Miris i sjaj praznika

Na Božić se valja neki posao započeti, govorila je moja baka koja je, tim povodom, obično uzimala igle i počinjala neki džemper za mene ili moju sestru.

Ja bi da započnem jednu priču o mirisima koji uvode praznik u kuću. Bolje to, nego da čitam SMS čestitke sa rimovanim imenima svetaca.

Mirisi koji dolaze iz titravih, mekih plamenova, koji pružaju meko, prigušeno svetlo i daju nam iluziju toplog, ušuškanog i svečanog. Doma.

Ima sveća i sveća. Jeftinih, “od Kineza”, kvazi-raskošnih, opojno slatkih, prirodnih, izvikanih, brenidranih, luksuznih.

Jedan je Cire Trudon.

Kada je 1643. trgovac Kol Trudon stigao je u Pariz, otvorio je svoju malu trgovinu voskom i svećama u  Rue Saint-Honoré, ne sluteći da će ova ulica jednom postati centar prestižnih brendova.

Ne sluteći da će sveće koje će nositi njegovo ime postati deo tog prestižnog sveta.

Noćno svetlo u kući je, u to vreme, za običan svet Pariza bio luksuz.

(fotografija: Matthias Stomer Young Man Reading  By Candlelight)

Ne i za plemstvo, koje se utrkivalo raskošnim osvetljavanjem palata. Sveće su se trošile nemilice.

Vosak je kapljao po skupim tkaninama, dim je ostavljao mrlje po tavanici, ali je blještavo značilo: bogato.

A onda se pročulo da taj neki Trudon ima sveće koje gore dugo, a ne stvaraju gar i dim. Fitilj im je od uvoznog pamuka! Svetlost ne treperi!

Trudonove sveće su postale popularne do te mere, da su 1.700-te Trudoni, potomci starog Kola, postali zvanični kraljevski snabdevači svećama. I plemići.
Versaj je postao još svetliji.

A u Versaju je bilo toliko kristalnih i zlatnih  lustera koje je trebalo nahraniti svećama. Bio je to posao… koji je cvetao.

Kada je na presto stigao Luj XIV, “Kralj Sunce”, nije se štedelo na raskoši niti na svetlosti. A ni za vreme Marije Antoanete. Blještalo je…  Sve do revolucije.

Giljotine su skraćivale plemenite glave a Trudon svećama su odsekle – tek fitilj. Trudon posao je preživeo.

Svetlost je, na kraju krajeva, trebala i Revoluciji. 

A i Imperatoru koji je došao nakon nje.

Napoleon je nastavio tradiciju msrkih prethodnika – makar sa svećama.

Kada mu se prvi sin rodio, naručio je od Trudona sveću u koju su bila utisnuta tri zlatnika sa njegovim likom.

Zauzvrat, Cire Trudon danas pravi ukrasne sveće u obliku Napoleonove biste. 

https://www.instagram.com/p/Bddee56HYjA/?hl=sr&taken-by=budilepa 

Revolucije i raskalašnii imperatori bili su malo iskušenje za ono koje je tek bilo pred svećarima: gas. Pa struja.

Ima, međutim, uvek neko ko stalno troši sveće i ne posustaje pred revolucijama: crkva.  Trudoni nisu snabdevali samo dvorove i plemstvo: većina pariskih i mnogo francuskih crkava koristila je njihove sveće.

I posao je opstao.

Novo doba je donelo sveće kao luksuz. Prve mirisne sveće bile su baš njihove. 

Ime Trudon i dalje svetli.

Grb sa pčelama i geslom “pčele rade za Boga i kralja” stoji isklesan u kamenu.

Ali i na zelenim staklenim čašama u koje su pakovani mirisi inspirisani tradicijom i istorijom: Marija Antoaneta, Napoleon, Kralj Sunce, Karmelićanke, Sveti Duh…

Trudoni su hvatali korak sa kraljevima, revolucijama, ratovima i industrijskim revolucijama. Kao da im pčelice šapuću šta  će biti u trendu na dvoru a i šire.

Danas svaka Cire Trudon sveća nosi duhovitu ilustraciju britanskog ilustratora Lorensa Minoa, a sveće ne sadrže nijednu supstancu sa “crne liste” Greenpeace-a. Nemaju teških metala, pesticida, potpuno su biorazgradive.

A pčelicama je odato priznanje za vekove saradnje: danas se one štite tako što njihov vosak niko ne dira. Cire Trudon pravi sveće od tajanstvene smese biljnih materija, baziran na sojinom vosku iz Normandije.

Tajnu ne odaju. Dobro, jesu odali, ali samo jednom, u vreme Prosvetiteljstva, kada su tajnu formule svog voska izdiktirali svoju tajnu piscima Enciklopedije.

Velike zelene čaše od 270 g, koje gore preko 50 sati, čuvaju se na svim prodajnim mestima u svetu pod staklenim zvonima. Podignite zvono i udahnite nesvakidašnje mirise. Moja omiljena zanimacija.

Neke se sveće prave kao biste, skulpture od voska. Napolen je jedan od najomiljenijih.

Pravi-pravcati luksuz su sveće od tri kilograma koje gore preko 300 sati.

A ovo je moj Cire Trudon izbor.

Cire Trudon Odalisque 

Odaliske. Te raskalašne devojke budile su maštu slikara i pesnika, a Cire Trudon ih je častio mirisom cveta pomorandže, jednom od mojih najdražih mirisnih supstanci. Malo limuna daje svežinu, a vanila – suštinu slatkog života i putenosti.

I dok su sve čaše za sveće ovog brenda  tamno zelene, pa i Odalisque, jedna je crvena…

Cire Trudon Nazareth  Sveća Božića sa karanfilićem, cimetom i – narandžom. Miris toplih kolača koji su upravo izvađeni iz rerne i čekaju da ih grickamo uz kuvano vino. I sveće.

To vam je moj Božićni poklon-post.

Cire Trudon sveće u Srbiji mogu se kupiti u Metropolitenu. 

Cene možete pogledati ovde.  Nazareth je najskuplja.

Izvor fotografija: Cire Trudon