Septembar 2018. Joy by Dior

Novi parfemi brenda kakav je Dior stižu uz mnogo velikih očekivanja i radoznalosti, naročito kada se zna da je ovo prv potpuno nov parfem posle skoro 20 godina kada je lansiran jedan od klasika kuće, J’Adore (1999). 

“Potpuno nov” znači da je reč o novom imenu i novoj formuli, te da ovde ne govorimo o tzv. “flankerima” – varijacijama već postojećih parfema, kojih je u međuvremenu bilo dosta. 

Pročitajte ako želite priču o Miss Dior transformacijama u ovom postu.

Dior je i jedan od onih brendova koji ima svog “kućnog” parfimera, i ne angažuje druge parfimere. Francois Demachy je na čelu Dior parfema od 2006, pa je zaslužan i za kreiranje novog mirisa Joy, gde je kroz mirisnu interpretaciju svetlosti pokušao da dočara, kako kaže, osećaj sreće. 

Parfem Joy by Dior lansiran je početkom septembra u svetu, ali i kod nas. 

Svake godine se lansira preko 1000 novih parfema u svetu, a taj se broj iz godine u godinu povećava. Navika naših mama, ili baka (zavisi kojoj generaciji pripadate) da imaju jedan parfem za ceo život  tzv. “signature scent”, nije više aktuelna – ili je barem redefinisana: imamo jedan ili dva omiljena mirisa koja su stalno tu, i one prolazne koje, nakon što ispraznimo bočicu, retko kada ponovo kupimo.  Ali iskušenje je ogromno, novi mirisi – ali i novi parfemski brendovi u tzv. “niche” parfemskoj zoni niču brzinom koju ni parfemski blogeri ne mogu da isprate. 

Pronaći miris za sebe nije lako, a uobičajena preporuka je da u parfimeriji probate tri do četiri mirisa na bloteru (papiru za probu), potom suzite izbor na dva i naprskate ih na kožu, pa odete kući. Tek kada se miris razvije i konačno nestane sa kože, znaćete da li ga i dalje želite: da li vam je i dalje privlačan kada su iščezle prve sveže “gornje” note, da li je dovoljno dugotrajan na vašoj koži, dovoljni intenzivan za vaš ukus… 

16. novembar 2016.

Givenchy je započeo igru anđela i demona pre punih deset godina kada je lansirao prvi Ange Ou Demon.  

Kod nekih parfema je odmah jasno da neće biti zabava za jednu sezonu i da će ostati tu, omiljeni i voljeni.  “Anđeo ili demon” bio je taj, parfem koji je pokrenuo vlastitu liniju naslednika, “flankera” kako se u parfimeriji nazivaju. Ange Ou Demon ih je imao (pre)više, po diktatu tržišta stalno gladnog noviteta: eliksira, toaletnih voda, parfemskih voda, lakih i letnjih, zimskih… Među njima su se izdvojili  Ange Ou Demon Le Secret iz 2014. i sada, Ange Noir.  Pre svega zato što, osim bočice i ideje vodilje o privlačnim suprotnostima – nisu imali mnogo zajedničkog. Nisu nimalo ličili na onog prvog anđela.

15. jun 2016.

Spuštala sam se strmim ulicama Dorćola omamljena mirisom lipe. Takav je Dorćol: strateški raspoređena stabla lipe i kestena, pa se raduješ i u proleće i u jesen. Korak me uvek vodi ka Knićaninovoj, kroz moćan drvored lipa koje skrivaju okrzane fasade kuća na koje su nekada vlasnici bili tako ponosni. I poneka zgrada na koju ne znam da li je neko ponosan. Podignem glavu da duboko udahnem, čekaj: lipe još nisu procvetale.

Bio je tek maj. Ali odakle taj miris?

Diptyque Eau de Sens špricnula sam u parfimeriji Metropoliten i zaboravila na njega sve dok me te lipe nisu potpuno sludele. Da, Eau de Sens mi je mirisao na dorćolsko letnje, kišom oprano popodne.

Kada je Lancôme lansirao La Vie Est Belle pre četiri godine, uprkos prekrasnom pakovanju, primamljivom mirisu i Džuliji Roberts koja se smešila sa promotivnih spotova, – niko nije očekivao da će i naredne tri godina  Pariz mirisati na slatke gurmanske note Lankomovog hita. A gde Pariz, tu i svet.

“Ceo Pariz” ovde nije ovlaš izrečena fraza – miris je lansiran na jesen 2012, a već 2013. je bio drugi najprodavaniji miris u Francuskoj, izbio na prvo mesto u 2014. i nastavio da drži prvo mesto u 2015. ispred Chanel 5, J’Adore  i sličnih klasika.

Dve su tipične vrste letnjih mirisa: oni koji potenciraju leto, i oni koji nas rashlađuju. Prvi donose mirise vanile, kokosa i tropskog cveća budeći u nama žeđ za morem, plažom, sladoledom, koktelima, žurkama i letnjim provodom. Drugi nam šalju iskričavu svežinu vode, citrusa i ruzmarina da rashade leto poput koktela punog leda koji se pije negde n

pored vode.

Postoje i oni treći: oni šapuću o senovitim i zelenim mestima daleko od buke, kristalnoj vodi zaklonjenih uvala, ukusu svežeg voća i letnjeg opuštanja u hladu drveta,  uz monotoni žamor cvrčaka u pozadini. 

Takve su dve “smokvice” sa kojima se družim ovog leta: L’Artisan Parfumeur Premier Figuer  i Dyptique Philosykos. Dva slavna mirisa, dve možda najpoznatije smokve u parfemskom svetu. Obe je kreirala Olivija Đakobeti, istančani parfimer čije mirise obožavam.

I Princ

Pisala sam svoja prva slova u školi, kada je, 1970.  lansiran Givenchy III.

Taman sam krenula u gimnaziju kada ga je, 1977. dobila mama (pravo iz Pariza!), i kada sam počela da obigravam oko kutije koja je unutra imala – još jednu kutiju. U drugoj kutiji je bila treća, posebna kutija od stiropora, a tek u njoj je bila zelena bočica sa zlatnim poklopcem. Naprskati malo mirisa krišom pred polazak u školu bilo je, dakle, pravo zamešateljstvo sa otvaranjem – i zatvaranjem svih tih kutijica.  I nije se moglo prsnuti malo: sprej je ispuštao oblačić mirisnih molekula.

Mistični rimski broj III podsećao je na hijerarhiju kraljevskih porodica: rodio se Givenchy, treći tog imena. Princ.