Ako volite elegantne, odmerene, tihe i nenametljivo prisutne mirise, novi miris Elizabeth Arden je sigurno “vaša šolja čaja”. 

Posle dugo prisutnog, mnogo voljenog parfema Green Tea, koji je kreirao veliki Francis Kurkdjian 1999, stigao je novi čaj, beli. 

Zeleni čaj je od lansiranja imao 19 novih varijacija, dodavane su mu arome bambusa, kamelije, trešnjinog cveta, krastavca, jasmina, lavande, mimoze… i naravno led.  Samo miris koji publika voli može da ima toliko varijacija (u parfimeriji nazvanih “flankerima”). 

Volim kada bočica jasno nagoveštava šta da očekujete od mirisa, a ova jeste takva: elegantnih linija, jednostavna, prozirnog dna i belo zamagljenog vrha. 

Ako su parfimeri koji su kreirali miris želeli da postignu “zen” momenat, sigurno su u tome uspeli. Svaka asocijacija na umirujuće, sporo ispijanje čaja iz finog belog porculana sasvim je na mestu.  Mirisne note ukomponovane su skladno, nema njihovih naglih, dinamičnih smenjivanja, on ostaje dosledan čaju dokle god ostaje na koži. Ovo nije parfem koji će ostavljati trag za vama niti širiti svoju mirisnu auru u širokim krugovima: on ostaje intimno vezan za vas, i osećaju ga samo oni koji su vam blizu. Postojanost mu je zavidna: stavite ga ujutro, i uveče će još biti uz vas. 

Pročitajte ceo tekst


 

Endrju mi je dodavao po dva blotera naprskana različitim mirisima i pitao: koji od ova dva je bolji?

Posle više neodlučnih odgovora, rekla sam mi ovo liči na oftalmološki pregled gde ti stalno menjaju stakla na naočarima i pitaju: da li je ovo bolje od onog prethodnog?  Da li sada vidite bolje? Pitanje na koji nikada nisam znala pravi odgovor. 

Endrju je kroz bučan smeh rekao da mu niko tako nešto nije nikada rekao. I dodao mi još jedan bloter. 

Daleko od toga da je biranje parfema neprijatan posao, za nas neodlučne (koji nikada nećemo imati pravu dioptriju) saveti o načinu izbora parfema su dragoceno iskustvo i dobra škola. 

Evo mog iskustva sa ličnih konsultacija o izboru parfema sa Endrjuom Rajtom (Andrew Wright), brend ambasadorom luksuznih Roja Dove parfema, koji svoj posao radi sa znanjem i strašću kakve bi (hipotetički) trebalo da imaju svi prodaci parfema na svetu. 

Pročitajte ceo tekst

 

3. mart 2017.

Tačno se sećam trenutka u kom sam zauvek zavolela boravak pored vode. Pamtim i mesto: duboki usek u šumi kroz koji je tekao plitak i bistar brdski potok, maleni  zdenac u kom se skupljala voda. Sunčeve šare razbacane neuredno okolo i iskonska tišina. Bila sam dete i nisam znala za reč iskonski, ali to mi nije smetalo da znam da šušanj među lišćem ili cvrkut samo pojačavaju osećaj te tišine i tog mira. Čučala sam na nekom kamenu i mogla tu da ostanem satima posmatrajući kako moje ruke lelujaju u potoku. Duboka hladnoća koja je izbijala iz kamenova, ispod gomile nataloženog lišća, ispod krakova drveća pruženog po zemlji, u strašnom neskladu sa vrelinom letnjeg vazduha u šumi, jasno je govorila da je to magijsko mesto: pomalo jezovito ali divno.

Pročitajte ceo tekst

givenchy-l-ange-noir-3

 

16. novembar 2016.

Givenchy je započeo igru anđela i demona pre punih deset godina kada je lansirao prvi Ange Ou Demon.  

Kod nekih parfema je odmah jasno da neće biti zabava za jednu sezonu i da će ostati tu, omiljeni i voljeni.  “Anđeo ili demon” bio je taj, parfem koji je pokrenuo vlastitu liniju naslednika, “flankera” kako se u parfimeriji nazivaju. Ange Ou Demon ih je imao (pre)više, po diktatu tržišta stalno gladnog noviteta: eliksira, toaletnih voda, parfemskih voda, lakih i letnjih, zimskih… Među njima su se izdvojili  Ange Ou Demon Le Secret iz 2014. i sada, Ange Noir.  Pre svega zato što, osim bočice i ideje vodilje o privlačnim suprotnostima – nisu imali mnogo zajedničkog. Nisu nimalo ličili na onog prvog anđela.

 

Pročitajte ceo tekst

IMG_8200 - Copy

 

15. jun 2016.

Spuštala sam se strmim ulicama Dorćola omamljena mirisom lipe. Takav je Dorćol: strateški raspoređena stabla lipe i kestena, pa se raduješ i u proleće i u jesen. Korak me uvek vodi ka Knićaninovoj, kroz moćan drvored lipa koje skrivaju okrzane fasade kuća na koje su nekada vlasnici bili tako ponosni. I poneka zgrada na koju ne znam da li je neko ponosan. Podignem glavu da duboko udahnem, čekaj: lipe još nisu procvetale.

Bio je tek maj. Ali odakle taj miris?

Diptyque Eau de Sens špricnula sam u parfimeriji Metropoliten i zaboravila na njega sve dok me te lipe nisu potpuno sludele. Da, Eau de Sens mi je mirisao na dorćolsko letnje, kišom oprano popodne.

Pročitajte ceo tekst

20160514_095259

 

Baba Ruža je imala dvorište prekriveno oblim, od hodanja izlizanim kamenovima, između kojih je rastao prkos. U sred dvorišta bila je zidana česma, a iza nje ružičnjak. Ruža nije bilo mnogo, ali taman toliko da se napravi slatko od ruža, desetak tegli od kojih će se neke čuvati za slavu, a neke poslati unučićima, u Beograd. A možda i tamo, u beli svet, ako joj deca iz tog sveta dođu tokom letnjeg odmora.  Jer, njeno slatko od ruža bilo je čuveno, a recept su dobijale samo drage osobe, one za koje je baba Ruža procenila da su vredne tog recepta. Nikako ne ona što je “metula šešir na glavu i utegla se u onolki kaiš, a misli da se slatke puslice peku, kao da svi ne znaju da se one suše…” Baba Ruža nije znala za reč “skorojevići” ali je umela da takve prepozna na kilometar. Za njih su bile rezervisane “bože-me-sačuvaj” i još neke rečenice u kojima su se pominjali sveci, sa izuzetkom svetog Jovana koji je krsna slava i svetog Ilije koji je mnogo opasan.

Pročitajte ceo tekst

20160214_091443

 

Kada je Lancôme lansirao La Vie Est Belle pre četiri godine, uprkos prekrasnom pakovanju, primamljivom mirisu i Džuliji Roberts koja se smešila sa promotivnih spotova, – niko nije očekivao da će i naredne tri godina  Pariz mirisati na slatke gurmanske note Lankomovog hita. A gde Pariz, tu i svet.

“Ceo Pariz” ovde nije ovlaš izrečena fraza – miris je lansiran na jesen 2012, a već 2013. je bio drugi najprodavaniji miris u Francuskoj, izbio na prvo mesto u 2014. i nastavio da drži prvo mesto u 2015. ispred Chanel 5, J’Adore  i sličnih klasika.

Pročitajte ceo tekst

20151101_090347

 

1. novembar 2015.

Oktobar je za mene bio u znaku putovanja u Weledu, a osim na blogu i u Lisi, moj tekst o utiscima iz Welede objavljen je i u oktobarskom broju magazina Grazia.   Želim sada da vam predstavim i proizvode koje sam donela iz Nemačke, Weledini su, ali nisu kod nas dostupni, i nisu svi kozmetički; neki spadaju u lekove.  Ispostavilo se da neke od njih sada već naručujem iz Nemačke poput sjajnih kapi za oči.

Pročitajte ceo tekst

 

20150824_134509

 

Dve su tipične vrste letnjih mirisa: oni koji potenciraju leto, i oni koji nas rashlađuju. Prvi donose mirise vanile, kokosa i tropskog cveća budeći u nama žeđ za morem, plažom, sladoledom, koktelima, žurkama i letnjim provodom. Drugi nam šalju iskričavu svežinu vode, citrusa i ruzmarina da rashade leto poput koktela punog leda koji se pije negde n

pored vode.

Postoje i oni treći: oni šapuću o senovitim i zelenim mestima daleko od buke, kristalnoj vodi zaklonjenih uvala, ukusu svežeg voća i letnjeg opuštanja u hladu drveta,  uz monotoni žamor cvrčaka u pozadini. 

Takve su dve “smokvice” sa kojima se družim ovog leta: L’Artisan Parfumeur Premier Figuer  i Dyptique Philosykos. Dva slavna mirisa, dve možda najpoznatije smokve u parfemskom svetu. Obe je kreirala Olivija Đakobeti, istančani parfimer čije mirise obožavam.

Pročitajte ceo tekst

20150808_153037

 

Spakovati sve u jednan mali kofer? Svu kozmetiku u omanji neseser?

Jedini način da vam ovo uspe je da ponesete – uzorke. Već dugo ovo praktikujem: uzorke kozmetike ne trošim odmah, nego na putovanjima. Divna stvar je u tome što ambalažu na kraju bacite, pa u povratku imate još manje prtljaga. Ako putujete avionom, i imate samo tzv. ručni prtljag koji ide sa vama u avion, ovo je i jedini način da ponesete kozmetiku, jer nikakvo pakovanje veće od 100 ml ne smete uneti u avion. 

Pročitajte ceo tekst

123