11836819_10207205562678630_378278266446726998_n

Fotografija: Dario Marić

Blic Žena me je počastvovala pozivom da napišem “Dnevnik blogerke”. Naš najtiražniji ženski nedeljnik pre nekoliko godina bio je i moja redakcija, pa mi je bilo utoliko draže da pišem… A tema je bilo napretek: sve ono o čemu satima raspredam na blogerskim kafenisanjima. 

Naslov je redakcijski, kao i podnaslov: ja jesam neko vreme pretendovala na titulu “najstarije srpske beauty blogerke” – a onda sam upoznala jednu stariju od sebe, pa ode titula.

Evo u nastavku kompletnog teksta koji sam pisala za Blic Ženu, koja je zbog prostora morala da skrati moja pisanija.

Moje misli o blogovanju

 

“Čujem, postala si “bjuti” blogerka?”, kažu mi poznanici, gledaju me podozrivo. “Šta je to tebi trebalo?” – pita me prijateljica, novinarka.

Znam šta im je u glavi. Blogerka, pa to je ona frivolna klinka koja po ceo dan menja “autfite”, pući usne u “postovima”, razmazuje senke u “svočevima”, lakira nokte za “instargam”, “lajkuje”, “šeruje”, ne stavlja zareze, svađa se sa gramatikom… Blogerka je nova plavuša, zaboga.

“Nije baš tako”, pravdam se, “ja koristim domaće reči i šminkam se sasvim malo”. “Blogovi su u svetu priznati, a blogerke se pitaju za mišljenje”, objašnjavam.  “Među našim blogerkama je puno divnih i pametnih devojaka”, tvrdim. “Blogovi su iskreni i nezavisni, za razliku od novina i portala gde je zavladao marketing”, napadam. “U blogovima je budućnost”, želim da verujem.

Da sam postala politička blogerka britkog jezika, e, to bi bilo nešto čemu se skida kapa.

Ali “bjuti” ili “fešn”?

A meni se čini da ima života i izvan politike. Grešim?

 

Otkud meni blog?

Blog počinješ da pišeš ako ti se učini da o nečemu imaš šta da kažeš. Deset godina pišem o estetskoj hirurgiji i kozmetici. Dvadeset i kusur sam u novinarstvu. Na stotine je mejlova u kojima sam nekim ženama zabrinutim za stanje njihe kože odgovarala na pitanje o pravilnoj nezi. Logično ishodište je blog o lepoti.  “Čime da negujete masnu kožu?”, pišeš. “Ovo je moj omiljeni letnji parfem”. Ljudi, pa to nekoga zanima! Pročitalo nekoliko stotina njih!  Raduješ se. Pišeš još.

A posle dve godine dođe taj dan kada se sama zapitaš: “Postala si “bjuti” blogerka, a? Šta je tebi to trebalo?”.

Blog je uživanje – ako voliš i znaš da pišeš i tema ti je bliska. Ali je i naporan posao. Ako želiš da te oni koji čitaju blog ne zaborave, treba da objaviš barem dva-tri teksta nedeljno. Da pratiš trendove i novitete. Pošto se potpisuješ ispod toga što pišeš, ne dozvoljavaš sebi da pišeš bilo šta. Naučili su te još dok si  bila novinarka – početnica šta je to potpis ispod teksta.  A na svom blogu  si  urednik, novinar, foto-reporter, lekotor i korektor. I sekretarica redakcije. Tvoja glava je cela redakcija.

Porodica? Lepo bi zvučalo da kažem da trčim da napišem post između varjače i dečjih domaćih zadataka – ništa od toga. Moji sinovi su odrasli i ne žive sa nama – stariji je dizajner , drugi je završio studije u Engleskoj pa ode na master dalje u beli svet, a muž je glavni urednik našeg časopisa Estetika. Muž ti glavni urednik? Hm, eh, da. Zato sam ja glavni i odgovorni na blogu.

 

Cela redakcija u jadnoj blogerskoj glavi

“Šta ćemo za sledeći post?”, pita novinarka.

“Kako bi bilo da napišemo priču o barem jednoj od onih silnih krema i parfema koji već dva meseca čekaju svoj red?”, kaže urednica.

“Gde ćemo to da fotkamo te kreme, i kad? Vidi kako je danas loše svetlo?”, pita fotograf.

“A da prvo završiš one postove o tovjim omiljenim preparatima koji stoje u “draftu” već mesecima?”, pita dežurna tužibaba redakcije.

“A mogla bi redakcija malo da se očisti, vidi kakav je haos oko tebe?”, kaže čistačica.

“Prvo da uradiš ono od čega živiš, a blog posle!” – kategorična je direktorka.

“A da mi sve to ostavimo za sutra i odemo na neki koncert?”, pokušava urednica kulture.

Mnogo je to funkcija u jednoj glavi.

Akumulirala si  funkcije, što bi rekli političari. Samo, ne plaćaju te za svaku od njih dodatno. Ne plaćaju te, zapravo, ni za jednu od njih, nikako.

Blogerke koje se bave lepotom, kod nas, još uvek ne žive od tog posla, a mnoge se tome nadaju. Kada budu živele, neće više moći da budu tako nezavisne, jer će neko plaćati da za svoj kozmetički brend dobije nešto mnooogo lepo i pohvalno.  Onda će postati medij donekle sličan ostalima.

Do tada, zaobiđite blogerke koje vam se ne dopadaju, nađite blogove koji imaju prave odgovore na vaša pitanja, i pratite ih. Jer, takvih blogova ima. Blogerke će biti srećne, a vi ćete uživati.

 

Stranica iz Blic Žene je ovde, i ujedno se izvinjavam Dariju Mariću, koji je uradio sjajnu fotografiju objavljenu u uvom tekstu, što je njegov potpis izostao u štampanom izdanju, izgubljen u prepisci između mene i redakcije.
Ostavite komentar

Marijana Salvaje Ex Marić on 12/08/2015

Odličan post! Puno je postova napisano na ovu temu (i sama sam jednom pisala o tome), ali vi ste rekli sve na pravi način. Obožavam čitati vaše postove, slušati vaše savjete i jedva čekam svaki vaš novi post.

Misha on 12/08/2015

Odakle da počnem? :) Odličan tekst draga redakcijo u jednoj osobi :) Ne znam koja mi se misao više dopada. Zato ću ih skupiti sve na hrpu i izvući zaključak- blog je hobi koji nastaje iz ljubavi, a usmerava se prema preferencijama autora. Od njega može nastati ozbiljan biznis, a može nastati i ostati samo uspomena na nešto lepo :) Na nama je. No, dok smo na tom putu, trebamo se zaista pobrinuti biti legitimni, korektni i učiti što više. Bravo Ljiljo!

Ljiljana on 14/08/2015

@Misha hvala, nekako mislim da svaki posao, a posebno javno izgovorena/napisana rec obavezuje na trud i zahteva odgovornost.

Uncle Abadash on 13/08/2015

Ja sam oduševljena tekstom! Uživala sam u posmatranju toka misli... Zaista sve rečeno i tako fino. Svaka čast Ljiljo :) P.S. Pokušaj slanja komentara 2. Sinoć sam pokušala sali se nije pojavio...

Ljiljana on 14/08/2015

Hvala Nazaša. Imam neki problem sa spamovima pa svaki komenzar moram da odobrim.

Ana, The Glam Monster on 13/08/2015

Bravo, fantastican tekst. Jako originalno je predstavljen koncept cele redakcije u jednoj glavi. Svaka cast!

Ema on 14/08/2015

Interesantan tekst,skoro kao da sam ga ja pisala. :) Dodala bih da sam u morala porodici da objašnjavam zašto "gubim" vreme na blog... Volela bih da imam i neku korist od ove ljubavi,da ne moram više mojima da objašnjavam,ali definitivno uživam u slobodi pisanjanja i uredjivanja bloga po svome. Iskreno pišem i ponosna sam na to. Pozdrav od Emine svaštare :)

Ljiljana on 14/08/2015

@Ema samo mapred sa blogovanjem.

Ana on 17/08/2015

Postovana Ljiljo, odlican tekst. Drzim do Vaseg misljenja. I uvek zeljno iscekujem novi tekst. Godinama citan razne blogove. Pre par meseci i ja napravih jedan. Jedina korist od njega, a mislim i najvaznija je emotina. Da je drugacije ne bih ga ni pisala. Imam podrsku sina koji je veliki covek, a to mi je najbitnije. Ovo sto radimo nije uzaludno, nikako. Veliki pozdrav. Ana

Ljiljana on 18/08/2015

Hvala, Ana, naravno da nije uzaludno. Inače ne bismo radili i veselili se novim postovima. Želim vam uspeh i zadovoljstvo pri pisanu bloga.