Da, ovaj naslov s pravom zaslužuje uzvičnik. Ovo je prvi put da pišem o potrošenim proizvodima, ovako u grupi. Na gomili. Nekako, mislila sam, zašto bi neko gledao sve te prazne tubice kada možemo da pišemo o njima i fotografišemo ih i pre nego što etikete postanu musave a tubice iskrivljene? Drugo, mrsko mi je da čuvam prazne bočice dok se ne nakupi dovoljno za post. Konačno, priznajem da sam neuredna i nedisciplinovana u trošenju proizvoda do kraja. Često imam dosta otvorenih proizvoda i menjam ih iz raznih razloga: promene stanja kože; promene raspoloženja – kada poželim da sve “dermo” sklonim i na sebe stavim samo prirodno i mirisno; promene sunčanih u hladne dane…  Polu-pune bočice i tubice su, zato, stalno oko mene.

Beograd, 11. 2014. 

Čuli ste za L’Amorage? Reč je o luksuzu, jel’ tako?

I ja sam. Priču o tome da je u Beograd stigla luksuzna kozmetika sa cenama koje se broje hiljadama evra.

A onda mi je, telefonom, ponuđen besplatan tretman ovom kozmetikom, tretman za koji me je “prijavila drugarica”. Upecala sam se momentalno, čak ni rečenice “zašto ne biste došli još večeras?!” i “ovo je nešto što nikada niste probali” nisu upalile alarm lampicu. A ni činjenica da je ovaj bes i luksuz u kraju grada – zapravo NA kraju grada, Tošin Bunar…. u Biznis centru koji je polu prazan, odmah pored benzinske pumpe…

Od ponuđena dva tremtana: lice ili kosa, odabrala sam tretman kose kao bezbendiju varijantu. Ponela foto-aparat, da sve možete da vidite, da vam sve ispričam.

Znate one dane kada vam se žuri, pa sve, kao po pravilu, krene naopako: frizer vam otišao na odmor, nokti iskrzani, vreme vam izmiče i nečega se morate odreći. Nokti? Kosa? Depilacija? Pedikir?

Nedavno sam u okviru blogerske prezenatacije posetila salon koji ima jedinstvenu uslugu: pedikir, manikir i farbanje ili feniranje rade vam tri devojke. A vi udobno smešteni u fotelju za manikir, nigde ne mrdate. Pa gde to ima?

U salonu Pumpkin na Novom Beogradu, u hotelu “Jugoslavija”, koji je ove godie vratio deo svog starog sjaja.

Posle farbanja Garnier Olia farbom, moja kosa je kao krpa. Ona za pod. Ofucana. Tačka.

Mogao bi ovo biti najkraći post. Ipak, priča ima malu predistoriju, a Garnier zaslužuje da ga još malo kinjim, makar zbog svih onih prekinutih filmova gde sam u ključnom momentu raspleta morala da odgledam devojke koje puštaju da im vetar nosi bujnu i sjajnu kosu ofarbanu, navodno Oliom.

Silikon ima divnan učinak na kosu – ona postaje tako glatka, ravna i uredna.

Kažu da silikon na duži rok, ipak, oblaže vlas i ne da joj da “diše” pa ona postaje krta i lomljiva. Osim toga, da se ispere silikon, potreban je malo jači šampon, a on sadrži SLS – natrijum lauril sulfat – koji isušuje i kosu i kožu glave.

Evo nekih rešenja za negu i stajling kose bez silikona i SLS-a, a na bazi biljnog keratina.

U Blic Ženi, koja je aktuelna i na kioscima još danas, naše blogerke su dale svoje savete o nezi kose, a tu je i moja malenkost.

‘I did this thing called a Brazilian and my hair did not react really well to it.’ – poverila je Dženifer Aniston britanskom Elle magazinu. Njena je kosa postala, kaže, tanka i slaba posle “brazilskog keratina” pa je morala da je ošiša.
Ne, nije ovo sa jednog od domaćih blogova, ovo je izjavila Dženifer Aniston, i ovaj put je jedna od najslavnijih frizura na svetu, tzv. “Rejčel” frizura, postala žrtva keratina.
A Dženifer može sebi da priušti najbolje. Šta je ostalo nama?

Ima srećnih žena kojima za farbanje treba barem dve tube. Dobro, jeste trošak, ali toliko puno kose! Moj slučaj je dijametralno suprotan: imam mnogo manje kose nego što bih želela.

A u farbama ima toliko toga što oštećuje kosu. Moj izbor je, dakle, prirodan. Prirodne farbe – ili bolje reći, prirodnije od ostalih.

Farbala sam se u crveno, kanom – to je bila moja prva, tinejdžerska farba, 100% prirodna. Kana je i jedina čista prirodna farba koju znam, ali nažalost ima ograničen izbor boja. 

 Farbala sam se u smeđe, Lorealom, Revlonom, raznim farbama – dok nisam otkrila BioKap. Tu sam se zaustavila i već godinama kombinujem boje 6.3 i 7.3. Razlog? Moja kosa ne pati kao kod drugih farbi, nije izlomljena, zamršena i krta.

Kome je namenjena ova farba?

Svima onima koji žele bezbednije farbanje kose  sa manje hemikalija, kako bi izbegli nepotrebna oštećenja kose i iritacije kože glave. Naravno, i svima onima koji su alergični na neke od sastojaka klasičnih farbi za kosu.

BioKap su italijanske farbe bez  amonijaka i rezorcinola, a sadrže arganovo ulje za negu i ekstrakt breze kao prirodni UV filter. Varijanta BioKap “Delicato” je namenjena nekome ko ima posebno osetljivu kožu, krhku kosu, ili voli prirodnu negu.

“Delicato”ne sadrži ni treći, veoma štetan sastojak, p- fenilendiamin, pa ga preporučuju trudnicama kao bezbedan izbor, ili mladim devojkama koje žele da počnu da se farbaju.

Lično iskustvo

Farbanje: Prvo prijatno iznenađenje je kesica “crema protetiva” – zaštitna krema koju možete da namažete po rubovima lica i vrata, ili rukama i, posebno, ušima, da vam farba ne ostavi trag na koži. U paketu je i “razvijač boje” (hidrogen). Ovde nije čisti hidrogen, ima još sastojaka poput alkohola ili hidrogenizovanog ricinusovog ulja. Dakle, “razvijač” je u praktičnoj bočici sa pipkom, i u njega se sipa farba.

Za one koji nerado čitaju uputstva za upotrebu (poput mene, umišljene da sve znam), obaveštenje: iap otvorite uputstvo, na unutrašnjosti su nalepljene najlon rukavice.

Nanesena boja me ne pecka na koži, što uglavnom nije bio slučaj sa pokušajima sa drugim, konvencionalnim farbama. I što je još bolje, nema onaj nelagodan miris amonijaka. Zapravo, nema gotovo nikakav miris na “hemiju”.

Farba se drži 20 minuta (izrastak) plus još 15 na celoj kosi. Ja sam skratila sve ukupno na pola sata, sa odličnim ishodom. Zapravo, najpešće farbam izrastak, jer sam seda, a celu dužinu kose tek svaki drugi put.

Fama je da se prirodnije farbe brže ispiraju. Ova ne – sede se ne vide, tek kosa izgubi onaj sjaj posle mesec ipo do dva od farbanja, i sede postanu svetlije.

Ispira se lako, a kosa ne ostane krta i suva nakon farbanja. Malo zamršena, ali ništa što dobar balsam ne bi odmah regulisao. Kesica šampona sa balsamom je, uostalom – eto drugog prijatnog iznenađenja –  u pakovanju sa farbom. Nemojte propustiti da je upotrebite. Ona zaista pomaže čuvanju boje.

Boja: moj prvi izbor je bio 6.3 – “tamno zlatno plava”.  BioKap, naime, savetuje da ukoliko imate do 50% sedih, izaberete boju sličnu prirodnoj (moj slučaj) a sa više od polovine sedih, tamniju nijansu. “Tamno zlatno plava” jeste savršeno prekrila sede, ali mi je delovala pretamno, tamnije od boje na onom čuperku za uzorak u katalogu. Zato sam probala 7.3 – zlatno plavu. Ova je bila mnogo svetla! Ostalo mi je po pola tube od svake, i eto solomonskog rešenja: pola 6.3 – pola 7.3 – prava nijansa.

Zapravo, sa ove dve boje već posle par pranja moja kosa i deluje kao da ima pramenove: moja je teorija da se boje različito ispiraju, ali je istina verovatno u sedim vlasima koje su svetlije.

Boja ima zlataste prelive i sjaj koji mi se dopada. Ovom farbom se farbam, otprilike, jednom mesečno.

Na prvoj slici (vrh teksta) vidi se kako izgleda kosa ofarbana ovom kombinacijom. Boja deluje malo crvenije nego što realno jeste, mislim da je zbog osvetljenja prilikom slikanja, ali taj sjaj je ono što sam želela da pokažem.

Pakovanje: 50 ml boja, 75 ml “nutrifix” razvijača boje, kesica sa 15 ml balsama za farbanu kosu, kesica sa 8 ml zaštitne kreme.

Prodaje se u apotekama i prodavnicama zdrave hrane.