Da li ste nekada doneli kući suvenirčiće iz hotela? Male, slatke sapunčiće?
Šampončić koji lepo miriše?
Merkali ste peškir, a iskosa bacali pogled na bade-mantil, sve dok niste videli da je na zidu zalepljena cena za ove hotelske “suvenire”.
Ali one fine kupatilske sitnice su, ionako, jednokratne, i vama namenjene. Uključene u cenu.
Chic&Basic hoteli u Amsterdamu i Barseloni u svoja su kupatila postavili ovakve sapune.
“This is the cutest soap that you will steal from a hotel. Enjoy it.” Lepo su vam rekli.
A tu je i “Amazing quality shower gel rarely found as hotel amenity.”
Drugim rečima, na njima piše “ponesite me kao suvenir”!
Kako me je našao Tokyo Milk
Drugarica mi je donela hotelski sapunčić iz hotela Meriot lanca, Renaissance Paris Arc de Triomphe, i to zato što je čitala moj post o ptičicama. U postu je bio brend koji me je kupio na neviđeno, savršenim pakovanjima svoje kozmetike, Tokyo Milk. I gle, Tokyo Milk u hotelu! Tako je Vladanka rešila da liši Meriot lanac jednog sapunčića (Finest Perfumed Face Soap) a obraduje mene. Meriot nije ni osetio, a meni divno.
Slatki susret s Hermesom
Royal Monceau je hotel koji neću zaboraviti zbog… svega.
U ovom raskošnom hotelu, u kom sam imala zadovoljstvo da budem gost kuće RoC, pored onih pozlaćenih slavina stajao je Hermes, Eau d’Orange Verte. Čitav setić kozmetike. Neko je znao da to volim! Slatki citrusi mekog srca… i ko bi bio tako tvrdog srca da ih tu ostavi?
Od kupke, šampona i ostalih finih stvari, preostali su još ovi: sapun, tužno istrošen, i pola bočice losiona za telo.
Royal Monceau me je, takođe, opskrbio lakim češljićem za put, štapićem za brigu o noktima, turpijicom sa dva lica.
Hermes Eau d?Orange Verte je kolonjska voda koju morate probati! Mandarine, narandže, limun, malo minta i mrvica pačulija. Prekrasno.
Ne mora se do Pariza da se oseti taj miris, hotel Square Nine ga ima u svojim kupatilima, kad budete pili kafu u holu u prizemlju, a vi zvirnite…
A kišobrani?
Ja nosim obične kapice za tuširanje ako ih ne upotrebim. Mrzi me da ih kupujem, a trebaju uvek za nešto, od pakovanja za kosu, do farbanja.
Pa sad, zapadne za oko i neki lep notes, zgodan, mali, za tašnu, sa diskretnim grbom.
One sunđerčiće za čišćenje cipela upotrebim na licu mesta. Mislim da negde imam setić konaca za šivenje sa iglom i jednim malim crnim dugmencetom, ono što uvek može da vam zatreba, osim što nikad nije tu kad vam zatreba.
Za sve ostale izazove je moje srce bilo suviše slabo, a tzv. kućno vaspitanje suviše jako.
A evo ovde i zvanično, šta kažu hotelijeri da se može poneti iz hotela, a šta ne (ali se, svejedno, nosi).
Mislili ste samo peškiri? A niste se setili pepeljara? Šoljica za kafu? Olovaka?
Hotelijeri kažu da im poprilično po odlasku gostiju nedostaju i daljinski upravljači, ćebad (?), i oni lepi veliki kišobrani koje drže na ulazu, (što bi se reklo na izvol’te) da im gosti ne pokisnu.
Za kraj vam šaljem sliku hotela sa početka priče, Chic&Basic. Totalno je šik. A vraga je “bejzik”. Na internetu ćete ga naći pod “budget hotels”, a cene su od 80 evra za noć, premda su ovi hoteli namenjeni mladima. Ambijent onog u Barseloni podesća nas na šezdesete. Evo ga dole.
Ja sam vam, tako priznala svoje grehe. Sad je na vas red.
Ponekad me kao gosta na radiju ili u novinama predstave kao eksperta za kozmetiku. Ja ih ispravim: samo sam dobro obaveštena...
Slatko smo nasmejali i muž ja :) Malo pre, zajedno proćitasmo post. Podsetili ste nas na sve one slatke ludosti sa naših putešestvija. Naš hit su bili senzori u frižideru, koji automatski skidaju sa vaše kreditne kartice cenu flašice koju ste iz frižidera izvadili. Šapunčiće nosim za uspomenu, dragi su mi kao da su ne znam šta :)))