transparentnošću u poreklu sastojaka i njihovom prisustvu u prozvodima. 

Ovi parametri prisutni su kod velikih svetskih sertifikovanih brendova koji prednjače svojim primerom u svetu prirodne kozmetike. Budući da je polje prirodne kozmetike i dalje, uprkos sertifikatima, neuređeno, postoje brojne varijacije na ovu temu u oblasti prirodne kozmetike. Uključujući i pokušaje malih – ovde najpre mislim na domaće – proizvođače, koji suočeni sa nedostatkom izbora sirovina, nedostatkom adekvatne ambalaže na našem tržištu, pokušajima da smanje troškove poslovanja kako bi opstali na vrlo surovom tržištu – ne mogu da zadovolje sve ove kriterijume, a cena i komplikovanost procedure za priznate svetske sertifikate nije na njihovoj strani.