La Prairie ulje za lice je lako voleti. Cela priča o njemu mogla bi biti kratka: divno je.

Ali… Mnogo ranije, u Alpima…

Moraš voleti prirodu (ili barem skijanje) da uživao čak i u ledenom vetru visokih planinskih lanaca, sve zbog onog prhkog i nestalnog traga koji za tobom ostaje u besprekorno čistom, belom prostoru, kakvih je sve manje.Moraš biti radoznao i spreman na čuđenje pred prirodom, da bi zapazio majušne cvetiće koji provire iz snega.

Kad bolje razmislim, na slici su uglavnom svi proizvodi za nokte koji su mi potrebni. Sve ostalo prepuštam manikirki. Nikad nisam bila zainteresovana za neka viša znanja o ukrašavanju noktiju, a ni ne nameravam da se edukujem. Vrhunac mog umeće je nanošenje crvenog laka na nokte desne ruke uz samo nekoliko skidanja i umerenu količinu onih reči koje fino vaspitane osobe ne bi trebalo da izgovaraju. Glasno.

Beograd 2014.

Volela sam onaj ritual kada tek pojedeš kajsiju, pa slupaš košpu kamenom.  Odrediti snagu udarca da polupa tamnu ljusku a ne razmrvi košpicu u njoj, bila je veština koja zahteva vežbu. Izvađena košpica se onda noktima ljuštila da bi belo, hrskavo jezgro, ostavilo svoj blagi ukus i miris marcipana u ustima. Sezona kuvanja džema od kajsija je za sobom ostavljala gomile košpi koje su se sušile u gomilicama po dvorištu i – tako dostupne – gubile svaku čar.  Da, moje detinjstvo obilovalo je jednostavnim malim radostima kakve su danas sasvim nepoznate. Čak sam ih i sama zaboravila dok nisam ušla u All Nut radnju u Čumićevom sokačetu u Beogradu.