Kada sam videla ime svog bloga u “izazovu” koji je uputio naš pafremski bloger  Viktor, (pratite ga na youtube kanalu Eau de Viktor) shvatila sam da o parfemima pišem previše retko, a tu je i onaj post o (već odavno završenom) sajmu mirisa u Milanu koji sam najavila na Facebooku, pa ništa…  Zato sam ovaj izazov, posle prvog poriva da ga nekako zaobiđem (“možda zaborave na mene”) – zbog mnogih drugih stvari koje dugo čekaju da o njima pišem – shvatila kao podsticaj.  Hajde malo da se bavimo parfemima. Ima li lepše teme?

Evo odgovora na Viktorovih 10 pitanja. 

3. mart 2017.

Tačno se sećam trenutka u kom sam zauvek zavolela boravak pored vode. Pamtim i mesto: duboki usek u šumi kroz koji je tekao plitak i bistar brdski potok, maleni  zdenac u kom se skupljala voda. Sunčeve šare razbacane neuredno okolo i iskonska tišina. Bila sam dete i nisam znala za reč iskonski, ali to mi nije smetalo da znam da šušanj među lišćem ili cvrkut samo pojačavaju osećaj te tišine i tog mira. Čučala sam na nekom kamenu i mogla tu da ostanem satima posmatrajući kako moje ruke lelujaju u potoku. Duboka hladnoća koja je izbijala iz kamenova, ispod gomile nataloženog lišća, ispod krakova drveća pruženog po zemlji, u strašnom neskladu sa vrelinom letnjeg vazduha u šumi, jasno je govorila da je to magijsko mesto: pomalo jezovito ali divno.